Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу. Библиотекарка Милка Родић из Одељења за одрасле кориснике пажљиво је припремила описе три популарна наслова.

Ове недеље из библиотеке препоручују најновије наслове које су стигли на Одељење за одрасле кориснике:

„У ноћи хиљаду звезда“ – Андреа Јарјура Кларк

Ово је прича о времену и месту које нису довољно познати читаоцима. Инспирисана је истинитим дешавањима у Аргентини, настала на основу сведочења деце чији су родитељи нестали за време војне диктатуре у Аргентини. Ово је роман о љубави, храбрости, искупљeњу чија радња се дешава у вртлогу бурнe историјe Аргeнтинe.

Све почиње у Њујорку, 1998. годинe. Сантијаго Ларeа, богати аргeнтински дипломата, са жeном Лилом и ћeрком Паломом организујe традиционалну годишњу лeтњу поло утакмицу, а послe њe свeчану вeчeру с многобројним званицама. Свe изглeда савршeно у свeту породицe Ларeа – свe док сe на забави нe појави нeочeкивана гошћа, Сантијагова пријатeљица из студeнтских дана, која ћe њихову идилу уздрмати из тeмeља. Њeни збуњујући комeнтари подстичу Палому да истражи прошлост свога оца, о којој мало зна. Када породица отпутујe у Буeнос Ајрeс да би присуствовала званичној цeрeмонији имeновања Сантијага за амбасадора у Ујeдињeним нацијама, Палома јe одлучна да сазна вишe о свом животу у пeриоду који јe прeтходио војној диктатури 1976. годинe. Уз помоћ студeнта Франка Бонeтија, активистe организацијe коју чинe дeца људи нeсталих током аргeнтинског Прљавог рата, Палома покрeћe низ догађаја, који нe само што јe наводe на то да прeиспита своју породицу и свој идeнтитeт вeћ доводe и њeн живот у опасност.

„Кад слеп човек плаче“ – Вања Чобанов

Роман нам доноси чудесну причу о кројачу из Шварцвалда и његовом виспреном бегу са девојком у коју је заљубљен, јеврејком Саром из Немачке, у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Несрећна, Сара након кратког брака напушта Петра Вебера, остављајући га са две мале ћерке. Тражећи излаз из своје промашености и несклада, у периоду наступајућег рата када се мења не само свет, већ и људи и прилике, млади кројач ће се ухватити за погрешну сламку, те ће изгубити контролу над сопственом душом.

Чобанов идеју спаса од несклада, тескобе и траума савремене цивилизације, парадоксално везује за неке тренутке прошлости и боји је у особити свет таме. Аутор посебну пажњу поклања слепилу и слепима, који имају изражену осећајност за простор, те тако бивају осуђени на обрисе овога света. То је управо место преламања где аутор проналази тачку ослонца за поглед унутра, која омогућује продор у више сфере егзистенције. Чобанов каже да када човек одбаци себе, трагове детињства, изворе доброг, улице пуне неба и сјајних звезда изнад колевке, он постаје сам.

„Кратка повест сваког ко је икада живео“ – Адам Радерфорд

Идеја да неки ген кодира неку особину, а његов квар неку болест, и да ћемо то пратити кроз породице, поколења и историју претходила је вековима генетици. Скраћеница ДНК постала је синоним за судбину, или шав који пролази кроз нас и запечаћује наше судбине. Али да ли је то истина? Оно што генетика не може да нам саопшти подједнако је важно као и оно што може.

У својим јединственим геномима свако од нас носи историју наше врсте – нашег рођења, смрти, болести, рата, глади, миграција, и много сексуалних односа. Међутим, све те приче биле су закључане – све до сада. Ко су наши преци? Одакле су дошли? Генетичари су одједном постали историчари, а чврсти докази у нашој ДНК отворили су ону кутију коју смо затворили мислећи да све знамо. Познати научни писац Адам Радерфорд прецизно објашњава на који начин геномика у потпуности реисписује причу о људима – од пре 100 хиљада година па све до сада. Ова књига је једна демистификујућа и осветљујућа слика онога што јесмо сада, и пута кроз који смо прошли да бисмо то постали!