Прати нас на мрежама

Култура

Представа „Бити“ победник 30. ФЕП-а

Клик на вести

Објављено

-

Фото: ФЕП/ Јована Семиз

Представљањем радионачарског стваралаштва, доделом захвалница и проглашењем победника, у недељу, 25. августа свечано је затворен 30. Фестивал еколошког позоришта за децу и младе. 


Као и сваке године, додељене су награде у неколико различитих категорија, па је тако најбоље представе бирао стручни жири, дечији жири, а оцене је давала и публика.

Представа “Храбра кројачица”, Крушевачко позориште добила је награду „Добро дрво“ за најбољу представу по оцени публике 30. Фестивала еколошког позоришта за децу и младе

Дечији жири донео је одлуку да представа “Гига прави море”, Народног позоришта „Тоша Јовановић“, Зрењанин добије награду „Добро дрво“ за представу најближу младима 30. Фестивала еколошког позоришта за децу и младе.

Образложење жирија младих Драмски студио „Просценијум“:

“Представа нас је првенствено купила једном преемотивном причом о дечаку који је захваљујући својој машти усрећио свог најбољег друга и заједно са њим направио место на које могу побећи од сурове стварности. Одушевили су нас такође и глумци који су својим вештинама успели да пренесу емоције на нас. Такође су нам се допала редитељска решења у представи.”

Специјалне награде стручног жирија 30. Фестивала еколошког позоришта за децу и младе:

  • За изузетно уметничко извођење глумицама Софи Муро и Едвиги Баж.
    У представи Твик Твик Филомел, позоришта Компаније три гране, Ле Ман, Француска, глумице су кроз партнерску игру показале висок уметнички ниво у свим аспектима перформативних пракси.
  • За инклузију дечије публике, ауторкама Јовани Ракић и Жељки Јаковљевић, за представу Јато, Колектива Покретница, Практикабл – платформа за савремену уметност и културу.
    За изузетан допринос у области дечијег позоришта за веома успешну интеграцију деце у представу, користећи плес, сликарство и дечију игру.
  • За дизајн костима Ирини Сомборац за представу Храбра Кројачица, у извођењу Крушевачко позориште. Ови маштовити костими, између осталог, упућују на врло актуелна питања рециклаже одеће у савременом свету.

Награда „Добро дрво“ за најбољу представу у целини и награда „Добро дрво“ за представу најближу деци 30. Фестивала еколошког позоришта за децу и младе додељена је представи “Бити”, Позоришна продукција „Пролаз за све“, Копенхаген, Данска.

Образложење стручног жирија, у саставу глумица Ана Анђелић, редитељка, драматуршкиња и позоришна педагошкиња Гоша Дебска и костимограф, кореограф, сликар и редитељ Борис Чакширан:

“Ова представа се бави веома актуелним друштвеним и социјалним питањима која су на јединствен и једноставан начин приказана дечијој публици кроз анимацију објеката. Сменом комичних али и животно озбиљних ситуација представа дубоко емотивно утиче на гледаоце.”

Образложење ПУ „Разлицак“, Бацка Паланка дечијег жирија:

„Ова представа на занимљив начин прича причу о животу и у њој обични предмети постају лутке. Још две представе које желимо посебно да поменемо јесу “Играј се са мном” и “Храбра кројачица” јер су занимљиве и направљене за дечији укус.“

Извор: ФЕП

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Међународни дан писмености обележен у Товаришеву

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: НБ "Вељко Петровић"

На Међународни дан писмености, у уторак 08. септембра у Библиотеци у Товаришеву гости су били ученици првог разреда са учитељицом Живкицом Бугарски и асистентом Шећом Коломпар.


Разговарало се о описмењавању и значају писмености у животу сваког човека уз дивну књигу из фонда библиотеке „Све се креће ка пропланку среће“ – Александра Золотић и уживали у писаној речи.

Међународни дан писмености, обележава се широм света 8. септембра. Идеја о обележавању Међународног дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Светској конференцији министара образовања на тему искорењивања неписмености. Као дан обележавања изабран је 8. септембар, а УНЕСКО је обележавање почео 1966. године.

Извор: НБ „Вељко Петровић“

Настави са читањем

Култура

Радионица у оквиру припрема за Сајам дечјег предузетништва

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

У Музеју града данас је одржана радионица на којој су учесници припремали материјале за предстојећу манифестацију Сајам дечјег предузетништва.


Сајам ће бити реализован у сарадњи Културног центра, Средње стручне школе „Др Радивој Увалић“ и Основне школе „Свети Сава“ из Бачке Паланке, са циљем да се код деце и младих подстакну креативност, предузимљивост, тимски рад и развијање предузетничких вештина.

