
Култура
Препоруке за читање из НБ „Вељко Петровић“ (26. август)
Објављено
пре 2 године-
Објавио:
Клик на вести
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу. Библиотекарка Милка Родић из Одељења за одрасле кориснике пажљиво је припремила описе три популарна наслова.
Ове недеље из библиотеке препоручују најновије наслове које су стигли на Одељење за одрасле кориснике:

„У ноћи хиљаду звезда“ – Андреа Јарјура Кларк
Ово је прича о времену и месту које нису довољно познати читаоцима. Инспирисана је истинитим дешавањима у Аргентини, настала на основу сведочења деце чији су родитељи нестали за време војне диктатуре у Аргентини. Ово је роман о љубави, храбрости, искупљeњу чија радња се дешава у вртлогу бурнe историјe Аргeнтинe.
Све почиње у Њујорку, 1998. годинe. Сантијаго Ларeа, богати аргeнтински дипломата, са жeном Лилом и ћeрком Паломом организујe традиционалну годишњу лeтњу поло утакмицу, а послe њe свeчану вeчeру с многобројним званицама. Свe изглeда савршeно у свeту породицe Ларeа – свe док сe на забави нe појави нeочeкивана гошћа, Сантијагова пријатeљица из студeнтских дана, која ћe њихову идилу уздрмати из тeмeља. Њeни збуњујући комeнтари подстичу Палому да истражи прошлост свога оца, о којој мало зна. Када породица отпутујe у Буeнос Ајрeс да би присуствовала званичној цeрeмонији имeновања Сантијага за амбасадора у Ујeдињeним нацијама, Палома јe одлучна да сазна вишe о свом животу у пeриоду који јe прeтходио војној диктатури 1976. годинe. Уз помоћ студeнта Франка Бонeтија, активистe организацијe коју чинe дeца људи нeсталих током аргeнтинског Прљавог рата, Палома покрeћe низ догађаја, који нe само што јe наводe на то да прeиспита своју породицу и свој идeнтитeт вeћ доводe и њeн живот у опасност.
„Кад слеп човек плаче“ – Вања Чобанов
Роман нам доноси чудесну причу о кројачу из Шварцвалда и његовом виспреном бегу са девојком у коју је заљубљен, јеврејком Саром из Немачке, у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Несрећна, Сара након кратког брака напушта Петра Вебера, остављајући га са две мале ћерке. Тражећи излаз из своје промашености и несклада, у периоду наступајућег рата када се мења не само свет, већ и људи и прилике, млади кројач ће се ухватити за погрешну сламку, те ће изгубити контролу над сопственом душом.
Чобанов идеју спаса од несклада, тескобе и траума савремене цивилизације, парадоксално везује за неке тренутке прошлости и боји је у особити свет таме. Аутор посебну пажњу поклања слепилу и слепима, који имају изражену осећајност за простор, те тако бивају осуђени на обрисе овога света. То је управо место преламања где аутор проналази тачку ослонца за поглед унутра, која омогућује продор у више сфере егзистенције. Чобанов каже да када човек одбаци себе, трагове детињства, изворе доброг, улице пуне неба и сјајних звезда изнад колевке, он постаје сам.
„Кратка повест сваког ко је икада живео“ – Адам Радерфорд
Идеја да неки ген кодира неку особину, а његов квар неку болест, и да ћемо то пратити кроз породице, поколења и историју претходила је вековима генетици. Скраћеница ДНК постала је синоним за судбину, или шав који пролази кроз нас и запечаћује наше судбине. Али да ли је то истина? Оно што генетика не може да нам саопшти подједнако је важно као и оно што може.
У својим јединственим геномима свако од нас носи историју наше врсте – нашег рођења, смрти, болести, рата, глади, миграција, и много сексуалних односа. Међутим, све те приче биле су закључане – све до сада. Ко су наши преци? Одакле су дошли? Генетичари су одједном постали историчари, а чврсти докази у нашој ДНК отворили су ону кутију коју смо затворили мислећи да све знамо. Познати научни писац Адам Радерфорд прецизно објашњава на који начин геномика у потпуности реисписује причу о људима – од пре 100 хиљада година па све до сада. Ова књига је једна демистификујућа и осветљујућа слика онога што јесмо сада, и пута кроз који смо прошли да бисмо то постали!
Повезане вести

У Музеју града, 9. јула одржано је академско панел вече професорке академика Анђе Г. Шушић, књижевнице, са гостима.
У уводном делу представљени су пројекти четири удружења: УЖ „Надиа“ пројекат „Наше светиње“ кроз документарни филм о црквама у Грчкој и Румунији инспирисан Анђиним делом „Аурозан“, УЖ „Искра“ пројекат „Срцем кроз регион“ инспирисан Анђиним делом „Сач“, пројекат „НС Старс“ са представљањем типологије ћилима и поделом поклона присутнима кроз везове инспирисане мотивима из „Сача“ као и УЖ „Плетиља“ које је представило пројекат „Ситнице које значе“ уз поделу поклона публици насталих у оквиру радионичарског рада. Посебно дизајнирани поклони настали су на радионицама Јулијане Зиман и они су уручени гостима. Присутнима су се кроз песму обратили чланови групе „Звуци са камена“.

