Пет бања у Србији које су занимљиве и младима
Прати нас на мрежама

Друштво

Пет бања у Србији које су занимљиве и младима

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Pixabay

Србија дефинитивно не оскудева у термалним бањама, а поред лековитог дејства оне могу да буду интересантне и због пејзажа или културних споменика који их окружују.


Термална лековита вода обично је привлачна и препоручљива старијим особама са реуматским и другим здравственим проблемима, али бројне бање у нашој држави заправо могу да буду веома атрактивне и за младе путнике.

Иако је одмор од градске вреве и обавеза, потребан готово свима, већина бања нуди запањујуће пределе идеалне за фотографисање, шумске стазе за планинаре, као и трагове древне историје, те млади могу да пронађу себи занимљиве програме.

Издвајамо пет бања које могу бити интересантне и младима.

Пролом Бања

Иако су лековити извори у тим крајевима коришћени још у праисторији, Пролом Бања је једна од најмлађих у Србији, па је тек 1973. године добила овај статус. Смештена је у близини планине Радан на југу Србије.

Хотел у бањи нуди бројне велнес и рекреативне третмане, а у непосредној близини, на око 25 км налази се свима добро познат природни феномен Ђавоља Варош.

Преко пута бањског хотела до цркве Преображења Господњег води мост са ког се пружа атрактиван поглед на долину који ће гарантовано да одушеви сваког посетиоца.

Насеље Плочник старо 7.500 година представља богато налазиште из неолитског доба, и сведочи о чињеници да су тада на локалитету постојале прве топионице бакра на свету.

Код Плочника се такође може видети реконструисано насеље из неолита, а у близини остаци из Римског доба.

Бања је удаљена на око 300 км од српске престонице, а на само 80 км од Ниша.

Термална бања Пачир

На само тридесетак километра од Суботице, налази се мало насеље Пачир, чија термална бања крије једно непроцењиво благо за које многи нису чули до скоро.

Наиме, поред Мексика, Сенегала и Аустралије и Србија може да се похвали малим розе језером које је током лета 2020. године постало изузетно популарно захваљујући друштвеним мрежама.

Топла вода у Пачиру долази са 1.400 метара дубине и слана је, а на свом “путу ка површини” пролази кроз различите слојеве стена чиме постаје обогаћена минералима. Вода садржи натријум, јод, сулфат, бром и многе друге минерале који унапређују здравље.

А поред тога што је изузетно здрава, на обали самог језера могу да се направе интересантне фотографије. Поред језера, бања садржи још један базен са термалном водом у затвореном простору.

Не постоји могућност ноћења у овој бањи, те је идеална за једнодневни излет.

Једина негативна страна ружичастог језера је то што је релативно мало, па сви посетиоци који планирају да га посете током викенда, могу да рачунају на гужву.

Овчар Бања

У срцу Овчарско-кабларске клисуре, окружено зеленилом, стазама идеалним за пешачење и планинарење и видиковцима који гледају меандре Мораве, налази се Овчар Бања.

Налази се на само 14 км од Чачка, и не оскудева у лековитој топлој води и свежем ваздуху.

Поред извора термо-минералне воде, природа је ову бању подарила и бројним језерима на чијим облама уживају спортисти рекреативци, али и истински љубитељи природе.

На подручју Овчарско-кабларске клисуре налазе се уређене риболовне стазе, тако да постоје добри услови за бављење спортским риболовом.

Јасно обележене стазе воде и до бројних манастира. У Овчарско-кабларској клисури се налази десет манастира, те је тако добила назив “мала српска Света гора”.

Иако се не зна тачно ко је и када подигао манастире верује се да потичу из 14. и 15. века.

Сокобања

Иако је Сокобања популарна бањска варош, коју често посећују особе са проблемима дисајног тракта, сам градић и његово окружење заправо могу бити привлачна дестинација младима који су жељни природе, културе и авантура.

Поред лековите воде и ваздуха, Сокобања нуди велики број излетишта и историјских споменика.

Сокобања је, као термална и ваздушна бања, очигледно била привлачна и у Римском, а касније и у Отоманском царству, а овај југоисточни градић у својој непосредној близини крије непроцењива природна блага.

У центру насеља у главној улици налази се ресторан Милошев конак, у ком су у својевремо боравили и Иво Андрић, и Бранислав Нушић.

У непосредној близини града може се пронаћи Бованско језеро са уређеном плажом, савршено за риболов и купање.

Планине које окружују Сокобању представљају прави изазов свим планинарима. Озрен, Девица, Ртањ, Крстатац, Буковик и Рожањ нуде одговорајуће терене и прелепе видиковца. Ту су обележене пешачке стазе за почетнике, као и стрми и неприступачни врхови за професионалце.

Познато излетилиште је такође Лептерија где посетиоци, окружени зеленилом могу да шетају стазама које је некада и Андрић обилазио, да посете пећину Хајдука Вељка, као и да ручају у ресторану сакривеном у другој пећини.

