Када је пре четири месеца Милана Матковић из Гајдобре објавила да мора на хитну операцију у Турску, због прелома бутне кости, помоћ за њу је брзо стигла и новац је срећом, сакупљен на време. Операција је успешно обављена, а пред Миланом су и даље физикалне терапије и постепен опоравак. Новца на рачуну Фондације „Буди хуман“ тренутно има довољно да се покрије физикална терапија, али постоји много тога што је њој неопходно, а фондација те трошкове не покрива. 

Како је рекла за „Недељне новине“, тренутно се осећа добро. Сам опоравак се дешава постепено и напредује корак по корак. Са својим физиотерапеутом је врло опрезна и пажљива приликом сваке вежбе како би се мишићи поново покренули, након скоро два месеца лежања без померања.

-Знамо шта нам је циљ и ка њему тежимо неким сигурним корацима. Оно што је мени тренутно најважније јесте да се осећам сигурно у клиници где дајемо све од себе да процес опорављања буде што квалитетнији и ефикаснији. За све је потребно много времена и труда, али је све лакше када имаш иза себе тим који те подстиче и верује да можеш и оно за шта ниси сигуран да ли можеш или не, прича нам Милана.

Да би цео процес био успешан, поред саме терапије уз стручна лица, Милани је потребно пуно тога за колико-толико нормалан живот и свакодневно функционисање.

-Трошкове које не покрива сама фондација јесу путни трошкови, опрема за вежбање у кућним условима која би ми помогла у јачању мишића, као и нека помагала приликом мог пута ка самосталности. То је на пример електромоторни точак који у продаји кошта 5000 евра, а полован око 1000 евра, па чак и више. У граду већина особа са инвалидитетом користи ову справу за самосталан живот. Ја сам добила могућност да га испробам и платим на рате, рекла је она.

Из тог разлога, Удружење „Не игнориши“, чији иницијатор је Драган Ступар, покренуло је акцију прикупљања новчаних средстава за све оно што је потребно Милани, а фондација не покрива. Грађани могу помоћи уплатом на рачун њиховог удружења или куповином његове књиге где сав новац од продаје иде у хуманитарне сврхе.

Више о начинима како да помогнете погледајте ОВДЕ.

-Када сам била на последњој контроли у Турској, а то је било после саме операције, доктори из болнице су рекли како су тренутно задовољни мојим стањем и да је пут којим идем добар, али да морам бити доста обазрива, посебно у почетку опоравка, јер је тек почело све да се „намешта“ на своје место. Нови контролни преглед потребно обавити за неких пола године. Рекла бих да је то негде на пролеће, додаје Милана.

Упркос свему што јој се дешава, и што је практично прати од кад се родила, она је чврсто решила да стане на ноге, да живи своју младост, дружи се, образује. Она је студент Филозофског факултета у Новом Саду и каже како није нимало лако али да је уз подршку, све ближа остварењу циља.

-Што се тиче самог студирања ту морам истаћи да није лако ускладити све, али да је подршка, разумевање и саосећање колега и професора од великог значаја када је мотивација за учење и остваривање циљева у питању. Мислим да без подршке свих њих не бих успела остварити оно што сам желела. Упркос боловима које сам имала, нисам желела да због нека два испита пропустим шансу да наставим боравак у студентском дому, као и дружење са пријатељима. Могу рећи како су ми та два циља била велика мотивација за даље. Сада, након свега што се десило настављам даље уз још већу мотивацију и мало другачијим циљевима. Физикалне терапије за мене знају бити веома напорне и исцрпљујуће, али сваки напредак је још један разлог који доприноси мотивацији и вери да ћу на крају доћи до коначног циља. Самим тим ми ништа не пада тешко када верујем у оно што радим, рекла је Милана Матковић.

Д. Ј. Бујак