Осмех никад немој крити, поклони га неком
Прати нас на мрежама

Култура

Осмех никад немој крити, поклони га неком

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Недељне новине

У петак, 24. маја у Народној библиотеци „Вељко Петровић“ одржана је промоција књиге „Времена луда“ Ненада Неше Живкова.


Ненад Неша Живков је деценијама присутан у свеколиком културном животу наше средине. Највише се посветио дечијој поезији, издао је чак 17 збирки песама за децу, дружио се са најмлађима на многим сусретима са њима. Пре осам година окренуо се афоризмима, са девизом да деци одржава осмех а одраслим враћа осмех, који им све више фали. Ових дана Живков је издао 21. своју књигу, а пету са афоризмима. Промоција је одржана 24. маја у великој сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“.

Колико је Неша Живков познат и признат у свету поезије, али и као добар човек, показује одзив на промоцију његове књиге, пошто је сала била потпуно испуњена. Представљање књиге су обогатили својим учешћем у програму песници и музичари, а догађај је водила председница Књижевног Клуба „Дис“, Јелена Лазаревић. Специјални гости су били доктор права Сања Шкорић и песникиња Жељана Боцка. Њих две су у суперлативима говорили о аутору књиге, Живкову, присећајући се неких лепих момената у сарадњи са њим, потом су прочитале неке Нешине и своје стихове. Своје стихове посвећене Неши говорили су и књижевница Јасна Котарлић и песник Драган Дежаров. Дугогодишњу плодну сарадњу са музичарима из наше средине потврдили су Марко Шалић на акустичној гитари, хор Културног клуба „Звоно“ и кантаутор Горан Јовић.

Сам аутор књиге „Времена луда“, Ненад Неша Живков је прочитао десетине својих изабраних стихова, измамљујући осмехе и смех код присутних. Чланови паланачких сликара су поклонили Неши његов портрет, а публика оно што је једино имала, а што и највише прија ауторима, дугачак и срдачан аплауз.

На крају, Ненад Неша Живков је обећао да ће и даље наставити да пише, оштроумним примедбама афоризме, са девизом: „Кад без текста остајем, афористичар постајем.“ Захвалио се свима који су својим учешћем увеличали промоцију и у шали додао:

– Радује ме што је била препуна сала, а још више да нико није отишао из ње без осмеха на лицу, који нам тако недостаје у овим „Временима лудим“. А за крај бих вам поклонио један мој афоризам: „Осмех никад немој крити, поклони га неком и лепши ће ти дан бити.“

Ш.В.

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Препоруке за читање НБ „Вељко Петровић“ (12. новембар)

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.


„Дечак са Фанара“ – Саша Радојичић

Роман Дечак са Фанара временски и просторно успоставља узбудљиву „приповедачку картографију” – ток приче развија се на неколико наративних нити, обухватајући временски период од 1919. до 1946, и географски простор од Истанбула до Баната. Приповедна окосница романа гради се око лика Софије Поповић, која у јануару 1946. бива присиљена од стране официра ОЗНЕ да сачини животопис Павла Поповића, њеног девера, који треба да буде предложен за орден Народног хероја.

Породица Поповић се у Банату нашла пошто је избегла из Турске, где су они и њихови преци живели дуже од једног века, у истанбулској четврти Фанар. Ток њених реминисценција укршта се са током „објективне” историје, а њена судбина са животним епизодама више ликова. Сложени однос са тројицом браће Поповића кључ налази у лику Дечака са Фанара, њиховог идеалног споја, архетипа, који се Софији јавља у сновима.

У питању је наратив генеалошког карактера, који за разлику од уобичајеног, временски линеарног приповедања, које читаоцу излаже јединствени ток радње, полази од већ окончане и актерима познате ситуације, и разоткрива, фрагментарним, нелинеарним поступком, најважније тачке развоја који је довео до те ситуације. Роман се снажно ослања на поједине филозофске идеје, што је наглашено тиме што свако поглавље носи засебан мото – цитат из неког филозофског текста (односно, у једном случају, запис потеза у једној шаховској партији).

„Седам сунаца и седам луна“ – Жозе Сарамаго

Био једном један краљ који је обећао да ће подићи манастир. Био једном један свештеник који је желео да лети.

Седам Сунаца и Седам Луна је роман који је прославио Жозеа Сарамага широм света. Поигравајући се историјским чињеницама и фикцијом, у стилу мајстора магијског реализма, препознатљивим стилом и особеним правописом, португалски нобеловац је створио готово надреално дело о животу у осамнаестовековној португалској краљевини. Кроз причу о чудесном покушају изградње једног дивовског манастирског комплекса у забитом селу Мафри, и амбициозној замисли једног свештеника о првом ваздухоплову, Сарамаго ће исплести очаравајућу приповест о обичним стварима и необичним појавама, о љубави, прегнућу и човековој потреби да се приближи божанском.

