Култура
Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (22. децембар)
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Слика с морем“ – Фредрик Бакман
Аутор светских бестселера „Човек по имену Уве“, „Моја бака вам се извињава“ и „Узнемирени људи“ доноси нам незаборавно духовиту и дубоко дирљиву причу о пријатељству.
Већина људи их и не примећује: три сићушне фигуре које седе на крају дугог мола у углу једне од најпознатијих слика на свету. Већина мисли да је то само приказ мора. Али Луиза, која и сама тежи да постане уметница, зна да се сићушне прилике нису случајно затекле на слици и одлучује да истражи ко су.
Двадесет пет година раније, у забаченом приморском граду, група тинејџера у потрази за уточиштем од својих тешких породичних живота, проводи дуге летње дане на напуштеном молу причајући глупе шале, делећи тајне и правећи мале бунтовне несташлуке. Ове изгубљене душе проналазе једно у другом разлог да устану свако јутро, разлог да сањају, разлог да воле.
Из тог лета рађа се узвишено уметничко дело – слика која ће се, неочекивано, наћи у рукама осамнаестогодишње Луизе. Она креће на путовање пуно изненађења не би ли сазнала како је та слика настала. Што је пут води ближе месту које је насликано, све је нервознија због онога што би могла да открије.
Слика с морем је задивљујуће сведочанство о трансформативној, ванвременској снази пријатељства и уметности.
„Бакман приказује хаотичну суштину људскости. Духовит и дирљив, подједнако ће вас искрено насмејати и расплакати.“ – Washington Post
„Савршена равнотежа између онога што греје срце и онога што га ломи… Фредрик Бакман има дар да једноставно а елегантно опише односе међу људима. Сви ми понекад грешимо, али смо ипак људска бића достојна повезаности и љубави.“ – NPR
„Бакман је наш савремени Дикенс, ваше срце је сигурно у његовим рукама.“ – Green Valley News (laguna.rs)
„Дечак долази“ – Хан Канг
Потресно сведочанство о колективном памћењу. Дечак долази Хан Канг је потресан роман о репресији, сећању и људском достојанству.
Роман Дечак долази ауторке Хан Канг није само прича о једној трагичној смрти током студентских протеста – то је дубоко емотивна и филозофска медитација о колективној трауми и људској потреби за достојанством. Наслов је истовремено симболичан и дослован: дечак долази као сећање, као рана и као подсетник на то колико мало треба да би се човек дехуманизовао у очима система.
Хан Канг користи поетичан, готово лирски језик да обради један од најмрачнијих тренутака модерне јужнокорејске историје – масакр у Гвангџуу 1980. године. Кроз више гласова и перспектива – мајке, затвореника, цензурисаног уредника, преживелог пријатеља – гради се слика о друштву које није само рањено, већ и заробљено у покушају да заборави. А заборав је овде најгори облик насиља.
За читаоца ово није лака књига, али јесте неопходна. Њена универзална порука о отпору, храбрости и туговању превазилази националне границе и историјске епохе. Ово је роман који нећете само прочитати – он ће остати са вама.
Дечаков долазак као симбол трајног бола
„Хан Канг исписује интензивну, поетску прозу која се суочава са историјским траумама и разоткрива крхкост људског живота.“ – из образложења Нобеловог комитета.
Током насилне студентске побуне у Јужној Кореји, млади дечак по имену Донг Хо бива убијен на стравичан начин. Прича о овој трагичној епизоди развија се кроз низ међусобно повезаних поглавља, док се жртве и ожалошћени суочавају с репресијом, порицањем и трајним болом након масакра.
Од Донг Хоовог најбољег пријатеља који доживљава трагичан крај, преко уредника који се бори против цензуре, затвореника и фабричког радника који пате од трауматичних сећања, па до Донг Хоове мајке сломљене тугом – кроз њихову колективну патњу и надања исцртава се прича о народу који се, згажен насиљем, бори за свој глас.
Роман користи структуру мозаика како би обухватио више индивидуалних истина које чине колективни крик против заборава. Емоције су сирове, текст огољен, а граница између личног и политичког брише се у сваком поглављу. Хан Канг овде доказује да књижевност може да буде чин отпора и сећања.
„НГДЛ“ – Маринко Арсић Ивков
Роман путовања и лутања који изазива смех и чуђење
НГДЛ (Не дај голубу да лети) је роман Маринка Арсића Ивкова који се бави темама путовања и лутања. Пикарска проза која не нуди класично срећно разрешење, већ нуди дубљу рефлексију кроз хумор и поругу. Овај роман је права посластица за љубитеље књижевности која игра са стварима, преокреће их и доводи у питање. Ведри хумор у њему неће оставити тежак утисак, али ће свакако изазвати смех и чуђење. Главна снага овог дела је у томе што се кроз симболику голуба, од историје голуба од Вавилона до Тесле, па све до библијског потопа, разматра дубока филозофска питања, а све је зачињено необичним приступом који карактерише ову књигу.