Врњачка Бања

Једна од најпосећенијих бања у Србији нуди понешто за све генерације.

Још током 1846. године првим анализама минералне воде доказана је њена лековитост, а тек почетком 20. века је отворен први објекат намењен рехабилитацији.

Купалишта са термалном водом нису само корисна, већ и изузетно лепо уређена и идеална за освежење и бег од великих врућина.

Сам градић Врњачка Бања са својим шармантним изгледом и тетњим манифестацијама посебно може да буде интересантна омладини, будући да се сваке године ту организује музички фестивал Лове фест, као и добро познат Врњачки карневал.

Ипак, најатрактивнија дестинација за младе парове је дефинитивно Мост љубави, ког красе катанци као симбол вечне љубави.

Извор: espreso.rs  euronews.rs

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

На пијацу стигле прве јагоде, цена 650 динара

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

На максимална три степена изнад нуле, у среду, 19. фебруара на пијачни дан у Бачкој Паланци није било гужве. Да ли управо због хладноће или цена, продавци нису имали одговор, а цене, како кажу, се и нису мењале много у односу на претходне сезоне.


Најскупље је свакако оно воће и поврће ком тренутно није сезона, њега и нема у великим количинима. Када чују да црвена паприка кошта 550 динара по килограму, купци одмах негодују, али фебруар месец свакако није њено време, па стога цена и не чуди. Обрадовале су нас прве јагоде на бачкопаланачкој пијаци, али цена нам је убрзо скинула осмех са лица. За 600 грама јагода потребно је издвојити 650 динара. Корпица малина у којој стаје 150 грама, кошта 350 динара, док су боровнице исте грамаже 400 динара. И ова роба пронађе свог купца, мада ће већина купаца, бар кад су јагоде у питању, ипак још мало сачекати.

У ово доба године сезона је јужног воћа па се тако цена лимуна креће од 150 до 200 по килограму, банане су 200 динара, а поморанџе од 150 до 250 динара такође за килограм. Мандарине се на пијаци у Бачкој Паланци тренутно продају по цени од 200 до 250 динара, док је киви од 300 до 350 динара за килограм.

Стигла је и прва зелена салата, путерица, а једна главица свеже лепе салате стаје између 60 и 80 динара. За све оне који су се пожелели младог лука и он је стигао на пијацу, а струк кошта 80 динара. Сушна прошла година никако није пријала купусу, његова цена је била доста висока у време када су људи узимали веће количине за кисељење. Тренутно је цена свежег купуса 120 динара за килограм, а киселог 250 такође за килограм.

Парадајз и краставац, поврће ком такође није сезона, доста је скупо, али према речима продаваца, купци траже и купују по мало. И парадајз и краставац тренутно имају исту цену – 350 динара по килограму. Кромпир се креће од 100 до 130 динара, а црни лук кошта 100 динара за килограм.

Цене рибе и свињског меса

Среда је и дан поста, па се мала гужва направила испред рибарнице на бачкопаланачкој пијаци. Продавци кажу да се цене рибе нису мењале, нити ће бити значајних измена пред Велики пост који почиње 3. марта.

Шаран је тренутно 650 динара за килограм, скуша 500 динара, док је цена толстолобика 350 динара по килограму. Ослић се креће од 530 до 580 динара по килограму у зависности од крупноће, док су филети сома тренутно 600 динара по килограму.

Цена свињског меса крајем прошле године значајније је пала и тренутно мирује. Свињски бут кошта 598 динара по килограму, врат и каре имају исту цену – 528 динара за килограм. За килограм свеже сланине потребно је издвојити 628 динара. Јунећи пут тренутно кошта 1180 динара по килограму.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Друштво

Карађорђево: Окућнице у власништву Војске

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Држава последњих година на разне начине подстиче младе за живот на селу, разним субвенцијама како у области пољопривреде, тако и помоћи приликом куповине сеоске куће са окућницом. Међутим, евидентно је да многа села и даље имају бројне проблеме због којих се породице, поготово млади брачни парови, ипак не одлучују за живот на селу.


Насељена места општине Бачка Паланка у протеклом периоду била су врло атрактивна за куповину куће на селу уз субвенције државе. Много кућа је на тај начин продато, али једно од села које је породицама примамљиво а куповина куће уз програм Министарства за бригу о селу немогућа, јесте Карађорђево.

Наиме, ово село нема катастарску општину, куће су уписане на власника међутим окућница је у власништву Војске Србије. Према речима председника савета Месне заједнице Карађорђево, Милана Радошевића, овај имовински проблем је присутан годинама и исто толико дуго покушава да се реши.

