Прати нас на мрежама

Култура

Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (27. април)

Клик на вести

Објављено

-

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Лондонско спиритистичко друштво“ – Сара Пенер

Ауторка сензационалног бестселера Мала продавница отрова

Очаравајућа прича о две храбре жене које трагају за истином и користећи опасну вештину окултног призивања мртвих.

У напуштеном замку на периферији Париза 1873. године чувена спиритисткиња Водлин д’Алер спрема мрачну сеансу. Светски позната по свом дару призивања духова жртава убистава како би открила идентитет њихових убица, Водлин је изузетно тражена међу удовицама и истражитељима.

Лена Викс долази у Париз у потрази за одговорима о смрти своје сестре, али да би их пронашла, мора се суочити с непознатим и превазићи сопствени скептицизам према окултном.

Када Водлин буде позвана у Енглеску да реши мистериозно убиство од великог значаја, Лена је прати као њена ученица. Уједињене истим циљем, оне једна у другој проналазе утеху док блискост надизали границе пријатељства. Но док сарађују с моћним члановима ексклузивног Лондонског спиритистичког друштва, посумњаће да нису само истражитељке злочина, већ можда и његов део……

Написана с опојном напетошћу и заводљивим стилом, Лондонско спиритистичко друштво је очаравајућа прича која брише границу између истине и илузије и открива колико су жене спремне да ризикују како би осветиле оне које воле.

„Сара Пенер је створила још један очаравајући готски роман. Љубитељи овог жанра ће га обожавати.“ – Publishers Weekly

„Савршена, напета, мистична атмосфера европских магловитих ноћи деветнаестог века уз додир натприродног.“ – Booklist (laguna.rs)

„Библиотека снова Анимант Крамб“ – Лин Рина

Незаборавна прича о љубави, слободи и храбрости да пратимо своје снове упркос свим препрекама.

Енглеска, 1890. године. Балови, елегантне хаљине и идеалан кандидат за мужа – то је оно што мајка деветнаестогодишње Анимант Крамб жели за своју ћерку. Већина девојака би била срећна због таквог живота, али не и Ани. Она обожава да чита књиге и заједно с јунацима путује светом, учи да гради авионе, компонује мелодије, започиње ратове… све оно што је у стварном животу ускраћено женама због глупих стереотипа.

Када јој ујак Алфред понуди месец дана рада у Краљевској универзитетској библиотеци у Лондону, Ани види прилику за бег из досадног провинцијског живота. Окружена својим омиљеним књигама и огромном аутоматизованом претраживачком машином, Ани доживљава авантуру већу од својих најлуђих снова. А ту је и Томас Рид, мрзовољни библиотекар чија мистериозност и неприступачност буде у њој осећања која су јој била позната само из романа. Убрзо ће, међутим, открити да се на њеном путу ка остварењу властите љубавне приче налазе бројне препреке.

Попут великих хероина класичне књижевности као што је Џејн Ејр, независна и упорна Анимант Крамб је лик у који ће се читаоци одмах заљубити. (laguna.rs)

„Она која је постала сунце“ – Шели Паркер-Чан

Судбина долази онима који се усуде…

Од двоструке добитнице награде British Fantasy Award.

У селу погођеном глађу, усред прашњаве жуте равнице, биће изречено једно пророчанство. Дечака очекује знаменита судбина, а девојчицу – смрт…

Година је 1345. Кина је под гвозденом шапом монголске власти. За гладне сељаке централних равница знаменитост постоји само у причама. Када Џу Чунгби, осморођеном сину, гатар прорекне величанствену судбину, сви се питају како ће то остварити. С друге стране, никога не изненађује што смрт очекује паметну и способну сестру знаменитог Џу Чунгбе.

Међутим, када разбојник нападне оца и двоје деце, Џу Чунгба подлеже очају и умире. „Ако је он преузео моју судбину и умро… онда ја можда могу да преузмем његову, и да живим“, размишља његова сестра. Одлучивши да преузме идентитет свог брата, она улази у манастир као млади искушеник. Подстакнута горућом жељом да преживи, Џу сазнаје да је способна да уради све што је потребно како би умакла прсту судбине.

Кад њено уточиште страда у вихору побуне против монголске владавине, Џу гради другачију будућност и постаје знаменита баш као што је проречено њеном брату. (laguna.rs)

 

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Абрашевић – породица која никад неће престати да постоји

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

У петак и суботу, 15. и 16. маја у спортској хали „Тиквара“ одржана су два велика концерта Центра за традиционалну културу и уметност „Коста Абрашевић“, под називом „Пола века за вечност“. Концертима на којима је учествовало око 400 играча, 25 чланова оркестра, а погледало их је укупно 2500 људи, обележено је пола века постојања бачкопаланачком Абрашевића. 


Најмлађи учесник концерта имао је пет година, а најстарији 60, од тога 48 година проведених у Абрашевићу. Концерти су били подељени по сегментима, а публика је уживала у четири сата програма и кореографијама из Војводине, централне и североисточне Србије, Динарске области, југоисточне Србије и јужне Србије. Енергија, емоције, осмеси, сузе, аплаузи, све оно што се градило 50 година стало је у четири сата и на публику оставило предивне утиске. Уметнички директор ЦТКУ „Коста Абрашевић“, Саша Богуновић за „Недељне новине“ говорио је о утисцима након оба концерта.

