Препоруке за читање из НБ "Вељко Петровић" (26. август)
Прати нас на мрежама

Култура

Препоруке за читање из НБ „Вељко Петровић“ (26. август)

Клик на вести

Објављено

-

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу. Библиотекарка Милка Родић из Одељења за одрасле кориснике пажљиво је припремила описе три популарна наслова.


Ове недеље из библиотеке препоручују најновије наслове које су стигли на Одељење за одрасле кориснике:

„У ноћи хиљаду звезда“ – Андреа Јарјура Кларк

Ово је прича о времену и месту које нису довољно познати читаоцима. Инспирисана је истинитим дешавањима у Аргентини, настала на основу сведочења деце чији су родитељи нестали за време војне диктатуре у Аргентини. Ово је роман о љубави, храбрости, искупљeњу чија радња се дешава у вртлогу бурнe историјe Аргeнтинe.

Све почиње у Њујорку, 1998. годинe. Сантијаго Ларeа, богати аргeнтински дипломата, са жeном Лилом и ћeрком Паломом организујe традиционалну годишњу лeтњу поло утакмицу, а послe њe свeчану вeчeру с многобројним званицама. Свe изглeда савршeно у свeту породицe Ларeа – свe док сe на забави нe појави нeочeкивана гошћа, Сантијагова пријатeљица из студeнтских дана, која ћe њихову идилу уздрмати из тeмeља. Њeни збуњујући комeнтари подстичу Палому да истражи прошлост свога оца, о којој мало зна. Када породица отпутујe у Буeнос Ајрeс да би присуствовала званичној цeрeмонији имeновања Сантијага за амбасадора у Ујeдињeним нацијама, Палома јe одлучна да сазна вишe о свом животу у пeриоду који јe прeтходио војној диктатури 1976. годинe. Уз помоћ студeнта Франка Бонeтија, активистe организацијe коју чинe дeца људи нeсталих током аргeнтинског Прљавог рата, Палома покрeћe низ догађаја, који нe само што јe наводe на то да прeиспита своју породицу и свој идeнтитeт вeћ доводe и њeн живот у опасност.

„Кад слеп човек плаче“ – Вања Чобанов

Роман нам доноси чудесну причу о кројачу из Шварцвалда и његовом виспреном бегу са девојком у коју је заљубљен, јеврејком Саром из Немачке, у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Несрећна, Сара након кратког брака напушта Петра Вебера, остављајући га са две мале ћерке. Тражећи излаз из своје промашености и несклада, у периоду наступајућег рата када се мења не само свет, већ и људи и прилике, млади кројач ће се ухватити за погрешну сламку, те ће изгубити контролу над сопственом душом.

Чобанов идеју спаса од несклада, тескобе и траума савремене цивилизације, парадоксално везује за неке тренутке прошлости и боји је у особити свет таме. Аутор посебну пажњу поклања слепилу и слепима, који имају изражену осећајност за простор, те тако бивају осуђени на обрисе овога света. То је управо место преламања где аутор проналази тачку ослонца за поглед унутра, која омогућује продор у више сфере егзистенције. Чобанов каже да када човек одбаци себе, трагове детињства, изворе доброг, улице пуне неба и сјајних звезда изнад колевке, он постаје сам.

„Кратка повест сваког ко је икада живео“ – Адам Радерфорд

Идеја да неки ген кодира неку особину, а његов квар неку болест, и да ћемо то пратити кроз породице, поколења и историју претходила је вековима генетици. Скраћеница ДНК постала је синоним за судбину, или шав који пролази кроз нас и запечаћује наше судбине. Али да ли је то истина? Оно што генетика не може да нам саопшти подједнако је важно као и оно што може.

