Прати нас на мрежама

Култура

Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (4. мај)

Клик на вести

Објављено

-

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Београдски губитник“ – Бранислав Бјелица

Београд има једног Победника, а губитника је много. Има их на свим тачкама града, посађени су и насађени свуда. Они су јунаци прича Бранислава Бјелице, никако јунаци или знамените личности Београда.

Неки од њих практично никада нису ни мрдали из свог краја. Ту су, код локалне самопослуге, где лочу пиво и баве се политиком. За разлику од „локалних политичара“, таксиста Шоне зуји по свим улицама, зна сваку рупу на београдском асфалту. Фризерка Цеца не зуји баш толико, али је као и Шонета сви у граду нервирају. Највише зато што су сељаци. Учитељица Снежа необична је Београђанка, за њу су сви млади дивни – док не одрасту у мрзовољне Београђане. С друге стране, Душко Циганин „са Каленић“ није се много школовао („па, знаш како, бато, нису се Цигани много школовали ни кад сам ја ишо у школу“), али је већи Београђанин од свих Београђана – осма генерација, мало ли је?

Бјелица је сабрао у својој књизи обичне и неприметне становнике наше престонице, али непоколебљиве у свом неславном постојању. Београд је њихов, иако немају никакве амбиције да га освоје… Осим шнајдерке Иване, сада већ у поодмаклим годинама, која има само једну жељу: да се попне на чувени балкон Градске скупштине, тамо где се пењу победници, и свима покаже средњи прст.

„Бане Бјелица ме је учио књижевности, у овој књизи сјајно се поиграо речима и необично описао животе обичних људи.“ – Симонида Милојковић, књижевница (laguna.rs)

„Базар туфнасте зебре“ – Рафаел Жордано

Базил, помало откачени али генијални проналазач, враћа се у Мон Вени одлучан да отвори „бихевиористичку продавницу“ са провокативним предметима и изумима који голицају машту и креативност и подстичу на одважно размишљање. Како се зове та необична продавница? Базар туфнасте зебре.

Ђулија, талентовани професионални „нос“, траћи свој дар на производе за личну хигијену. Она машта да врати душу свом послу и направи мирис који се не би сводио само на то да „лепо мирише“.

Артур, Ђулијин син, бунтовни тинејџер љут на систем, има само један вентил: графите. Улична уметност му помаже да изнесе своје мишљење док тражи пут којим ће ићи кроз свет у коме, изгледа, нема места за њега.

Кад се ово троје људи окупи око заједничке идеје, поредак ствари ће се заувек променити. Током сеанси заједничког стварања настаће амалгам који ће им отворити нови, слободнији, срећнији пут.

Али ту је и Луиз Мортеј, главна уредница локалних новина и председница удружења Цивилиссиме, која чврсто верује у вредности за које се бори: поштовање утврђених оквира, културу и грађанску свест. Убеђена да ради за опште добро, сматра да јој је дужност да забија клипове у точкове Базара туфнасте зебре…

Читавом галеријом ликова, занесењака, осетљивих душа и намћора, ослобађајући их од страха помоћу одважности, уз много замки и изненађења, предмета чудесних и поетичних у исти мах, кроз невоље и с љубављу, нови роман Рафаел Жордано буди у нама жељу да унесемо више заноса у сопствени живот и прихватимо филозофију Базара туфнасте зебре: „смеличанственост“. (laguna.rs)

„Чекам те на крају света“ – Андреа Лонгарела

Са ким бисте желели да будете када бисте знали да ће сутра бити смак света?

Вајолет и Ливај познају се још од детињства. Он сања о томе да изгради властити дом.

Она машта о томе да побегне из свог. Они су најбољи пријатељи, увек су ту једно за друго и, како одрастају, постепено схватају да се и њихова осећања мењају. Интензивна. Незаустављива. Јединствена.

Међутим, Ливај жели да пусти корење у планинама, док Вајолет сања о томе да лети високо и освоји цео свет. Вероватно не постоје две мање компатибилне особе које се боље уклапају. Једна напуштена колиба, једна збирка фигурица и једна од оних љубави које вас обележе за читав живот.

Као што је љубав између дечака који је постављао много питања и девојке која је имала све одговоре. (vulkani.rs)

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Абрашевић – породица која никад неће престати да постоји

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

У петак и суботу, 15. и 16. маја у спортској хали „Тиквара“ одржана су два велика концерта Центра за традиционалну културу и уметност „Коста Абрашевић“, под називом „Пола века за вечност“. Концертима на којима је учествовало око 400 играча, 25 чланова оркестра, а погледало их је укупно 2500 људи, обележено је пола века постојања бачкопаланачком Абрашевића. 


Најмлађи учесник концерта имао је пет година, а најстарији 60, од тога 48 година проведених у Абрашевићу. Концерти су били подељени по сегментима, а публика је уживала у четири сата програма и кореографијама из Војводине, централне и североисточне Србије, Динарске области, југоисточне Србије и јужне Србије. Енергија, емоције, осмеси, сузе, аплаузи, све оно што се градило 50 година стало је у четири сата и на публику оставило предивне утиске. Уметнички директор ЦТКУ „Коста Абрашевић“, Саша Богуновић за „Недељне новине“ говорио је о утисцима након оба концерта.