Од голуба до филозофских питања
Радња романа НГДЛ води нас кроз невјеројатну авантуру и симболе, од историје голуба до дубоких филозофских размишљања о судбини и спасењу. Аутор Маринко Арсић Ивков ствара свет у којем је хумор кључни алат за разумевање света. Роман не само да истражује историју, већ користи песнички приступ да нас упути на универзална питања кроз несвакидашњу причу о голубу и његовом симболичком значењу у различитим временима и културама. Арсић Ивков успешно спаја несклад и комедију, стварајући дело које неће оставити никога равнодушним.
Народна библиотека “Вељко Петровић”, у четвртак 12. марта, организује промоцију књиге Селимира Радуловића “С камењем Христовим, белим”.
О књизи говоре: Иван Негришорац и Драгољуб Којичић
Саша Радојчић о препознатљивост Радуловићеве песничке књиге: “Њихова главна особина је трагање за начином на који ће се изразити једно од основних искустава за које је човек способан – религиозно искуство…Радуловићево песништво негира ту самоспутаност савременог човека и отвара се искуствима вишег реда. Али, исто тако, то песништво зна и за странпутице и уске стазе на које наилазе они који крену путем обнове основних религиозних односа…”
О аутору: Ауторски опус Селимира Радуловића обухвата песништво, есејистику и антологичарски рад. Објавио је више од двадесет књига песама и пет антологија који га убрајају међу истакнуте савремене српске књижевнике, познате по очувању традиционалних симбола и хришћанског етоса. Посебно су значајна дела “Златни век српског песништва”, те зборници радова “Песник Ноктурна” и “Светло из очеве колибе”.
Добитник је више од тридесет домаћих књижевних награда, укључујући и књижевну награду “Зоран Ђерић” Друштва новосадских књижевника за високе домете у књижевном стваралаштву. Признање “Фјодор Михајлович Достојевски” у Нижњем Новгороду уручено му је за изузетне књижевне домете, што потврђује његов статус у регионалној и међународној литератури.
Промоција почиње у 18.00 часова.
Извор: НБ „Вељко Петровић“
Поводом Националног дана књиге, 28. фебруара Друштво школских библиотекара Србије осми пут организује акцију „Читајмо гласно“. Циљ ове заједничке активности јесте да се подстакне љубав према читању, да се негује матерњи језик и култура читања, да школа и школска библиотека изађу међу људе и повежу се са локалном заједницом, установама и удружењима која верују у снагу књиге, уметности и речи, као и да се оснажи и видљивим учини рад школских библиотекара.
Ученици првих разреда ОШ „Вук Караџић“ из Бачке Паланке су у петак 27. фебруара заједно са библиотекарком школске библиотеке Весном Војводић Сантрач и својом учитељицом Татјаном Косовац у школској библиотеци наглас читали омиљене бајке и песме за децу, а затим анализирали реченице које се памте и које носе посебну поруку или животни савет. Поделили су свој доживљај и мишљења о делима, утиске и осећања која су се јављала док су читали или
слушали своје другаре док читају.
Дружење је почело разговором о бајкама које су чули раније, још од пре него што су и сами научили да читају, а сада су имали прилику да их прочитају и искажу свој утисак о њима. Ђаци прваци ове школе поносни што су савладали вештину читања, радо су показали шта знају. Овај догађај је протекао у лепом дружењу учећи кроз игру, смех и шалу, а сазнали су и који је значај бајки у развоју сваког детета. На крају су ученици препоручили другарима бајку коју би
могли да прочитају.
Извор и фото: Весна Војводић Сантрач
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Тропска ноћ“ – Мајкл Грубер
Некада, у неком потпуно другачијем свету, Џејн Доу је била доктор антрополошких наука, признати стручњак за питања шаманизма и домородачке афричке магије, наследница богате лозе Доуових, љубавница легендарног француског антрополога Марсела Вирхоа, супруга запањујуће талентованог црног писца Девита Мура. Некада је, дакле, имала све.
Данас Џејн живи у изнајмљеном собичку под лажним именом, прерушена у неугледну службеницу за архивирање здравствених картона. Свим силама труди се да буде неупадљива. Џејн Доу из прошлости више не постоји. Ако је све извела савршено, сви верују да је погинула у експлозији очеве јахте. А ако је негде погрешила? Онда би ритуална убиства младих трудница која потресају Мајами могла бити знак да јој је муж на трагу. Млади детектив Џими Паз добиће незахвалан задатак да хитно разреши случај…
Само што у овом случају ништа, баш ништа, није онако како се на први поглед чини.
