Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања преминуо је у 89. години, саопштио је Ватикан. Папа Фрања преминуо је дан након прославе Ускрса, на коме први пут од почетка папинства није држао мису.

„Драга браћо и сестре, са дубоком тугом морам да објавим да је преминуо наш Свети отац Фрања“, саопштио је кардинал Kевин Фарел на ватиканској телевизији.

Аргентински кардинал Хорхе Марио Бергољо изабран је за поглавара Римокатоличке цркве 13. марта 2013, а одабрао је име Фрања. До избора за 266. понтифа био је надбискуп Буенос Ајреса, а први је папа још од осмог века да није Европљанин и први са Јужне хемисфере и из редова језуита.

Бергољо је био инспирисан да се придружи језуитима 1958. године након опоравка од тешке болести.

Боловао је тада од тешке респираторне инфекције због које му је уклоњен део плућног крила. Касније се присећао да му је медицинска сестра спасила живот, одлучивши да удвостручи дозу лекова које је примао.

Папа Фрања је био син италијанских имиграната, радника на железници. Рођен је 17. децембра 1936. године, а надбискуп Буенос Ајреса био је од 1998. године. На положај кардинала уздигнут је три године касније.

Важио је за скромног човека, често је аутобусом ишао на посао, сам себи кувао и редовно посећивао сиромашне четврти у близини аргентинског главног града.

Име Фрања одабрао је у част Светог Фрање Асишког, оснивача језуитског реда, зато што се светац нарочито бринуо за добробит сиромашних.

Био је познат по својој скромности и посвећености социјалној правди. Течно је говорио шпански, италијански и немачки језик. Током свог понтификата, залагао се за реформе унутар Цркве и наглашавао важност милосрђа и бриге за сиромашне.

Фрања се истицао и по међународној видљивости као папе и посвећености међурелигијском дијалогу.

Имао је толерантан став према члановима ЛГБТ+ заједници и био велики критичар необузданог капитализма, конзумеризма и претераног развоја.

Залагао се за борбу против климатских промена, за универзално укидање смртне казне називајући је суштинским злом.

Папа Фрања је критиковао пораст десничарског популизма, позивао на декриминализацију хомосексуализма, помогао је да се обнове потпуни дипломатски односи између САД и Кубе, преговарао о споразуму са Кином како би се дефинисао колики утицај тамошња Комунистичка партија има у именовању кинеских бискупа.

Будући да је имао мање формалан приступ папству од својих претходника, боравио је у пансиону Свете Марте уместо у Апостолској палати, званичној резиденцији поглавара Римокатоличке цркве.

Упркос неколико здравствених изазова, укључујући операцију дебелог црева 2021. године и киле 2023. године, као и повреду десне надлактице након пада у својој резиденцији у јануару 2025. године, папа Фрања је у својој аутобиографији изјавио да је здрав и да не планира да се повуче са места поглавара Римокатоличке цркве.

Почетком месеца оболео је од акутног бронхитиса због којег је 14. фебруара смештен у болницу у Риму, након чега је после више месец дана пуштен. Од тада је проводио време у својој резиденцији.

Извор: РТС