Посебан значај манифестацији даје њен хуманитарни карактер. Производи и материјали које буду припремили учесници биће представљени на сајму, а цела акција имаће за циљ да повеже дечју креативност и предузетнички дух са хуманошћу и солидарношћу.

Данашња радионица била је прва у низу активности које ће бити реализоване у наредном периоду. Планирано је одржавање укупно десет радионица, током којих ће учесници осмишљавати и израђивати производе који ће бити представљени на Сајму дечјег предузетништва.

Кроз овакве активности деца добијају прилику да своје идеје претворе у конкретне производе, науче нешто ново и истовремено покажу да предузетништво може имати и важну друштвену и хуманитарну улогу.

Очекује се да ће Сајам дечјег предузетништва окупити ученике, наставнике, родитеље и грађане и пружити прилику младим учесницима да представе резултате свог рада, креативности и заједничког ангажовања.

Извор: КЦ Бачка Паланка

Настави са читањем

Култура

Монографија о колонизацији представљена публици

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

У Музеју града, у уторак 8. септембра уприличена је свечана академија поводом обележавања 80 година од колонизације општине Бачка Паланка у оквиру које је представљена монографија „Колонизација општине Бачка Паланка 1945-1948.“ аутора Предраг М. Вајагића, Милана Мицића и Светозара Бошкова.


Промоцију монографије пратио је пригодан културни програм, а посетиоци су имали прилику да погледају аутентичне фотографије становништва које је пристизало у бачкопаланачку општину као и миграционе карте на којима је приказано кретање становништва током колонизације.

Идеја да се уради научна монографија на ову тему наметнула се чињеницом што је спровођењем колонизације настала општина Бачка Паланка онаква какву је ми данас познајемо. Немци као већински народ нестају из наше општине, а Срби досељавањем становништва из Босне и Херцеговине постају већина. Тиме је ток историјског развоја наше средине усмерен у правцу на коме се и данас налази, пошто ће у деценијама које су уследиле непрекидно трајати досељавање становништва. Ово ће нарочито доћи до изражаја у последњој деценији XX када су током ратова вођених за време распада социјалистичке Југославије многе породице из Босне и Херцеговине и Хрватске пронашле спас и сигурност у нашој општини. Други важан разлог је што је 2025. године обележена осамдесету годишњица од како су прве колонистичке породице стигле у насеља данашње општине Бачка Паланка. Издавањем и представљањем монографије, општина Бачка Паланка је обележила ову важну годишњицу, а књига ће остати да живи као важно сведочанство овог историјског догађаја.

-Реакције јавности на књигу су врло позитивне. Када је књига угледала светлост дана, појавили су се наравно и они који имају нешто да додају, да пошаљу још неку фотографију. Дуго се радила књига, људи су били помало и скептични да ли ће се књига уопште објавити али завршили смо тако да је сад касно за неке корекције. Можда ако се буде правило неко друго издање, онда ће нам нова грађа свакако добро доћи. Позитивне су реакције људи, сви су задовољни јер ипак је у питању једна комплексна монографија у коју је уложено много труда. Водило се рачуна о сваком детаљу и мислим да је Бачка Паланка добила монографију коју заиста и заслужује, изјавио је један од аутора, проф. др Светозар Бошков.

Када су у питању историјски извори који су коришћени, аутори кажу да за део насеља која су обухваћена колонизацијом постоје књиге које су се бавиле овим питањем. То им је била полазна основа за истраживање, међутим за разлику од њихових аутора који су, част изузецима, већином били аматери, ова монографија је писана искључиво на основу архивске грађе. Она се чува у више фондова Архива Југославије, Архива Војводине и Историјског архива града Новог Сада. Посебна занимљивост коју су пронашли у архивској грађи биле су и њима непознате мапе насеља са тачно уцртаним кућама у које су се уселили колонисти, односно мапе атара са уцртаним површинама обрадивог земљишта којима су насељени колонисти.

Мањи део грађе су пронашли у Завичајном одељењу Народне библиотеке „Вељко Патровић“ у Бачкој Паланци, пре свега ради се о неколицини фотографија. Аутори који су тему колонизације у нашој општини обрадили раније оставили су записана сведочанства колониста, њих су аутори искористили за писање монографије, али су их обогатили и проширили новим. Разговарали су са нашим најстаријим суграђанима који су 1945. и 1946. били деца, али се врло добро сећају првих дана и изазова са којима су се сусретали у за њих потпуно новој средини. Колонисти су били већином млади људи, изашли из рата као прекаљени борци, свесни улоге коју су имали у изградњи новог послератног друштва и државе. Изазови са којима су се сусрели у Војводини за њих су били лаки наспрам свега што су преживели током Другог светског рата, у коме је на простору Босне и Херцеговине готово свака српска породица некога изгубила.

Д.Ј. Бујак

Настави са читањем

Najčitanije