Друштво
Основну школу у Младенову завршили пре 60 година
Минуле суботе, у Младенову, пред школом „Бранко Ћопић“ („Моша Пијаде“), окупили су се ученици који су осми разред завршили 1964. године. Десет година протекло је од последњег скупа: Зоре Савичић, Мице Ивковић, Милице Кричковић, Милана Дувњака, Мирка Шешума, Станка Ђурића, Милорада Костадиновића… који су на протеклом скупу свој наредни рандеву, заказали за пет година.
-Средином априла у разговору са Миланом Дувњаком, који живи у Франкфурту на Мајни, рекао сам да би ове године требали обележити шездесет година од завршетка основне школе. Милан је то одмах прихватио. Недуго затим, формирали смо организациони одбор, у коме су се поред мене нашли, Милица Кричковић, Вицо Ћургуз, Раде Кукобат. Одбор је направио план и програм обележавања поменуте годишњице. Чланови одбора, обавестили су своје некадашње школске другове о свим детаљима везаним за планирани скуп. Тачно у 17 сати, нашли смо се протекле суботе пред школом, а пре уласка у учионицу дамама смо поклонили по један каранфил. Током боравка у једној од учионица, евоцирали смо успомене на дане када смо били ђаци, а минутом ћутања одали смо почаст нашим преминулим школским друговима, као и наставницима.
-После боравка у учионици, отишли смо заједно да обиђемо фискултурну салу која се налази у склопу школе „Бранко Ћопић“. Сви ми који смо боравили у сали, нисмо крили задовољство оним што смо видели. Захваљујемо се и овај пут љубазном домаћину Слободану Татићу, који нам је то омогућио. Након посете школи, отишли смо у Спортски центар „Будућност“ где смо се у добром расположењу дружили до 23 сата. Из наше генарације троје ђака се посебно издвојило и то Илија Нинковић, Милица Бурсаћ Кричковић и Милан Дувњак. Милица је дан након овог скупа, одржала промоцију своје прве књиге песама. Сетили смо се и Илије Нинковића, коме по знању и успеху у школи, није било равног. Посебан печат нашем незаборавном дружењу, дао је Милан Дувњак, који је из Франкфурта на Мајни дошао на овај скуп. Милан је већ годинама сеоска икона, јер је својим хуманитарним акцијама оставио траг, који никада нико неће избрисати. Несебично је пружао и пружа помоћ селу у коме је рођен, а за то своје деловање добио је и Октобарску награду Бачке Паланке – каже за „Недељне новине“, дипломирани инжењер металургије Мирко Шешум.
Наредни скуп, бивши ђаци школе у Младенову заказали су за пет година, односно, 2029. године.
М.Ђ.Кременовић
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
