Култура
Представљен роман „Сентиванац“ аутора Рајка Игића
Свој првенац, роман „Сентиванац“ академик Рајко Игић промовисао је у среду, 12. марта у Народној библиотеци „Вељко Петровић“. Рајко Игић рођен је у Деспотову, а роман је делимично и аутобиографски, јер говори о детињству, који је аутор провео у тадашњем Сентивану.
Како је рекао, пре 88 година је рођен у Сентивану и то место је остало у њему читав живот, као незаобилазно, а у успомени му је додаје, остала и Бачка Паланка. Бројне успомене из детињства, периода Другог светског рата, али и рада у Америци налазе се управо у овом роману.
-Када сам завршио четири разреда основне школе, мама ме је довела возом у Бачку Паланку да ме упише у први разред Гимназије, тада сам имао 11 година. Из воза сам видео Фрушку гору, Илок, цркву и нанизане куће. Тражио сам мами да ме одведе скелом до Илока и то је за мене изузетна успомена јер нисам никад до тад био у брдима. Данас деца до 11 године обиђу свашта, а ја сам први туд тад видео брдо изблиза, започео је причу о својим успомена академик Рајко Игић.
Рајко Игић је школовање у Гимназији започео у Бачкој Паланци, а затим у Сомбору. Медицински факултет завршио је у Београду након чега је радио као професор на више факултета, у Србији и у Босни, а онда је отишао у САД где је радио у великој државној болници, где је био саветник за научна истраживања. У Бањалуци је био уредник медицинског часописа.
-После пензионисања, вратио сам се у Србији јер Чикаго није мој град. Тамо су ми деца и волим да боравим и тамо, али ми је овде лепше, ово је моје, додао је Игић.
Роман „Сентиванац“ делом је писан по истинитим догађајима, утисцима из одрастања у Деспотову, а делом има и измишљених догађаја и личности. Ипак, прича аутор, читалац не може да зна, док чита, шта је фикција, а шта није.
-Пола ликова је стварно, пола је измишљено. И ја се спомињем у том роману, ја сам Бата. Радња почиње 1941. годином, а најважније ми је било како ћу почети писање те књиге, јер је то најважније уколико желите да читалац настави са читањем. Ту ми је доста помогао један задатак који сам као гимназијалац, у последњој години школе, добио слушајући енглеску књижевност у Америци. Професор нам је дао списак пет романа и рекао да прочитамо првих неколико страница у сваком од тих дела. Упоредиђали смо како је који писац кренуо, који нам се највише свидео и то је најлепше вежбање у књижевности било. Мислим да би то и наши професори овде требали да раде то са децом, да они виде како почињу романи и да их упореде. То ми је веома помогло сада када сам хтео да пишем, јер увек је најтеже почети. По мојој процени, мислим да сам почетак направио скоро генијално, са осмехом каже аутор романа „Сентиванац“.
Радња књиге почиње у Сентивану у цркви, где аутор са оцем одлази на јутрење као четворогодишњак.
-Ми се молимо Богу, а у исто време Београд је бомбардован већ два пута тог јутра. Авиони су долазили из Румуније и Мађарске, погинуло је много људи, разрушено на хиљаде објеката… Дакле, са једне стране ми смо се молили Богу, а са друге разаран је наш главни град. Касније прича иде својим током. Морам да кажем да сам добио „критике“ од пар читалаца који су рекли да када почнете са читањем, не можете престати, додаје наш саговорник.
Овим романом, додаје Игић, испунио је своју жељу, али оставља могућност да једног дана буду објављени и наставци књиге. Роман „Сентиванац“ биће поклоњен библиотекама у Србији, како би свим читаоцима био доступан.
Д. Ј. Бујак
Mеђународни дан књиге за децу обележава се 2. априла, на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, творца многих бајки и песама које су обележиле детињство генерација деце широм планете.
Овај празник књиге (International Children’s Book Day / ICBD) установљен је 1967. године, на основу одлуке Унеска, како би се деци послала порука о магији књижевног надахнућа и важности развијања љубави према писаној речи. Главна идеја овог интернационалног празника књижевности јесте да се промовишу дечја књижевност и читање, као и да се скрене пажња јавности на потребе најмлађих читалаца.
Библиотечки огранак „Др Славко Јовин„ у Обровцу празник је обележио читалачком радионицом. Уз текст песме „Кишни глистац“ (Андрије Милошевића), који је деци прочитака библиотекарка Душанка Папић, ученици другог разреда са учитељицом Мирјаном Коканов отиснули су се у чаробну шумску авантуру. Уз необичне јунаке из ове приче, упознали су занимљив шумски свет и доживели једну чудесну љубавну авантуру. Од хартије у боји израдили су разгледнице са овог необичног путовања и послали дивне поруке и позивнице за поновно читање.
И овога пута, у току заједничког сусрета у огранку искориштена је прилика да се малишанима пренесе порука о важности развијања љубави према књизи и лепоти које читање доноси.
Д.П.
У Градском биоскопу од 6. до 11. априла 2026. године биће одржан Фестивал позоришних представа за децу „Отворена сцена“.
Биће одиграно шест представа:
-6.4. „Прича наопачке“ позориште „Звездица“ Зрењанин
-7.4. „Авантуре господина Бонтона и принцезе Наопакије“ Градско позориште Јагодина
-8. 4. „Чаробни бунар жеља“ позориште „Сањалиште“ Београд
-9.4. „Два мачора слатка и мишица Натка“ Драмски студио „Арс либери“ Бачка Паланка
-10.4. „Цврчак и мрав“ позориште „Цеца и деца“ Београд
-11.4. „Три прасета, муке једног вука“ позориште „Сањалиште“ Београд
Све представе се играју у сали Градског биоскопа од 18.00 часова. Цена улазнице 300 динара.
Поводом Цветне недеље и Ускрса, великог хришћанског празника, огранак „Јован Протић“ у Товаришеву организовао је креативне радионице за децу.
Библиотекарка Лидија Шормаз угостила је ученике трећег разреда (огранак су посетили са учитељицом Олгицом Даниловац) и том приликом за њих издвојила и прочитала делове из књига за децу: „Празници-темељ хришћанског живота“ (Зорана Ћетеновић) и „Упознајмо српску традицију“ (Ивана Станковић). Циљ читања је да се деца кроз писану реч и уметнички текст упознају са традицијом везаном за Ускрс и прошире и употпуне своја знања.
Малишани из Групе пред полазак у школу са васпитачицом Далијом Кнежевић посетили су огранак у Товаришеву. За њих је одабрана и прочитана сликовница „Миловање Мајке Божије“. Прослављајући празник Цвети, у складу са народном традицијом, деца су израђивала венчиће од врбових гранчица и украшавала их цветовима од хартије. Као и до сада, Цвети, Врбица и Ускрс биће прослављени радосно, уз цвеће, поклоне и осмехе малишана.
Традиционална празнична окупљања деце и њихових наставника у простору библиотеке, заједнички тренуци проведени уз књигу, лепо читање, учење и проширивање знања постали су за све учеснике јединствени тренуци који се памте.
Радионице су протекле у топлој и радосној атмосфери, уз активно учешће деце и неговање духа традиције и заједништва.
Д.П.
