Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Човек од дима“ – Алекс Норт

Најновији трилер мајстора психолошке напетости, писца бестселера Ноћни шаптач, Сенке и Творац анђела

Данијел Гарви је још од детињства прогоњен траумом: био је сведок страшног злочина и за длаку избегао сусрет са злогласним убицом. Од тог тренутка посветио је живот разоткривању најмрачнијих злочина и постао психијатар који у умовима злочинаца трага за њиховим мотивима.

Када његов отац изненада умре под сумњивим околностима, Данијел се враћа у малу заједницу на острву где је одрастао, решен да открије истину о очевој смрти. Тамо га чекају тајне које никада нису испливале на површину и питање које га прогања: да ли се чудовиште из његових ноћних мора заиста вратило?

Алекс Норт још једном показује зашто важи за једног од најбољих савремених писаца узбудљивих трилера. Истовремено емотивна, интроспективна и застрашујућа, ово је прича о очевима и синовима, сенкама и тајнама, и борби коју сви водимо да побегнемо од траума прошлости.

„Узбудљиво и језиво… Двострука истрага држи вас у напетости до последње странице.“ – Publishers Weekly

„Хипнотишуће штиво које ћете желети да читате само у добро осветљеној просторији.“ – Booklist

„Заплет је маестрално изведен. Норт никада не прибегава беспотребним сценама насиља, а роман је толико добро написан и вешто осмишљен да ће привући и оне који иначе избегавају овакве књиге.“ –New York Times (laguna.rs)

„Прича о мом животу“ – Габријел Гарсија Маркес

Прича о мом животу је жељно очекивана књига Габријела Гарсије Маркеса, свеобухватно присећање времена које је оставило пресудан траг у његовом животу. У овој страственој приповести, колумбијски нобеловац отеловљује сопствене успомене на рано детињство и младост, током којих ће формирати свој имагинаријум и креирати поприште за неке од најзначајнијих прича и романа написаних на шпанском језику. Пред читаоцима је роман о животу Габријела Гарсије Маркеса, кроз чије странице аутор полако и слојевито открива одјеке личности и историјских тренутака којима обилују његова најпознатија дела: Сто година самоће, Љубав у доба колере, Пуковнику нема ко да пише или Хроника најављене смрти. Ови несвакидашњи мемоари су водич за читање целокупног опуса славног колумбијског писца и неприкосновени приручник за осветљавање његових незаборавних епизода, које сада добијају сасвим нову перспективу.

Књига осветљава детињство и младост нобеловца кроз сећања која су обликовала његов књижевни свет
Прича о мом животу је изузетно лична и интроспективна књига у којој Габријел Гарсија Маркес оживљава кључне тренутке из свог детињства и младости. Кроз богат и препознатљив наратив, колумбијски нобеловац разоткрива темеље своје књижевне инспирације – од породичних прича, преко друштвених околности, до политичких турбуленција које су обликовале његов поглед на свет.

Ово дело није само аутобиографско присећање, већ и мапирање његовог стваралачког универзума. Читалац има привилегију да прати формирање књижевног генија – како настају идеје које су касније преточене у Сто година самоће, Љубав у доба колере, Пуковнику нема ко да пише и Хронику најављене смрти. (delfi.rs)

„Гренланд – залеђено срце планете“ – Виктор Лазић

Боравити на броду који плови Арктиком, шетати по пределима иза којих се простиру хиљаде и хиљаде километара белог беспућа, обилазити скоро напуштене насеобине чији житељи ретко излазе из кућа – све то је део златног кључа за разумевање Гренланда.

Ова књига није посвећена актуелној геополитичкој ситуацији већ важнијим, вечним темама – невиђеној лепоти ледених громада крај срдитог узбурканог мора, а надасве култури и душевности срчаних, истинских људи. Реч Инуит управо то значи – истински човек.“ – В. Л.

„Читаве странице овог путописа су чиста поезија. Виктор садржајно и суштински тумачи Гренланд. Он се труди да га разуме, а не само да га обиђе. Он заиста види, а не само гледа. Он схвата, а не само бележи. Као на свим својим путешествијима, са којих нам је донео аутентична сведочења о укупности места која је посетио, Виктор и на Гренланду трага, заправо, за собом. Омогућава нам, снагом свог талента и списатељске вештине, да и ми отпутујемо тамо.

То је највеће острво на свету, са обалом дужом од четрдесет четири хиљаде километара и планинским врховима који у висину досежу безмало четири километра, чији главни град има око осамнаест хиљада становника и где се у насељена места рачунају и групе металних контејнера разбацаних на километарски дебелом леду, у којима живи шездесет трајно настањених становника.

Нико у српској књижевности није на овакав начин писао о хладноћи, снегу, леду и поларном пределу, а на то се ретко наилази и у свету.“ – Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије (laguna.rs)