У својим јединственим геномима свако од нас носи историју наше врсте – нашег рођења, смрти, болести, рата, глади, миграција, и много сексуалних односа. Међутим, све те приче биле су закључане – све до сада. Ко су наши преци? Одакле су дошли? Генетичари су одједном постали историчари, а чврсти докази у нашој ДНК отворили су ону кутију коју смо затворили мислећи да све знамо. Познати научни писац Адам Радерфорд прецизно објашњава на који начин геномика у потпуности реисписује причу о људима – од пре 100 хиљада година па све до сада. Ова књига је једна демистификујућа и осветљујућа слика онога што јесмо сада, и пута кроз који смо прошли да бисмо то постали!

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Два сата са Матијом Бећковићем

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Приватна архива

У организацији Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Гајдобре, од 6. до 8. септембра одржано је 22. по реду „Дучићево песничко лето“.


У петак, 6. септембра у гајдобранској читаоници љубитељима поезије и писане речи представио се песник Данило Васојевић са збирком песама „Кошмари Кошара“.

У оквиру програма, у суботу, 7. септембра гост је био наш истакнути књижевник и академик, Матија Бећковић. Он је четврти пут у Гајдобри гост Дучићевог песничког лета, а ова година је била посебна јер је обележено 30 година постојања Књижевног клуба у Гајдобри. Сала је била пуна, а књижевно вече са Матијом Бећковићем посетило је преко 150 људи.

Он је вече отворио са малим упознавањем лика и дела Јована Дучића, истакавши да му је велика част што је гост „Дучићевог песничког лета“ али да се осећа и као домаћин јер је увек лепо дочекан као да и сам живи са Гајдобранима.

Након тога уследило је потписивање и фотографисање са поштоваоцима лика и дела Матије Бећковића, а у читаоници је уприличена мала закуска, где је по обичајима Херцеговаца, гост дочекан херцеговачким сиром из мјешине и кромпиром, све са гангом Јова Радоша, што је код Матије оставило посебан утисак.

Књижевник Бећковић је говорио о томе како никада не треба заборавити своју културу, традицију, духовни идентитет… Присутне је посебно одушевила прича о о доживљајима из херцеговачких крајева и сусретима са људима који живе једним простим животом, али су пуни мудрости, пажње што и јесте карактерна особина Херцеговаца који живе на камену али их је живот научио великим мудростима.

Последњег дана манифестације, у недељу, 8. септембра се љубитељима поезије својим песмама представили су се чланови Књижевног клуба „ДИС“ из Бачке Паланке и Књижевно – еколошког клуба „Ждрал“ из Новог Сада. По традицији, пригодном музиком, стихове су пратили чланови Клуба класичне гитаре „Акорд“ из Бачке Паланке.

Редакција

Настави са читањем

Култура

Препоруке за читање из НБ „Вељко Петровић“ (09. септембар)

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Canva

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Последња везирова ноћ“ – Константин Петровић

Ово је прича о животу великог везира Мехмед-паше Соколовића, Аутентични историјски догађаји обликовани су снажном имагинацијом аутора, а све то са настојањем да се прикаже судбина човека који је од детињства био разапет између Истока и Запада, и чији је живот остао трајно обележен знаком амбиваленције.

О судбини Мехмед-паше Соколовића записано је безброј прича, и све оне осветљавају његов лик из различитих углова посматрања и тумачења. Ипак, на страницама ове књиге читалац ће пронаћи досад ненасликани портрет великог везира, јер се овога пута клупко живота одмотава од последње везирове ноћи. Како изгледа крај кад га онај коме је додељен ни не слути?

Чему је стремио, чему се надао и о чему је сневао неустрашиви Мехмед-паша Соколовић у последњим тренуцима живота? Аутентични историјски догађаји обликовани су снажном имагинацијом аутора, а све то са настојањем да се прикаже судбина човека који је од детињства био разапет између Истока и Запада, и чији је живот остао трајно обележен знаком амбиваленције.

„Тамо где те љубав чека“ – Џесика Ренланд

Док гледа како се љубав њеног живота удаје за другу жену, Саманта је на корак од тога да одустане од наде да ће пронаћи свој срећан крај.