Тропска ноћ као неком вуду магијом опчињује читаоца, чинећи границу између стварности и натприродног на тренутке мутнијом, а онда опет сасвим објашњивом и научно разумљивом. Наглашено снажни елементи Груберовог заплета савршено се уклапају, сваки детаљ у књизи има своју сврху, свака загонетка своје решење. Груберова ерудиција у антрополошким питањима даје кредибилитет измаштаним деловима, а филмска брзина радње овде је само додатни комплимент изузетно интелигентном трилеру који не бежи ни од сложених моралних дилема, ни расног питања у мултиетничком Мајамију.
Добитник награде Хамет међународног удружења писаца трилера. (laguna.rs)
„Мелодија Европе“ – Весна Алексић
„Мелодије Европе“ ауторке Весне Алексић представља повратак класичном жанру путописног приповедања, истовремено освежавајући српску књижевност својим стилом и тематиком. У време када су визуелна сведочанства и модерне технологије потиснуле традиционалне путописе, Алексићева успева да кроз своју књигу врати читаоце магији путовања и истраживања нових дестинација.
Књига је инспирисана делима великих путописаца као што су Љубомир Ненадовић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Растко Петровић и Милош Црњански, али Весна Алексић проналази свој оригинални глас и приступ. Кроз „Мелодије Европе“, она открива тајне различитих европских дестинација, представљајући их на стилски уверљив и занимљив начин.
Стил и нарација у „Мелодијама Европе“ су супериорни, комбинујући елеганцију класичних путописа са свежином модерног приступа. Алексићева користи богат језик и живописне описе како би дочарала пејзаже, културу и људе које сусреће на својим путовањима. Њена проза је убедљива и позивајућа, подстичући читаоце да се упусте у сопствене авантуре.
Књига је подијељена у поглавља која истражују различите тачке Европе, од урбаних центара до скривених кутака руралних подручја. Свако поглавље доноси нове увиде и перспективе, пружајући читаоцима дубље разумевање културе, историје и свакодневног живота људи у различитим европским земљама.
Теме које Алексићева обрађује су разноврсне и богате, од културних и историјских споменика, преко локалне кухиње и традиција, до сусрета са занимљивим људима и њиховим причама. Кроз своје путописе, ауторка не само да описује места која посећује, већ и рефлектује о универзалним темама као што су идентитет, припадност и људска повезаност.
Утицај и значај „Мелодија Европе“ је значајан јер враћа веру у моћ писане речи да инспирише и покрене на акцију. У свету где су путовања постала доступнија и „демократизована“, Алексићева подсећа на дубљи значај путовања као средства за лично и културно обогаћење.
Закључујући читање „Мелодија Европе“, читаоци ће тешко моћи да одоле жељи да спакују кофере и отисну се на сопствене авантуре. Весна Алексић својим талентом и страственим приповедањем успева да оживи дух путописног жанра, позивајући читаоце да истраже и открију лепоту и мистерију Европе кроз њене очи. Ова књига није само путопис, већ и позив на авантуру и дубље разумевање света око нас. (korisnaknjiga.com)
„Харем“ – Омер Сејфетин
Омер Сејфетин, један од утемељивача модерне турске приповетке, и данас привлачи радозналост и пажњу, не само старијих читалаца, већ и савремене публике. Писац који је одрастао у бурној атмосфери с краја 19. и почетка 20. века, оставио је неизбрисиве трагове у турском интелектуалном и културном животу – како војничком, тако и „књижевном“ личношћу. Његова борба за поједностављење турског језика данас представља један од темеља природне течности и јасноће израза турског говора. Својом интелектуалном храброшћу и снажним пером, Сејфетин је играо кључну улогу и у развоју турског идентитета. Дело Харем, које држите у рукама, представља збирку приповедака која спаја пишчево оштро запажање, суптилан хумор и дубоко разумевање људске природе. Сејфетин појам харема извлачи из оквира искривљене перцепције и пуког историјског куриозитета, претварајући га у снажно огледало које открива невидљиву динамику друштва, породичне односе, тиху женску отпорност и слабости мушкараца које често остају скривене. У овим пажљиво обликованим причама харем је и простор и стање духа – сцена која буди радозналост, насмејава, подстиче на размишљање, али пре свега открива непромењиве аспекте људске природе. Свака прича у књизи, својим мајсторски изграђеним заплетом и неочекиваним завршецима, уводи читаоца у привлачан свет. Спајајући Мопасанов тип приповетке засноване на догађају са Чеховљевом емоционалном дубином, Сејфетин ствара јединствену линију у турској књижевности. Харем преноси топлину прошлости савременом читаоцу и оставља трајан утисак, како својим историјским, тако и људским димензијама. На овим страницама нећете пронаћи само једно раздобље – пронаћи ћете дух времена, његове осећаје и противречности.