-Још од деведесетих година надлежном министарству су се слали и данас се шаљу дописи да се тај проблем реши, да се окућнице упишу на власнике кућа, али никакву иницијативу од њихове стране нисмо добили. Ми се обратимо Општини Бачка Паланка, надлежни у Општини Министарству одбране, али нисмо наишли на разумевање, каже Радошевић.

Он додаје да је проблем био и када је олуја 2023. направила штету на објекту вртића у Карађорђеву. Тај објекат је такође у власништву Војске, по правилу није наша надлежност да се он санира, али Општина је то морала санирати јер је у питању образовна установа.

-Морам да кажем да без обзира на тај имовински проблем, у Карађорђеву се куће доста траже, махом од стране мало старијих породица које продају стан у Новом Саду или Бачкој Паланци, па свој мир пронађу код нас. Тражене су и од стране младих брачних парова који добијају субвенције од државе, али с обзиром да је немогуће на тај начин купити кућу у Карађорђеву јер немају уписану окућницу на власника, брзо одустану. Ипак, куће се продају, али мимо тог програма, истакао је Милан Радошевић.

Карађорђево и Младеново деле један вртић. Деца из Младенова у вртић иду у Карађорђево, а према речима председника Савета Месне заједнице Младеново, Слободана Манојловића, постоји идеја да се и тај проблем у наредном периоду реши.

-Постоји план да се објекат у ком се тренутно налази зграда Месне заједнице, Ватрогасни дом и биоскоп сруши и да се на том простору изгради објекат у ком би била смештена месна канцеларија, такође Ватрогасни дом, наша удружења жена и бораца, а оно што је најважније – вртић, изјавио је Манојловић за „Недељне новине.

Како каже, Младеново при школи има простор за предшколце, децу од шест година, а ту не постоји могућност да буду смештена и мања деца јер квадратура тог простора не испуњава законски минимум.

-Ја сам био на састанку у Јавном предузећу „Стандард“ на ком је било речи о припреми тог пројекта. Колико сам упућен, пројекат за изградњу тог објекта би требао бити урађен ове године, а изградња би онда почела следеће, 2026. године. Са таквим једним објектом заиста бисмо решили све најважније проблеме у нашем селу, додао је Слободан Манојловић из МЗ Младеново.

Према речима нашег саговорника и у Младенову има доста заинтересованих за куповину сеоске куће путем субвенција државе али је врло мало кућа са „чистим“ папирима.

-Много људи тражи куће у Младенову, нарочито од кад је почео тај програм Министарства за бригу о селу, али кућа све мање има. Тачније, има их, али је решавање имовинских односа на „дугом штапу“. Углавном су то ситуације када имате пет или више уписаних наследника, власника куће, па су неки од њих у иностранству и једноставно не желе тиме да се баве. То све кочи процес куповине куће и онда млади парови да би испоштовали рокове конкурса, нормално, кућу потраже на другом месту, каже Манојловић.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Друштво

Горан Бјелица наставио породичну традицију

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Млади сточар из Нове Гајдобре, Горан Бјелица, наставио је породичну традицију својих родитеља у сточарству. Његови родитељи Велимир и Славојка су тај посао почели да раде још 1993. године када су набавили прво теле. Одатле је све кренуло и корак по корак стадо се ширило. Тренутно Бјелице држе пет крава музара, пет јунади старих око месец дана и преко 50 оваца.


-Краве су расе Холштајн црвене и црне због млечности, а овце Ил де франс. Овце су се сад почеле јагњити. Стадо је уматичено по свим прописима. Имамо регистровано пољопривредно газдинство на моје име. Пошто су краве уматичене, долазе нам редовно из Матичне службе за стоку и са Пољопривредног факултета да узимају узорке млека за контролу квалитета, прича Горан Бјелица.

Породица Бјелица дневно од крава добије понекад и до 100 литара млека, када су све краве музне и кад нема ниједна стеона, али буде и мање млека. Они млеко продају по селу, имају сталне муштерије. Мајка Славојка Бјелица прави и крављи сир који се такође лако продаје код њихових муштерија.

Бјелице обрађују укупно око 10 катастарских јутара земље с тим што су 2019. године добили и 2 хектара државне земље по праву пречег закупа на десет година. На 5 катастарских јутара посејали су детелину, док су преостале парцеле под јечмом, пшеницом и кукурузом.

-Прошле године нам је детелина подбацила због суше, практично нам је преполовљен принос. Зато смо принуђени да докупимо храну, додаје Горан Бјелица.

За обезбеђивање сточне хране током године је задужен отац Велимир Бјелица који се сналази и по селу коси траву.

-Краве хранимо луцерком и концентрованом храном коју правимо сами. Мељемо кукуруз, јечам, пшеницу и уз примесе правимо концентровану храну. Када су у питању овце поред репиног концентрата дајемо и резану кукурузовину и сојину сламу, додаје Горан Бјелица.

Наш саговорник додаје да планирају проширење стада оваца.

Д. З.

Настави са читањем

Najčitanije