Огранак Народне библиотеке у Обровцу је место сусрета са књигом, читањем, место које инспирише новим идејама. Ученици трећег разреда са учитељицом Биљаном Петровић учествовали су на новогодишњој радионици.

Малишани су пронашли инспирацију у књигама за децу које говоре о празницима, а које је за њих одабрала и припремила библиотекарка Душанка Папић. Подстакнути игром слова, лепим речима и дивним новогодишњим жељама, малишани су израдили и украсили честитке. Од хартије, картона и светлуцавог новогодишњег праха, настале су честитке које су учиниле празнично расположење још шаренијим и веселијим.

У ишчекивању предстојећих празника, огранак у Обровцу широм отвара своја врата за све креативне и вредне малишане. Низом радионица намењених деци млађег школског узраста завршиће се још једна година. Библиотека ће са својим најмлађим члановима пожелети и исписати најлепше жеље за све наредне године.

„Ж је за жеље које једни другима пожелимо гласно.
З је за загрљаје за које никад није касно…“

Д.П.

У Градском биоскопу 11. и 12. децембра (четвртак и петак) од 18.00 биће приказан породични полуанимирани филм “Божићна мишоловка”, синхронизован на српски језик.

Садржај:

У срцу идиличног сеоског дома, породица мишева ужурбано се припрема за још један чаробан Божић. Њихов свет је топао, разигран и пун традиције – све док се не појави права градска породица, у потрази за миром и бегом од свакодневног живота. Али ови тврдоглави мишеви не планирају да се повуку без борбе. Уз низ домишљатих трикова – трепћућих светала, мистериозних звукова из зидова, па чак и стратешки распоређених украса – започиње права празнична битка за територију.

У Градском биоскопу 11. 12. и 13. децембра (четвртак, петак, субота) од 20.00 часова биће приказана комедија “Повратак Жикине династије”.

Садржај:
Никола Којо се враћа лику Мише Павловића после више од 30 година. Миши у Србију долазе синови које дуго није видео, јер живе са Наташом у Москви, али када стигну момци који носе имена својих прадеда – Жике и Милана, почиње нова луда година, препуна смеха, авантуре, али и породичних вредности.

Цена улазнице 400 динара а моћи ће се купити у данима приказивања од 17.00 часова.

Извор: Културни центар Бачка Паланка

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Монине очи“ – Тома Шлесер

„Књига око које се цео свет отима.“
– Le Figaro

Десетогодишња Мона је у опасности да ослепи. У страху да Мона можда никада нец́е упознати истинску лепоту света, њен деда одлучује да јој представи најлепша уметничка дела. Заједно ће крстарити париским музејима Лувр, Орсе и Бобур, задивљени и дирнути, опчињени пред призором слика и скулптура. У сусрету с ремек-делима, од Ботичелија, Вермера, Гоје, Курбеа, преко Фриде Кало и Пикаса, па до савремених остварења, Мона открива моћ уметности да дарује, побуђује сумњу, меланхолију или побуну.

Велико дело иницијације у уметност и у живот, прича о нераскидивој вези између девојчице и њеног деде, роман Монине очи преведен је на више од тридесет језика чак и пре него што је објављен у Француској, и тако је постао међународни издавачки феномен.

„Ево романа који је већ постао савремени класик! Како открити чудеса светске уметности кроз ходочашћа деде и његове унуке, у 52 поглавља, за 52 недеље, у сусрету с 52 уметничка дела. Очаравајућа књига за љубитеље уметности и књижевности!“ – Le Divan

„Виртуозни роман.“ – Le Monde

„Књижевни феномен који ће вас натерати да похрлите у музеје.“ – Télérama

„Књига осуђена на успех.“ – Elle

„Прича о саучесништву између деде и унуке, о уживању у уметности и духовном богатству.“ – Il Messagero (laguna.rs)

„Палата хиљаду ветрова: Наслеђе степа“ – Кејт Макалистер

Лахор, 1838. година

Морган Престон је страствени и бунтовни младић који живи под јармом свог оца, окрутног плаћеника и пијанца. На срећу, има пријатеље: Чали, младу монголску принцезу, и Мору, младу Иркињу која живи са мајком и оцем, пуковником Едвардом Флемингом, шефом царске полиције.
Једног дана, док Морган покушава да се супротстави свом пијаном оцу, овај пада са балкона и умире. Флеминг га оптужује за убиство, али младић успева да побегне и стиже до Хималаја, а касније све до ледених пространстава Русије.

Десет година касније

Када га је барон Башкал спасао сигурне смрти, Морган је пронашао уточиште у Палати хиљаду ветрова, поред Оренбурга, руског града на реци Урал, граници између Азије и Европе. Да би преживео, морао је поново да изгради себе, да прихвати нови свет, да верује непознатим људима. Проводи време лутајући степама и посећујући раскошне баронове забаве. Све до оног дана када Мора покуца на врата палате… (vulkani.rs)

„Рам за слику“ – Анђа Г. Шушић

„Рам за слику“ је роман укрштене форме што значи да се више целина склапа у једну, тако да је он могао да носи назив и „Живот“, јер то јесу слике из живота. Један од рецензената уз Бањалуке, Војин Тривуновић, и каже у својој рецензији да је то управо живот.

У роману приказан духовни живот, без кога нема правог живота, а онда и процеси из редовног животног дешавања, борба између борба и зла, али кроз цео роман се примећује да добро мора победити.

Роман обухвата и несрећне догађаје у Либији и растурање једне веома добре и богате земље, као и убиство њеног лидера. У комплетан роман, а везано за Либију, уплиће се и лик Хатима, свима добро познатог лекара који се нашао са нашим доктором Луком Вилотијевићем у оквиру Лекара без граница – њих двојица у хуманитарној мисији, а за Лекаре без граница знамо да баш и нису били у хуманитарној мисији.