Игром случаја, Сем ће се спријатељити са Томасом – усамљеним, мрзовољним удовцем који живи у напуштеном уточишту за јежеве – а њен живот заувек ће се променити.

Срећна што је пронашла нешто што ће јој скренути пажњу са породичних свађа и проводаџисања, Сем се заклиње да ће испунити снове Томаса и његове жене Гвендолин о томе да врате некадашњи сјај центру за спасавање јежева.

Док се са уживањем баца на задатак, Сем полако схвата да је могуће пронаћи кључеве љубави и среће, чак и када то најмање очекујемо.

„Људи који воле књиге“- Емили Хенри

Једно лето. Два ривала. Заплет какав нису могли ни да замисле.

Живот Норе Стивенс је попут књига које опсесивно чита, али она није класична хероина, напротив. Није одважна и неустрашива, није девојка из снова, а посебно није мила и драга. У ствари, она је хероина само својим ауторима, јер је најбескруполознији књижевни агент у Њујорку.

Једина особа према којој не може да буде немилосрдна њена је вољена млађа сестра. Због тога пристаје да оде у Северну Каролину на сестринско путовање са Либи, која верује да ће мали град трансформисати Нору, како би најзад постала хероина у сопственој причи. Али уместо пикника на ливадама или романтичног флерта са згодним сеоским доктором или мишићавим шанкером, Нора стално наилази на Чарлија Ластру, умишљеног уредника из града. Могла би то да буде и лепа случајност да се у прошлости нису сретали због посла и никада није било пријатно.

Нора зна да она није савршена хероина, и Чарли зна да он није ничији херој, али како се изнова и изнова сусрећу – у низу случајности које ниједан ваљани уредник не би дозволио – оно што открију могло би да разоткрије пажљиво осмишљене приче које су исписали о себи.

Редакција

Настави са читањем

Култура

Репертоар у Градском биоскопу

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

У Градском биоскопу од 12. до 15. септембра од 18.00 часова биће приказан анимирани филм “Принцеза и змај” синхронизован на српски језик.

Садржај:

На свој 7. рођендан, принцеза Барбара открива магичну књигу која је води у Земљу чуда, зачарано место испуњено змајевима и фантастичним створењима. Уживајте у праћењу њених авантура. Цена улазнице је 300 динара и моћи ће да се купе на благајни биоскопа у данима приказивања од 17.00 часова.

У Градском биоскопу од 19. до 22. септембра од 18.00 часова биће приказан анимирани филм “Детектив Цврле и Златна кошница” синхронизован на српски језик.

Садржај:

У бајковитом градићу смештеном између језера и шуме, Меденом брду, становници се припремају за за свој омиљени празник – Дан града. Тога дана сви грађани Меденог брда имају прилику да се диве јединственој Златној кошници, заштитници града. Према легенди, пронашли су га оснивачи Долине меда, а легенда каже да ће һиљаде недаћа задесити град ако Кошница нестане. Уочи празника, Кошница је покрадена! Све околности око нестанка Златне кошнице упућују да веверицу Цврлета помоћника познате детективке сове Софије. Наши детективи ће разоткрити цео случај, пронаћи правог лопова и вратити не само Златну кошницу, већ и мир у долину. Цена улазнице је 300 динара и моћи ће да се купе на благајни биоскопа у данима приказивања од 17.00 часова.

Фестивал европског филма

У Градском биоскопу од 26. до 29. септембра од 20.00 часова биће приказани филмови у оквиру Фестивала европског филма 2024.

Европски филмови, иако често у сенци холивудских блокбастера, зраче јединственим квалитетом и уметничком визијом која превазилази границе старог континента. Сада имате прилику да у свом граду погледате бесплатне пројекције најновијих драгуља европске кинематографије.

26. септембра у 20.00 филм “Omen”

27. септембра у 20.00 филм “Lamb”

28. септембра у 20.00 филм “NHAfala”

29. септембра у 20.00 филм “No-U-turn”

Редакција

Настави са читањем

Najčitanije