Друштво
Пензионерске дане посветила ручном раду
Радмила Станић рођена је у Новом Саду, где је завршила школу, а након удаје преселила се у Бачку Паланку где је радни век провела као професорка у Гимназији „20. октобар“ и ТШ „9. мај“. Још као дете показала је афинитет према уметности и ручном раду, а након одласка у пензију посветила се креирању и изради накита, асесоара, одевних предмета али и играчака.
Радмила је чланица Удружења жена „Златне руке“ из Бачке Паланке и често своје предмете излаже на манифестацијама, а омиљена јој је, како каже, „Дунавски вез“. Радмила занимљиве комаде накита израђује од професионалне глине, штрика и хекла шешире, ташне, капе, блузе као и играчке. Бави се и везом па је везла и ускршња јаја.
-Златне руке сам наследила од баке и моје мајке. Инспирација је најбитнија у сваком послу, па тако је и са ручним радом, а она долази често ненајављено, изненада покуца у мојој глави и створи се идеја. То може бити залазак Сунца, мирна површина воде, пецање, у свитање, где месец обасјава мирно огледало воде итд. Себе зовем „сваштара“. Сваки комад наките или одевног предмета који направим уствари је увек повезан са мојом причом. Идеја и креативност долазе спонтано и низу се као набујала река, прича Радмила за „Недељне новине“.
За ручно рађене предмете увек је потребно доста времена. Радмила каже да понекад ради један предмет и по 10-15 сати, а некада и више дана. Своје радове излаже на разним манифестацијама и пласира на друштвеним мрежама. С обзиром да је радни век посветила деци и њиховом образовању, Радмила истиче да је у тој професији најважнија љубав и поштовање.
-Као професорка, уткала сам сву љубав према ученицима. У просветарском позиву психологија је најважнија друштвена наука за коју треба још имати и афинитета. Увек ми је васпитни моменат био важнији од саме наставне јединице. Трудила сам се да се сваком ученику понаособ приближим са великим поштовањем, које ми је било истом мером узвраћено. Сећам сам се једног догађаја када је једна ученица рекла да би волела да сам јој ја мама. Наравно да сам одмах реаговала са причом о снажном, јединственом утицају мајки уопште. Часови одељенског старешине или родитељски састанци нису били сведени на оправдавање часова и читања оцена, него су имали своју васпитну тематику. Закључила бих да је најлепша професија она која генерације и генерације васпитавате и усмеравате на прави пут како би постали хумани и добри људи.
Предмети које Радмила прави остављају утисак управо отворености према животу, а бројни занимљиви и шарени детаљи говоре у прилог томе колико је заправо љубави уткано у сваки од њих. Овај хоби њој јесте и додатна зарада, али, како каже, новац јој није главни мотив, а посебно је задовољство кад на другим људима уочи одевне предмете или накит који је баш она направила.
-До материјалне добити ми није стало, већ ми је најважнија потврда да се људима свиђају моје рукотворине, додала је Радмила Станић.
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походеˮ, у периоду од 4. до 6. септембра 2026. године, верници из Бачке Паланке су посетили светиње Епархије рашко-призренске.
Предвођени протонамесником Зораном Регодићем, парохом бачкопаланачким, верници су првог дана поклоничког путовања посетили манастир Високе Дечане, где су присуствовали светој Литургији, а потом манастир Пећку Патријаршију и места Ораховац и Велику Хочу. Другог дана путовања су присуствовали светој Литургији у манастиру Светих Архангела код Призрена, а потом су посетили Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену, Саборни храм Светог Ђорђа и цркву Богородицу Љевишку у Призрену, као и манастире Грачаницу и Драганац. Под утисцима поклоничког путовања, верници су се вратили својим домовима у недељу у вечерњим часовима.
Извор: Епархија бачка
У организацији Удружења жена „Златне руке“ из Бачке Паланке, у суботу, 24. октобра, одржаће се 14. по реду „Дунавски вез“.