-Морам да кажем да се утисци још увек слежу. Гледаоци наравно то све посматрају са емоцијом, а ми који смо стварали целу причу, знамо за сваки погрешан тон, за сваки опанак који није на свом, а када се трудите да будете професионалац у свом послу и када поставите високе критеријуме, све вам то смета да бисте имали неки општи утисак. Ипак, када слушамо утиске других људи и њихово одушевљење, сви ти проблеми се некако избришу и схватите да сте урадили добру ствар. Колеге су нам такође рекле да смо урадили мегаломански посао пре свега јер је концерт био дугачак. Програм и није могао да буде краћи јер смо ми показали генерације Абрашевићеваца и свако је изашао врло кратко.

Он сматра да су оба концерта успешно обележила велики јубилеј и показала 50 година одрицања, 50 година рада, зноја и све људе који су својим радом пролазили кроз Абрашевић, оставили траг и подигли га на висок ниво.

-Мислим да смо испунили задатак и показали ниво. Емоције су преплавиле како публику, тако и све оне који су део тима и читаве организације и та емоција је управо и најважнија ствар концерта. Сви ми, и извођачи и публика на концерту су могли да увиде колико је заправо та наша традиционална култура битна за све нас и колико је запостављамо. Процес глобализације нам намеће да сутра сви имамо пристојан ауто, стан, сређен живот, међутим, изгубићемо себе. Када изгубимо себе ми онда немамо шта да оставимо онима који долазе после нас. Онда имате једног Холанђанина, Немца и Србина који имају све исто. Традиционална игра и песма немају границе и она нас представља у најбољем светлу и сматрам да смо тренутно на прекретници – или ћемо се заиста посветити нашој традиционалној култури и сачувати сопствени идентитет или ћемо бити збрисани тј. постати исти, модерни и савремени без сопственог идентитета.

Управо је то и била једна од порука концерта, да кренемо да се бавимо собом и сопственом културом и то је на леп начин приказано кроз филм који је пуштен на почетку концерта а у ком се капа преносу са колена на колено.

-Надам се да смо успели и урадили праву ствар. Срећан сам јер су играчи након концерта, када смо се нашли, били препуни емоција и морам да кажем да су се једва растали и већ питају када је следећи наступ. Похвале су стигле и од стране бројних колега из других градова и држава, што нам је посебно драго јер смо прошли кроз велике изазове приликом организације. И сама хала је прокишњавала док је трајао други концерт па је постојао велики ризик да концерт буде прекинут, ту су и играчи којима у неким моментима није било добро и бројни други проблеми. Са друге стране имате публику која седи и са уживањем прати читав програм и не жели да оде кући и онда схватите да сте урадили праву ствар, додао је Богуновић.

ЦТКУ „Коста Абрашевић“ одржаће велики концерт у центру Бачке Паланке, 27. јуна на ком ће учествовати ансамбл „Опленац“ из Торонта као и други бројни учесници. Након тога следе турнеје на Сардинију и у Бугарску а од јесени наравно, упис нових чланова и реализација нових идеја које ће допринети квалитету рада.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Култура

Концерт Вука Драгичевића у НБ „Вељко Петровић“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Клуб класичне гитаре „Акорд“ из Бачке Паланке је у сарадњи са Народном библиотеком „Вељко Петровић“ из Бачке Паланке, организовао концерт класичне гитаре. У петак, 15. маја у сали Библиотеке, бачкопаланачкој публици се представио гитариста Вук Драгичевић из Београда.


Посетиоци овог концерта имали су прилику да уживају у Вуковој изведби Баха, Тедескоа и Такемитцуа.

Вук Драгичевић је основне и мастер академске студије завршио у Београду у класи професора Срђана Тошића. Иза себе има бројне награде као и наступе на неколико фестивала у земљи и иностранству. Редовно наступа на концертима у Србији и региону. Члан је Београдског гитарског друштва.

Текст и фото: НБ „Вељко Петровић“

Настави са читањем

Култура

Испричане „Приче које на нас личе“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: НБ "Вељко Петровић"

У четвртак, 14. маја у свечаној сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“, малишани ПУ „Младост“ из Бачке Паланке, чији су васпитачи Верица Мерњик и Драган Пандуров, су одржали промоцију своје књиге под називом „Приче које на нас личе“.


Књига је настала у оквиру пројекта „Хајде да напишемо књигу“, који је започет у школској 2025/26. години. Малишани су најпре истраживали шта је све потребно да би настала једна књига. Трагом писане речи, стигли су и до дечијег одељења Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци где их је у свет књиге увела библиотекарка Борислава Тољагић Сегеди кроз радионичарски рад.

Да би настала књига, поред идеје о причи, потребно је научити писати слова. Библиотекарка Борислава је малишане увела у свет слова кроз књигу „Чудесни подвизи Азбучка Првог у 30 слова“, аутора Дејана Алексића. Кроз ову књигу, у којој је главни лик један неписмени цар, малишани су научили да није важно да си само паметан него да мораш и да будеш писмен. Смењивале су се приче кроз које су се смењивала слова азбуке које су деца ове групе научила а касније и применила у изради своје књиге.

Свако дете је уз помоћ родитеља написао по једну причу која личи баш на њих а које су сабране у финалној књизи „Приче које на нас личе“. Пред препуном салом Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, малишани су са поносом презентовали свој вишемесечни рад читајући приче из књиге и певајући неколико дечијих песама.

М.П.

Настави са читањем

Najčitanije