Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Дечак са Фанара“ – Саша Радојичић

Роман Дечак са Фанара временски и просторно успоставља узбудљиву „приповедачку картографију” – ток приче развија се на неколико наративних нити, обухватајући временски период од 1919. до 1946, и географски простор од Истанбула до Баната. Приповедна окосница романа гради се око лика Софије Поповић, која у јануару 1946. бива присиљена од стране официра ОЗНЕ да сачини животопис Павла Поповића, њеног девера, који треба да буде предложен за орден Народног хероја.

Породица Поповић се у Банату нашла пошто је избегла из Турске, где су они и њихови преци живели дуже од једног века, у истанбулској четврти Фанар. Ток њених реминисценција укршта се са током „објективне” историје, а њена судбина са животним епизодама више ликова. Сложени однос са тројицом браће Поповића кључ налази у лику Дечака са Фанара, њиховог идеалног споја, архетипа, који се Софији јавља у сновима.

У питању је наратив генеалошког карактера, који за разлику од уобичајеног, временски линеарног приповедања, које читаоцу излаже јединствени ток радње, полази од већ окончане и актерима познате ситуације, и разоткрива, фрагментарним, нелинеарним поступком, најважније тачке развоја који је довео до те ситуације. Роман се снажно ослања на поједине филозофске идеје, што је наглашено тиме што свако поглавље носи засебан мото – цитат из неког филозофског текста (односно, у једном случају, запис потеза у једној шаховској партији).

„Седам сунаца и седам луна“ – Жозе Сарамаго

Био једном један краљ који је обећао да ће подићи манастир. Био једном један свештеник који је желео да лети.

Седам Сунаца и Седам Луна је роман који је прославио Жозеа Сарамага широм света. Поигравајући се историјским чињеницама и фикцијом, у стилу мајстора магијског реализма, препознатљивим стилом и особеним правописом, португалски нобеловац је створио готово надреално дело о животу у осамнаестовековној португалској краљевини. Кроз причу о чудесном покушају изградње једног дивовског манастирског комплекса у забитом селу Мафри, и амбициозној замисли једног свештеника о првом ваздухоплову, Сарамаго ће исплести очаравајућу приповест о обичним стварима и необичним појавама, о љубави, прегнућу и човековој потреби да се приближи божанском.

У доба запањујућих јавних покајања јеретика, инквизиторских мучења, ширења куге и колонијализма, свештеник-отпадник Бартоломеу Лоуренсо де Гужмао изабрао је двоје људи, главних јунака романа, да му помогну у конструисању летеће машине: Балтазара званог Седам Сунаца, који само што се вратио са војне, и његову Блимунду звану Седам Луна, пророчицу која има моћ да проникне у душу сваког човека. Машина ће заиста полетети, али ће изазвати неслућене последице…

„Станица“ – Јакопо де Микелис

Милано, април 2003. године. Рикардо Мецаноте је млади полицијски инспектор који се недавно прикључио железничкој полицији на чувеној Главној станици. Он је бескомпромисан, болне прошлости и непогрешиве интуиције, али као да поседује и некакву урођену склоност да се уплиће у проблеме и зато почиње да истражује случај који наизглед никога не занима.

Лаура Кордеро је лепа и богата девојка, пореклом из добре породице. Али она није као друге девојке: поседује необичан дар, иако је за њу то више проклетство о ком не сме ни са ким да прича.

Станица, моћна као тврђава, свечана попут маузолеја, загонетна као египатска пирамида, крије још много тајни: међу болним браздама њене прошлости, иза њених раскошних стубова и, поврх свега, у њеним подземним лавиринтима, судбине Рикарда и Лауре укрстиће се како би заједно проникли у најскривеније кутке мистерије коју обоје покушавају да реше. Док се спуштају у мрачна недра Станице, довешће у опасност све оно што су мукотрпно стварали. А када се врате на површину, више неће моћи да гледају овај свет истим очима – и схватиће да најгоре тек долази.

Монументални роман, свечана и загонетна позорница која скрива прегршт тајни кроз које се Јакопо де Микелис креће са апсолутном лакоћом, отварајући и затварајући врата и пролазе, вешто градећи причу која читаоца води до самог краја без иједног трена предаха.

Редакција