Култура
Препоруке за читање из НБ „Вељко Петровић“ (05. август)
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу. Библиотекарка Милка Родић из Одељења за одрасле кориснике пажљиво је припремила описе три популарна наслова.
Године с Лауром Дијас – Карлос Фуентес
Карлос Фуентес је кроз интиман живот једне жене проткан љубављу, страстима, предрасудама, радошћу и болом на путу ка освајању слободе и креативности, испричао своју личну, породичну сагу о четири генерације. Фуентес је у овом роману исприповедао о историјским прекретницама Мексика, Европе и света кроз ликове осликане емпатијом и емоцијом. Лаура Дијас је једна од ретких женских ликова латинскоамеричке књижевности која у себи обухвата сву сложеност овог пола, порекло, страсти и снове остварене у позним годинама кроз уметност измаштану у младости. Пишући о културним и политичким турбуленцијама Мексика, Фуентес је уткао многе ликове који су обележили трновиту историју ове земље међу којима је Фрида Кало као и Дијего Ривијера.
Твој син, Хаклбери Фин – Беким Сејрановић
Роман о животу на реци, роман о потрази за сопственим идентитетом, роман о одрастању, односно одбијању да се одрасте, роман о односу оца и сина, роман о борби са зависношћу, први на такав начин написан на нашим просторима. Сејрановић на бескомпромисан начин, искрено, духовито, аутоиронично, у првом лицу, пише о својим демонима са којима се борио током живота.
Приповедачев отац се враћа из Аустрије у Брчко, тешко болестан, да се види са сином са којим читав живот има лош однос. Његов син је писац који се такође вратио у Брчко из Осла и који сад живи на реци у малом бродићу са којим помало плови и помало пише, али редовно конзумира опојна средства. Када се једно јутро отац не врати из ноћног риболова, син креће у потрагу. Обилазећи савске аде, страхујући да неће наћи оца, син приповеда о комплексном односу са својим оцем.
Царица Сиси – Ђиђи Грифис
Царица Сиси је узбудљива биографска прича једне од најпознатијих краљица у историји, царице Елизабете Аустријске, познатије као Сиси. Читајући овај роман упознаћете се са раскошним дворанама аустријског двора али и дворским сплеткама које су се плеле око Сиси која је пленила својом лепотом.
Након бајковитог венчања, Сиси упознаје прави живот на двору, схвата да има више непријатеља него што је мислила међу којима је на првом месту била надвојвоткиња Софија, мајка цара Фрање Јосипа.. Својом лепотом и харизмом царица Сиси постаје најдража „вилинска“ краљица која задобија скоро божански статус најлепше жене на свету много пре Грејс Кели и принцезе Дајане.
Редакција
Балетски студио Royal Dance центар, у сарадњи са Општином Бачка Паланка, организује хуманитарну балетску представу „На крилима снова“, која ће се играти у понедељак, 13. јануара у сали Градског биоскопа у 12.00 часова и у 19.00 часова.
Улаз на представу је добровољни прилог, биће кутије испред улаза и сав приход иде за лечење корисника Буди хуман фондације и то за:
- Тару Јованов (2024),
- Душицу Папић (2017),
- Милану Матковић (2002),
- Исидору Вучковић (1998),
- Александра Адамовића(1992)
Техничка подршка: Установа културни центар Бачка Паланка
Организатори позивају све пријатеље и љубитеље сценске уметности да уживају у дечијој чаролији.
Редакција
У недељу, 12. јануара у Градском биоскопу у Бачкој Паланци, биће одиграна позоришна представа за децу „Деда Мраз и изгубљени ковчег“.
Представа је у продукцији драмског студија „Арс либери“, а редитељ је Ненад Еречковић. Играју: Доротеа Јосић, Теодора Шобот, Гордана Холок, Огњен Рајинац, Ненад Еречковић и Андрија Мајерски.
Представа почиње у 18.00 часова, а улаз је слободан.
Редакција
У опуштеној и пријатној атмосфери кафеа „Piaf“ у Бачкој Паланци, у недељу, 5. јануара одржана је промоција књиге Јоване Кешански, „А ја насмејана жена“.
То вече било је баш онакво каква је и Јованина књига, препуно емоција, а празнични дух само је додатно оплеменио све присутне. У улози модератора на промоцији нашла се ауторкина дугогодишња пријатељица, Радислава Бенић, а њих две савршено су представиле све оне важне животне моменте кроз које је новинарка и списатељица Јована Кешански прошла и својим књижевним умећем пренела у књизи „А ја насмејана жена“.
Књига је објављена у октобру 2024. године, а прву промоцију, игром случаја, Јована је одржала у родном Челареву. Како нам је рекла ауторка, тематика нове књиге слична је као и у првој њеној књизи, те би дело „А ја насмејана жена“ представила уствари као наставак „109 плетеница“.
-Онај ко се одушевио са плетеницама и коме су оне пријале, исту реакцију има и за нову књигу. Мени је била идеја да записујем како се осећам одређеног дана. На крају, када сам требала све то да сређујем за књигу, одлучила сам да то буде у виду дневничких записа зато што људи мисле да морају да буду континуирано срећни или пак тужни. Кроз те моје приче сам приказала да, на пример, 15. јануара можеш да будеш и тужан и очајан и да мислиш да је крај, а онда 17. јануара пожелиш да пркосиш свему, путујеш у Њујорк и брига те за све. У књизи нигде не наводим шта сам заправо желела да постигнем, али се надам да ће читаоци схватити управо ту суштину коју сам хтела да прикажем – ако им је данас лоше, да за неколико дана те емоције могу да буду потпуно супротне, рекла је Јована Кешански за „Недељне новине“.
Да ли због чињенице што су дугогодишње пријатељице или зато што су, како је и сама ауторка рекла, потпуно другачије као особе, Јована и Рада промоцију су учиниле врло опуштеном па и док се причало о оним тешким животним тренуцима. Није свако у публици прошао кроз исто оно што и сама ауторка, али се по реакцијама чинило да су се сви препознали у емоцијама о којима је причала, поготово када је на питање шта сматра за један од већих успеха у животу, Јована рекла да је успех то што је за неке ствари у животу научила да каже „Не“.
Отворено се причало о анксиозности, одласку код психотерапеута и психијатра, што је кроз Јованине текстове увек представљано као важна тема. Њене обе књиге, блогови, јавни наступи, увек носе поруку да, шта год да се у човеку дешава, није сам, и да позив у помоћ уствари представља љубав човека према самом себи.
Јована каже како су читаоци претежно мислили да је наслов „А ја насмејана жена“ настао због тога што је она, упркос свим животним недаћама, остала насмејана, међутим, како додаје, то није била идеја. Инспирацију за наслов добила је читајући поезију Силвије Плат, америчке књижевнице која у песми „Женски Лазар“ у једној строфи каже „А ја насмејана жена. Мени је тек тридесета. И као мачка могу девет пута да мрем.“
Д. Ј. Бујак