-Морам да кажем да се утисци још увек слежу. Гледаоци наравно то све посматрају са емоцијом, а ми који смо стварали целу причу, знамо за сваки погрешан тон, за сваки опанак који није на свом, а када се трудите да будете професионалац у свом послу и када поставите високе критеријуме, све вам то смета да бисте имали неки општи утисак. Ипак, када слушамо утиске других људи и њихово одушевљење, сви ти проблеми се некако избришу и схватите да сте урадили добру ствар. Колеге су нам такође рекле да смо урадили мегаломански посао пре свега јер је концерт био дугачак. Програм и није могао да буде краћи јер смо ми показали генерације Абрашевићеваца и свако је изашао врло кратко.

Он сматра да су оба концерта успешно обележила велики јубилеј и показала 50 година одрицања, 50 година рада, зноја и све људе који су својим радом пролазили кроз Абрашевић, оставили траг и подигли га на висок ниво.

-Мислим да смо испунили задатак и показали ниво. Емоције су преплавиле како публику, тако и све оне који су део тима и читаве организације и та емоција је управо и најважнија ствар концерта. Сви ми, и извођачи и публика на концерту су могли да увиде колико је заправо та наша традиционална култура битна за све нас и колико је запостављамо. Процес глобализације нам намеће да сутра сви имамо пристојан ауто, стан, сређен живот, међутим, изгубићемо себе. Када изгубимо себе ми онда немамо шта да оставимо онима који долазе после нас. Онда имате једног Холанђанина, Немца и Србина који имају све исто. Традиционална игра и песма немају границе и она нас представља у најбољем светлу и сматрам да смо тренутно на прекретници – или ћемо се заиста посветити нашој традиционалној култури и сачувати сопствени идентитет или ћемо бити збрисани тј. постати исти, модерни и савремени без сопственог идентитета.

Управо је то и била једна од порука концерта, да кренемо да се бавимо собом и сопственом културом и то је на леп начин приказано кроз филм који је пуштен на почетку концерта а у ком се капа преносу са колена на колено.

-Надам се да смо успели и урадили праву ствар. Срећан сам јер су играчи након концерта, када смо се нашли, били препуни емоција и морам да кажем да су се једва растали и већ питају када је следећи наступ. Похвале су стигле и од стране бројних колега из других градова и држава, што нам је посебно драго јер смо прошли кроз велике изазове приликом организације. И сама хала је прокишњавала док је трајао други концерт па је постојао велики ризик да концерт буде прекинут, ту су и играчи којима у неким моментима није било добро и бројни други проблеми. Са друге стране имате публику која седи и са уживањем прати читав програм и не жели да оде кући и онда схватите да сте урадили праву ствар, додао је Богуновић.

ЦТКУ „Коста Абрашевић“ одржаће велики концерт у центру Бачке Паланке, 27. јуна на ком ће учествовати ансамбл „Опленац“ из Торонта као и други бројни учесници. Након тога следе турнеје на Сардинију и у Бугарску а од јесени наравно, упис нових чланова и реализација нових идеја које ће допринети квалитету рада.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Култура

Концерт Вука Драгичевића у НБ „Вељко Петровић“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Клуб класичне гитаре „Акорд“ из Бачке Паланке је у сарадњи са Народном библиотеком „Вељко Петровић“ из Бачке Паланке, организовао концерт класичне гитаре. У петак, 15. маја у сали Библиотеке, бачкопаланачкој публици се представио гитариста Вук Драгичевић из Београда.


Посетиоци овог концерта имали су прилику да уживају у Вуковој изведби Баха, Тедескоа и Такемитцуа.

Вук Драгичевић је основне и мастер академске студије завршио у Београду у класи професора Срђана Тошића. Иза себе има бројне награде као и наступе на неколико фестивала у земљи и иностранству. Редовно наступа на концертима у Србији и региону. Члан је Београдског гитарског друштва.

Текст и фото: НБ „Вељко Петровић“

Настави са читањем

Култура

Испричане „Приче које на нас личе“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: НБ "Вељко Петровић"

У четвртак, 14. маја у свечаној сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“, малишани ПУ „Младост“ из Бачке Паланке, чији су васпитачи Верица Мерњик и Драган Пандуров, су одржали промоцију своје књиге под називом „Приче које на нас личе“.


Књига је настала у оквиру пројекта „Хајде да напишемо књигу“, који је започет у школској 2025/26. години. Малишани су најпре истраживали шта је све потребно да би настала једна књига. Трагом писане речи, стигли су и до дечијег одељења Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци где их је у свет књиге увела библиотекарка Борислава Тољагић Сегеди кроз радионичарски рад.

Да би настала књига, поред идеје о причи, потребно је научити писати слова. Библиотекарка Борислава је малишане увела у свет слова кроз књигу „Чудесни подвизи Азбучка Првог у 30 слова“, аутора Дејана Алексића. Кроз ову књигу, у којој је главни лик један неписмени цар, малишани су научили да није важно да си само паметан него да мораш и да будеш писмен. Смењивале су се приче кроз које су се смењивала слова азбуке које су деца ове групе научила а касније и применила у изради своје књиге.

Свако дете је уз помоћ родитеља написао по једну причу која личи баш на њих а које су сабране у финалној књизи „Приче које на нас личе“. Пред препуном салом Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, малишани су са поносом презентовали свој вишемесечни рад читајући приче из књиге и певајући неколико дечијих песама.

М.П.

Настави са читањем

Najčitanije