Култура
Пејзажи који вас воде до најлепших предела
У уторак, 27. августа, у галерији Музеја града отворена је трећа по реду самостална изложба бачкопаланачког сликара Слободана Гарића под називом „Завичајна пријатеља“.
У питању су уметничке слике са приказаним пејзажима, из различитих крајева, а интересантно је да је пределе приказане на сликама Слободан најпре фотографисао телефоном и затим пренео на платно. Галерија је била пуна гостију, колега сликара и других љубитеља ликовне уметности и сви су са дивљењем гледали Слободанове пејзаже који вас на тренутак заиста могу одвести до осликаног места.
Слободан је, како каже, пејзажни сликар, мада слика и друге објекте и портрете. До сада је имао две самосталне изложбе у Новом Саду и велики број колективних изложби. Инспирација је за њега врло често одређени тренутак, а сликање за њега представља одмор за душу.
-Има момената када слика настане у једном даху, али то су изузетно ретки моменти. Исто као и код песника, њему само дође тренутак и „саспе“ читаву песму. Код мене слика мора да заживи и она живи док не дође моменат да сазри да могу да је одрадим. Тако се понекад деси да направим мало дужу паузу, али буде тренутака када слика настане у року од пола дана. Код нас сликара који радимо уље на платно постоји и тај моменат да врло често слика настаје у фазама, тј. да бисмо добили оно што желимо морамо да сачекамо да се претходно нанета боја осуши, тако да је ипак то процес, каже сликар Слободан Гарић.
„Неописиво смирење“, тако је наш саговорник описао моменат када у руке узме четкицу и седне пред сликарско платно.
-Осећам и велику радост што ћу оставити нешто иза себе, што неће остати скривено, него ће моје слике живети живот и после мене, додао је Гарић.
Изложбу је свечано отворила директорка Културног центра Бачка Паланка, Оља Нађ, о сликарком опусу Слободана Гарића говорио је сликар Драган Симић, а бачкопаланачни хроничар, Леонард Немет сликару је посветио и присутнима изрецитовао песму.
Д. Ј. Бујак
Балетски студио Royal Dance центар, у сарадњи са Општином Бачка Паланка, организује хуманитарну балетску представу „На крилима снова“, која ће се играти у понедељак, 13. јануара у сали Градског биоскопа у 12.00 часова и у 19.00 часова.
Улаз на представу је добровољни прилог, биће кутије испред улаза и сав приход иде за лечење корисника Буди хуман фондације и то за:
- Тару Јованов (2024),
- Душицу Папић (2017),
- Милану Матковић (2002),
- Исидору Вучковић (1998),
- Александра Адамовића(1992)
Техничка подршка: Установа културни центар Бачка Паланка
Организатори позивају све пријатеље и љубитеље сценске уметности да уживају у дечијој чаролији.
Редакција
У недељу, 12. јануара у Градском биоскопу у Бачкој Паланци, биће одиграна позоришна представа за децу „Деда Мраз и изгубљени ковчег“.
Представа је у продукцији драмског студија „Арс либери“, а редитељ је Ненад Еречковић. Играју: Доротеа Јосић, Теодора Шобот, Гордана Холок, Огњен Рајинац, Ненад Еречковић и Андрија Мајерски.
Представа почиње у 18.00 часова, а улаз је слободан.
Редакција
У опуштеној и пријатној атмосфери кафеа „Piaf“ у Бачкој Паланци, у недељу, 5. јануара одржана је промоција књиге Јоване Кешански, „А ја насмејана жена“.
То вече било је баш онакво каква је и Јованина књига, препуно емоција, а празнични дух само је додатно оплеменио све присутне. У улози модератора на промоцији нашла се ауторкина дугогодишња пријатељица, Радислава Бенић, а њих две савршено су представиле све оне важне животне моменте кроз које је новинарка и списатељица Јована Кешански прошла и својим књижевним умећем пренела у књизи „А ја насмејана жена“.
Књига је објављена у октобру 2024. године, а прву промоцију, игром случаја, Јована је одржала у родном Челареву. Како нам је рекла ауторка, тематика нове књиге слична је као и у првој њеној књизи, те би дело „А ја насмејана жена“ представила уствари као наставак „109 плетеница“.
-Онај ко се одушевио са плетеницама и коме су оне пријале, исту реакцију има и за нову књигу. Мени је била идеја да записујем како се осећам одређеног дана. На крају, када сам требала све то да сређујем за књигу, одлучила сам да то буде у виду дневничких записа зато што људи мисле да морају да буду континуирано срећни или пак тужни. Кроз те моје приче сам приказала да, на пример, 15. јануара можеш да будеш и тужан и очајан и да мислиш да је крај, а онда 17. јануара пожелиш да пркосиш свему, путујеш у Њујорк и брига те за све. У књизи нигде не наводим шта сам заправо желела да постигнем, али се надам да ће читаоци схватити управо ту суштину коју сам хтела да прикажем – ако им је данас лоше, да за неколико дана те емоције могу да буду потпуно супротне, рекла је Јована Кешански за „Недељне новине“.
Да ли због чињенице што су дугогодишње пријатељице или зато што су, како је и сама ауторка рекла, потпуно другачије као особе, Јована и Рада промоцију су учиниле врло опуштеном па и док се причало о оним тешким животним тренуцима. Није свако у публици прошао кроз исто оно што и сама ауторка, али се по реакцијама чинило да су се сви препознали у емоцијама о којима је причала, поготово када је на питање шта сматра за један од већих успеха у животу, Јована рекла да је успех то што је за неке ствари у животу научила да каже „Не“.
Отворено се причало о анксиозности, одласку код психотерапеута и психијатра, што је кроз Јованине текстове увек представљано као важна тема. Њене обе књиге, блогови, јавни наступи, увек носе поруку да, шта год да се у човеку дешава, није сам, и да позив у помоћ уствари представља љубав човека према самом себи.
Јована каже како су читаоци претежно мислили да је наслов „А ја насмејана жена“ настао због тога што је она, упркос свим животним недаћама, остала насмејана, међутим, како додаје, то није била идеја. Инспирацију за наслов добила је читајући поезију Силвије Плат, америчке књижевнице која у песми „Женски Лазар“ у једној строфи каже „А ја насмејана жена. Мени је тек тридесета. И као мачка могу девет пута да мрем.“
Д. Ј. Бујак
