Друштво
Погледајте како ће изгледати нови мост код Бачке Паланке
Кренула је израда Плана детаљне регулације моста који ће повезати општину Бачка Паланка са сремском страном , што ће бити значајно како за ову општину тако и за суседне.
На седници Скупштине општине Бачка Паланка исправљена техничка грешка у Плану детаљне региулације. Председник Скупштине општине Милан Чавић је истакао да се грађевинска дозвола за изградњу моста преко Дунава очекује у септембру ове године, као и да све иде по плану без непредвиђених околности. Мост који ће повезивати Бачку Паланку и Нештин и Визић градиће шпанска компанија „Сентунион“, са којом је потписан меморандум о разумевању у децембру прошле године. Тиме је начињен још један корак ка изградњи новог моста преко Дунава у овом граду који дуго очекују многи становници овог краја. Меморандум је у име надлежног министарства потписао министар Горан Весић, а у име шпанске компаније, њен председник Хавијер Карахе Ноблет. Свечаном потписивању документа је присуствао и актуелни премијер, тадашњи потпредсеник Владе Србије Милош Вучевић.
Иста конфигурација као код Бешке
Према идејном решењу које је својевремено израдила фирма „ДБ Инжењеринг”, мост који ће бити изграђен ће личити на онај код Бешке.
– Морфологија терена и настанак тих терена кроз историју су слични, а уз то је и иста река у питању. Чак је и дужина оба моста приближно иста, око два километра, а и денивелација леве и десне обале Дунава је преко 50 метара, што је још једна сличност с мостом код Бешке – пренела је „Градња.рс“ образложење. Објашњено је и да тако велика висинска разлика терена леве и десне обале реке захтева високе стубове моста који су пројектовани као витки, да би истовремено задовољили све економске и конструктивне критеријуме.
Како су „Дневнику” раније рекли у ЈП „Путеви Србије“, дужина трасе пута заједно са мостом преко Дунава и прилазним конструкцијама је око 3.500 метара, док је дужина самог моста 1.915 метара. Осим тога планирана је веза моста са ауто-путем Београд–Загреб, која ће бити успостављена на правцу Бачка Паланка – Нештин – Визић – Ердевик – петља Кузмин.
То ће знатно олакшати живот становницима сремских села Нештина и Визића који припадају општини Бачка Паланка, а који сада до средишта општине могу да дођу само преко Хрватске, прелазећи границу код Илока у Вуковарско-сремској жупанији. Једина спона са Бачком Паланком био им је, а и још је, мост између овог града и Илока.
Осим перипетија због контроле и задржавања на граници, које имају сви становници Нештина и Визића при одласку на посао, у школу или неком другом потребом у центар своје општине, посебан проблем имају пољопривредници из ових села, јер од уласка Хрватске у ЕУ не могу да преносе своје производе преко моста између Илока и Бачке Паланке.
Сама општина Бачка Паланка, покренула је још пре десетак година иницијативу за изградњу моста који би био неколико километара пре постојећег моста „25. мај“, а који повезује Бачку Паланку и Илок.
Како је наведено у пројектном задатку, мост је део државног пута IB реда и састоји се од централног дела моста преко пловног пута Дунава и приступуних делова моста са бачке и сремске стране. Мост прелази преко коридора предметне деонице државног пута IB реда број 19, некатегорисаног пута, одбрамбеног насипа, реке Дунав, шума и шумског земљишта и пољопривредног земљишта.
Средњи стубови моста који носе суперструктуру састоје се из два витка паралелна стуба на размаку од 10 метара. На крајњим стубовима, истоветне геометрије као средњи, висине 21 и 39 метара, биће ослоњење прилазне конструкције. Размак између централних стубова на пловном путу износиће 170 метара, док ће споредни распони изнад воде бити широки по 114,5 метара. Са бочних страна на централном делу предвиђене су прилазне саобраћајнице (рампе) са типским распонима од 50 метара.
Шушница: Ово чекамо деценијама
– Ово је историјски дан за општину Бачка Паланка. Посебно за становнике Визића и Нештина, који на овај тренутак чекају деценијама. Потписали смо Меморандум о разумевању за изградњу моста у Бачкој Паланци, моста који ће значајно унапредити квалитет живота грађана ова два насеља. И који, након изградње моста више неће морати да губе време на чекање на граничним прелазима, нити да троше новац на заобилазно путовање – рекао је недавно за „Дневник” председник општине Бачка Паланка Бранислав Шушница. Према његовим речима, мост ће им омогућити да за мање од 20 минута стигну до Бачке Паланке и обаве све своје послове.
„Осим овог моста, чија ће дужина износити скоро два километра, тачније 1.915 метара, са приступним саобраћајницама које ћемо радити са обе стране, нећемо олакшати само живот људима из Нештина и Визића, који свакога дана добијају по осам печата у својим пасошима, већ ћемо омогућити и развој саме Бачке Паланке”, казао је Весић.
Извор: Дневник, Нико Перковић
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