Манифестација има такмичарски карактер, најбољи вез добија вредне награде, а бројни штандови биће постављени на платоу испред зграде Општине Бачка Паланка. Пројекат је одобрен и финансиран од стране Општине Бачка Паланка.
Редакција
Некадашњи командант Војске Републике Српске Ратко Младић сахрањен је, уз војне почасти, у гробници на Топчидерском гробљу у којој почива и његова ћерка, Ана. Опело у Цркви Светог апостола Луке у насељу Филмски град у Кошутњаку служио је патријарх српски Порфирије. Пошту су одали државни и политички званичници, грађани, ветерани, ратни војни инвалиди.
Ратко Младић сахрањен је на Топчидерском гробљу уз песму „Тамо далеко“. Претходно су на гробљу говоре одржали генерал-потлуковник Петар Шкрбић и Младићев син Дарко.
Син генерала Ратка Младића Дарко Младић захвалио је присутнима на, како је рекао, величанственом испраћају свога оца и истакао да је генерал у својој смрти по други пут ујединио српски народ – први пут када је отишао да га брани и данас на испраћају.
Kовчег је био прекривен заставама Србије и Републике Српске. Дуж улице на улазу у Топчидерско гробље, као и на самом гробљу био је присутан велики број грађана са цвећем и венцима који су дочекали погребну поворку. И велики број грађана који су одали пошту Младићу у Цркви Светог Луке пешке су ишли ка Топчидерском гробљу. Они су носили заставе Србије и фотографије Ратка Младића.
Патријарх српски Порфирије, уз саслужење владика Српске православне цркве, служио је опело у Цркви Светог Луке у Кошутњаку. После опела, поворка са ковчегом упутила се ка Топчидерском гробљу.
Државни и политички званичници одали пошту
Пошту су, између осталих, одали министри правде Републике Српске Горан Селак и рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, председник СНСД-а Милорад Додик, министар за научно-технолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, министар правде Србије Ненад Вујић, министар културе Никола Селаковић, министар одбране Србије Братислав Гашић, градоначелник Бања Луке Драшко Станивуковић, амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко, Данило Вучић, син председника Александра Вучића, бивши министар националне одбране Грчке Панос Каменос…
Марковић за РТС: Реакције после Младићеве смрти показале дубоке поделе у БиХ
Од паљења свећа и порука саучешћа широм Републике Српске, до пријава и отпуштања с посла због објава фотографија у Федерацији БиХ – тако се може описати атмосфера у БиХ, која се не смирује од 27. августа, када је саопштена вест о смрти генерала Ратка Младића у Хагу.
Заменик главног уредника Гласа Српске из Бањалуке Жарко Марковић изјавио је за РТС да, иако је прошло више од три деценије од краја рата, све што се претходних дана дешавало у јавном простору показује да овдашње друштво изгледа као да је 1996, а не 2026. година.
„То се види у случајевима који се тичу прошлости, исто као и када је Ратку Младићу изречена пресуда у Хагу или Радовану Караџићу. Свима који прате са стране показује да смо дубоко подељено друштво“, сматра Марковић.
Додаје и да је било отпуштања из државних и јавних предузећа због одавања почасти Ратку Младићу на друштвеним мрежама, али да то није изненађујуће за људе који живе на овим просторима јер је, сматра, одраз атмосфере која влада у друштву.
Извор: РТС
Друштвопре 2 данаОд поноћи 83.000 пријава за новчану накнаду од 6.000 динара
Друштвопре 2 данаПоследњи испраћај генерала Ратка Младића
Друштвопре 2 данаУвођење у дужност ђакона при Светојовановском храму
Културапре 2 данаМали трагови једног времена
Друштвопре 2 данаМото скуп у Визићу – најава
Друштвопре 19 сатиРатко Младић сахрањен на Топчидерском гробљу у Београду
Спортпре 2 данаОФЛ: Силбашани 10 пута погодили мрежу „Младости“
Културапре 2 дана„Бајка о позоришту“ отворила позоришну сезону у Сивцу
