Друштво

Пензионерске дане посветила ручном раду

Објављено

пре 2 године

мај 22, 2024

Објавио:

Клик на вести

Фото: Radmila Stanic/Facebook

Радмила Станић рођена је у Новом Саду, где је завршила школу, а након удаје преселила се у Бачку Паланку где је радни век провела као професорка у Гимназији „20. октобар“ и ТШ „9. мај“. Још као дете показала је афинитет према уметности и ручном раду, а након одласка у пензију посветила се креирању и изради накита, асесоара, одевних предмета али и играчака.

Радмила је чланица Удружења жена „Златне руке“ из Бачке Паланке и често своје предмете излаже на манифестацијама, а омиљена јој је, како каже, „Дунавски вез“. Радмила занимљиве комаде накита израђује од професионалне глине, штрика и хекла шешире, ташне, капе, блузе као и играчке. Бави се и везом па је везла и ускршња јаја.

-Златне руке сам наследила од баке и моје мајке. Инспирација је најбитнија у сваком послу, па тако је и са ручним радом, а она долази често ненајављено, изненада покуца у мојој глави и створи се идеја. То може бити залазак Сунца, мирна површина воде, пецање, у свитање, где месец обасјава мирно огледало воде итд. Себе зовем „сваштара“. Сваки комад наките или одевног предмета који направим уствари је увек повезан са мојом причом. Идеја и креативност долазе спонтано и низу се као набујала река, прича Радмила за „Недељне новине“.

За ручно рађене предмете увек је потребно доста времена. Радмила каже да понекад ради један предмет и по 10-15 сати, а некада и више дана. Своје радове излаже на разним манифестацијама и пласира на друштвеним мрежама. С обзиром да је радни век посветила деци и њиховом образовању, Радмила истиче да је у тој професији најважнија љубав и поштовање.

-Као професорка, уткала сам сву љубав према ученицима. У просветарском позиву психологија је најважнија друштвена наука за коју треба још имати и афинитета. Увек ми је васпитни моменат био важнији од саме наставне јединице. Трудила сам се да се сваком ученику понаособ приближим са великим поштовањем, које ми је било истом мером узвраћено. Сећам сам се једног догађаја када је једна ученица рекла да би волела да сам јој ја мама. Наравно да сам одмах реаговала са причом о снажном, јединственом утицају мајки уопште. Часови одељенског старешине или родитељски састанци нису били сведени на оправдавање часова и читања оцена, него су имали своју васпитну тематику. Закључила бих да је најлепша професија она која генерације и генерације васпитавате и усмеравате на прави пут како би постали хумани и добри људи.

Предмети које Радмила прави остављају утисак управо отворености према животу, а бројни занимљиви и шарени детаљи говоре у прилог томе колико је заправо љубави уткано у сваки од њих. Овај хоби њој јесте и додатна зарада, али, како каже, новац јој није главни мотив, а посебно је задовољство кад на другим људима уочи одевне предмете или накит који је баш она направила.

-До материјалне добити ми није стало, већ ми је најважнија потврда да се људима свиђају моје рукотворине, додала је Радмила Станић.

Повезане темеЗлатне руке Радмила Станић ручни рад

Следећа вест

У Бачкој Паланци и ове године „Михољски сусрети села“, Параге домаћин манифестације

Претходна вест

Сутра молитве у Хиландару и црквама за спасење српске државе и народа

Остави коментар

Друштво

Маја Гојковић примила делегацију Хрватског националног већа

Објављено

пре 17 сати

јануар 15, 2026

Објавио:

Клик на вести

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић примила је данас делегацију Хрватског националног већа у Републици Србији, са којом је разговарала о питањима од значаја за хрватску националну мањину у Војводини.

На састанку одржаном у Покрајинској влади су као теме истакнути пројекти обнове родне куће бана Јосипа Јелачића, као и санација Цркве светог Јурја у Петроварадину.

Председница Гојковић нагласила је да Покрајинска влада континуирано подржава пројекте који доприносе очувању културне разноликости и заштити споменика културе, те изразила спремност за наставак сарадње у реализацији наведених иницијатива.

Изасланик председнице Хрватског националног већа Марин Пиуковић захвалио је Покрајинској влади на подршци и суфинансирању недељника „Хрватска ријеч“, и истакао да је Хрватска национална заједница лојална и активна заједница која поштује институције Републике Србије.

Састанку су присуствовали потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Роберт Отот, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић, управник Фондације „Спомен-дом бана Јосипа Јелачића“ Горан Каурић и политички саветник председнице Хрватског националног већа у Републици Србији Дарко Сарић Лукендић.

Текст и фото: Покрајинска влада

Настави са читањем

Друштво

Од 1. јануара отворено 55.000 електронских боловања

Објављено

пре 19 сати

јануар 15, 2026

Објавио:

Клик на вести

Фото: Canva

Примена новог система еБоловања кренула је 1. јануара, у складу са законом пацијенти више неће морати да доносе дознаке, а послодавци ће моћи да истог тренутка виде здравствено стање запосленог.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ, рекао је за Пинк телевизију да се послодавци пријављују на потал еУправе и позвао је све који до сада нису да се пријаве.

-Пријавило се 20.000 послодаваца из привреде и 2.500 оних који раде у државним институцијама. Генерисано је око 55.000 боловања електронски. Грађани више не морају да буду курири, то више не морају да раде, јер оног тренутка када изабрани лекар у дому здравља генерише дознаку она електронски долази на портал- рекао је Јовановић.

Он је нагласио да је све електронски повезано, а да је главни посао за послодавце да прате електронске дознаке.

-Они треба да имају у фирмама администраторе који ће да прате долазак тих електронских дознака. Ми сваке недеље организујемо Инфо дан, позивам све који то нису урадили да се 22. јануара на сајту Канцеларије за ИТ информишу- најавио је директор Канцеларије за ИТ.

Свака дигитализација доноси транспарентност и главна корист за грађане да не морају да буду поштари, речи су Јовановића, који додаје да ће од 1. априла за све који иду на боловање преко 30 дана такође бити електронско боловање.

Извор: Дневник

Настави са читањем