У главном делу програма, о Анђином опусу говорила је професорка магистар Душанка Ђокић, истичући сублимацију свих апстракција и реалности које живе у песнику. Она је валоризовала реч као почетак и прапочетак, као универзалну енергију Постања, дату песнику како би оваплотио божанску промисао. Професор доктор Јово Радош, књижевник, осврнуо се на методичност Анђиног писања, на ритам реченице, праизворе и праузоре који су диктирали њене почетке. Излажући, направио је асоцијативну везу између Шопенхауера, психологије, филозофије и етике.
Завршницу овог академског панела су направили „Звуци с камена“, причајући топлу, људску причу о својим песмама. Анђина дела, постигнућа у виду плакета, захвалница и признања, биће изложена у Галерији Музеја града до понедељка, 13. јула показујући нам да прегалаштво и таленат дају оно што треба човечанству – љубав, веру и наду.
Извор: КЦ Бачка Паланка

Ове године Фестивал еколошког позоришта за децу и младе раздрагаће Бачку Паланку од 19. до 23. августа. Овог, 32. ФЕП-а, откривамо различитости и позивамо децу и младе да открију имерзивно позоришно искуство.
Пријаве за волонтере на овогодишњем ФЕП-у су у току, а позив је отворен до 23. јула.

Позови своју изабрану екипу и пријавите се за један (а можда и више) од шест тимова!
Промо тим – увек пријатни и отворени, упознају посетиоце са програмом Фестивала и учествују у креирању садржаја како би се постарали да на време сви чују за ФЕП. Уколико волиш да фотографишеш, снимаш и уређујеш садржај за друштвете мреже, ово је место за тебе! Наоружани фотоапаратима, телефонима и добрим оком за детаље чланови медија тима бележе све оно што ФЕП чини посебним и важним – од представа и радионица, до осмеха и емоција иза сцене.
Еко патрола – занима те екологија и желиш да будеш део ентузијастичне екипе која вредно ради на ширењу занања о рециклажи? Прикључи се тиму Еко патроле где ћете заједно информисати посетиоце о важности рециклаже, али и постарати се да сав материјал који прикупимо оде на право место.
Анкетари – како би из године у годину побољшали програм и са жељом да посетиоци са радионица и представа изађу оплемењени, тим Анкетара прикупиће њихове утиске и запажања.
Техничари – без њих ништа на ФЕП-у не би било могуће! Тим који се сваке године постара да све представе и догађаји прођу у најбољем реду. Баве се преношењем, постављањем, утоваром и истоваром клупа, столова, тенди и сличних елемената. Послови нису тешки и оно што одилкује техничаре је изузетан тимски дух.
Домаћин позоришта – дочекују како публику тако и глумачку поставу, како би свима обезбедили најтоплију добродошлицу. Насмејани тим који можете разазнати, јер су окружени најмлађим посетиоцима. Увек се постарају да гласање буде регуларно и да пруже све потребне информације о позоришном програму.
Домаћини радионица – тим који се састоји од волонтера посвећених дочекивању и подршци учесника радионица на ФЕП-у. Волонтери су срдачни и ентузијастични, спремни да помогну у сваком тренутку! Они ће вас упутити на праве локације, одговорити на ваша питања и пружити све потребне информације о радионицама.
Креативни тим – да би ФЕП био леп, чланице и чланови креативног тима својим ликовним даром и маштовитошћу украшавају атмосферу сваке локације.
Пријаве су могуће на званичном сајту Фестивала еколошког позоришта за децу и младе fep.org.rs.
Извор: ФЕП
Култура
Хор „Звоно“ на Међународном фестивалу у Бугарској
Објављено
пре 3 дана-
јул 8, 2026Објавио:
Клик на вести
Градски хор „Звоно“ из Бачке Паланке, под диригентским руководством Ђурђине Ристић, учествовао је на Међународном музичком фестивалу „Black Sea Pearls“, који је одржан у Бугарској од 3. до 5. јула. Фестивал је ове године обележио значајан јубилеј – 25 година постојања.
Током три фестивалске вечери, камерни мешовити хор наступио је у Светом Власу, Ахелоју и Поморју, где је публику одушевио интерпретацијама чувених композиција легендарне шведске групе ABBA. Својим квалитетним извођењем и запаженим наступима, чланови хора достојно су представили Бачку Паланку и Србију, остављајући снажан утисак на организаторе, учеснике и публику из различитих земаља.

Редакција
Najčitanije
Друштвопре 1 данСмањење акциза на гориво
Општинске вестипре 1 данИзмене плана комуналних радова; Конкурс за избор директора
Хроникапре 1 данЗаплењено 58 килограма марихуане
Сервисне информацијепре 1 данРаспоред сахрана за петак 10. јул
Друштвопре 1 данПаланачки Дунав фест 18. јула у Бачкој Паланци
Спортпре 1 данДрагосављевић у А финалу
Културапре 1 данАкадемско вече у Музеју града
Хроникапре 1 данВозио бицикл у Товаришеву у стању потпуне алкохолисаности