У доба запањујућих јавних покајања јеретика, инквизиторских мучења, ширења куге и колонијализма, свештеник-отпадник Бартоломеу Лоуренсо де Гужмао изабрао је двоје људи, главних јунака романа, да му помогну у конструисању летеће машине: Балтазара званог Седам Сунаца, који само што се вратио са војне, и његову Блимунду звану Седам Луна, пророчицу која има моћ да проникне у душу сваког човека. Машина ће заиста полетети, али ће изазвати неслућене последице…

„Станица“ – Јакопо де Микелис

Милано, април 2003. године. Рикардо Мецаноте је млади полицијски инспектор који се недавно прикључио железничкој полицији на чувеној Главној станици. Он је бескомпромисан, болне прошлости и непогрешиве интуиције, али као да поседује и некакву урођену склоност да се уплиће у проблеме и зато почиње да истражује случај који наизглед никога не занима.

Лаура Кордеро је лепа и богата девојка, пореклом из добре породице. Али она није као друге девојке: поседује необичан дар, иако је за њу то више проклетство о ком не сме ни са ким да прича.

Станица, моћна као тврђава, свечана попут маузолеја, загонетна као египатска пирамида, крије још много тајни: међу болним браздама њене прошлости, иза њених раскошних стубова и, поврх свега, у њеним подземним лавиринтима, судбине Рикарда и Лауре укрстиће се како би заједно проникли у најскривеније кутке мистерије коју обоје покушавају да реше. Док се спуштају у мрачна недра Станице, довешће у опасност све оно што су мукотрпно стварали. А када се врате на површину, више неће моћи да гледају овај свет истим очима – и схватиће да најгоре тек долази.

Монументални роман, свечана и загонетна позорница која скрива прегршт тајни кроз које се Јакопо де Микелис креће са апсолутном лакоћом, отварајући и затварајући врата и пролазе, вешто градећи причу која читаоца води до самог краја без иједног трена предаха.

Редакција

 

Настави са читањем

Култура

Анђела Станковић из ОШ „Алекса Шантић“ трећа на литерарном конкурсу

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: ОШ Алекса Шантић

Анђела Станковић из Нове Гајдобре, ученица 7-2 разреда Основне школе „Алекса Шантић“, освојила је 3. место на литерарном конкурсу „Пружи ми руку, друг ми буди“, који је организован од стране Удружења „Витезови осмеха“.


Радови су пристигли из Републике Србије, БиХ, Републике Хрватске, Републике Северне Македоније, Црне Горе и Словеније. Након више кругова жирирања од стране чак седам чланова жирија, ученица ОШ „Алекса Шантић“ је освојила значајно треће место. Ментор је наставница српског језика и књижевности Јована Жарковић.

Награђени ученици, као и школе биће уједно номиновани и за Признање „Витез толеранције“, које организатор додељује на годишњем нивоу за промоцију толеранције, филантропије и алтруизма. Свечана додела награда ће бити одржана у Новом Саду, на Спенсу 18. новембра.

Извор: ОШ Алекса Шантић

Настави са читањем

Култура

Живот испричан кроз поезију

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Јасна Котарлић, дугогодишња чланица Књижевног клуба „Дис“, а од недавно и Друштва књижевника Војводине, у четвртак, 7. новембра, одржала је промоцију своје нове збирке песама под називом „Закључани снови“.


Простор галерије Народне библиотеке „Вељко Петровић“ био је пун гостију, а како и не би, када је Јасна неко ко дуги низ година своју поезију посвећује управо људима који је окружују, љубави према њима као и успоменама.

Промоција је отворена наступом хора „Звоно“ у ком пева и Јасна, а промоцију су обогатили и Марко Шалић и његов „Акорд“, песник Ненад Неша Живков као и ученици Основне школе „Вук Караџић“ чији је задатак био да нацртају цртеже инспирисане Јасниним песмама из нове збирке.

За „Недељне новине“ ауторка каже како се наслов нове збирке песама „Закључани снови“ може поистоветити са њеним животом.

-Када сам на једној изложби у Културном центру видела фотографију која је приказивала кључ, некако сам се пронашла у њој, а то је била инспирација како за песме, тако и за корице. Многи за мене кажу да сам самоуверена и делујем људима као неко ко сме и може све, што можда и носим у себи, али сам ја у ствари некако закључана. Закључана сам због својих емоција, одговорности и обавеза. Да не бих повредила оне које волим највише на свету, ја сам уствари закључала себе, рекла нам је Јасна.

Јасна је неко ко пише од малих ногу, и тада, па и данас, све што напише је емотивно и настало је на основу њеног, као и живота чланова њене породице, пријатеља, познаника. Каже како је имала тешко детињство те је након школе редовно посећивала библиотеку, читала романе и поезију наших познатих песника.

-У мојој књизи има јако пуно туђих судбина. Раније је моја поезија људима изгледала искључиво као љубавна, међутим недавно смо констатовали да је то више уствари мисаона поезија, о правди, неправди, ономе што све нас тишти, о мојим жељама да све буде савршено. У овој збирци налазе се песме које су настале за време пандемије корона вируса, такође и песма посвећена јакој олуји која је задесила Бачку Паланку прошле године, али и песме посвећене мојим унучићима, с обзиром да сам поносна бака трима девојчицама и једном дечаку, додаје песникиња Јасна Котарлић.

Јаснина поезија је тренутак, лепа емоција, осмех или суза написани кроз стихове. И сама каже, она није уметник који одвоји време, изолује себе од остатка света да би стварала, већ инспирацију за песму пронађе у свакодневним разговорима са људима. Поред песама, Јасна пише и приче, а како каже, већ дуже време жели да напише роман.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Najčitanije