Друштво
Од панк химни до пљуска емоција на 7. Паланачком Дунав фесту
У суботу, 7. септембра одржао се седми по реду Паланачки Дунав Фест. Организатори су ове године направили одличан избор када су бендови у питању, јер је по мишљењу публике, али и самих организатора, атмосфера у дворишту Музеја града Бачка Паланка била никад боља.
Вече је отворио бенд Лутке на концу, публици можда познатији као tribut to КУД Идијоти, што је значило само једно – жестока свирка коју је публика пригрлила врло радо. Сви су певали у глас од самог почетка хитове култних панкера из Пуле, а на бини су им се у једном моменту придружили пријатељи који су дошли да испрате њихов наступ, што је додатно појачало доживљај међу већ савршено расположеном публиком.
Организатори бољи почетак нису могли да очекују јер је ово био савршен пример пословице „по јутру се дан познаје“. Оно што је уследило било је ништа мање спектакуларно.
Бенд који је следећи наступио био је Деформитет, бенд који долази из Селенче, а публика Бачке Паланке их одлично познаје. На прошлогодишњем Демо ПДФ-у управо овај бенд однео је победу међу доста јаком конкуренцијом, па је фантастична комуникација са публиком била сасвим очекивана и природна, јер су прошле године задобили све симпатије жирија и публике. Овај бомбастичан бенд савршено се надовезао на претходну енергију јер је публика наставила да скаче заједно са њима све до самог краја наступа.
Пред сам крај њихове свирке, над Бачком Паланком се надвио црни облак и ситна киша је претила да програм престане. Киша је постајала све јача и врло брзо се претворила у пљусак, али невероватна енергија која кружила двориштем Музеја града и ову ситуацију претворила је у моменат за памћење. Публика се није разбежала, напротив. Неки су се само мало склонили где су успели, а неки чак и нису, јер ипак, кише дуго није било, пријала је. И тих пола сата док је падала, све је било и даље живо, весело и слика фестивала обојена је неким новим, ведријим и срећнијим бојама.
Са само петнаестак минута кашњења, Мортал Комбат је изашао на бину, а расхлађена публика је са одушевљењем дочекала њихов наступ. Уследила је експлозија емоција и прави спектакл на бини, што се од Комбата и очекивало јер су они мајстори за добар провод. Као што су се организатори и надали, међу публиком се нашло доста њих који су у Бачку Паланку дошли из разних градова, али не само градова него и из суседних држава. Једна од највеселијих је била екипа Винковчана која нам је симпатично рекла да су били на концерту Мортал Комбата више пута него и сам Мортал Комбат.
Хитови су се низали један за другим, а публика је одушевљено певала са њима сваки од њих, па су поједини остали и без гласа. Мортал Комбат спектакл је трајао до нешто мало након 1 сат после поноћи, а сви присутни напустили су фестивалски простор задовољни и препуни дивних утисака.
-Велике компаније и институције упорно игноришу значај “малих” фестивала, али без обзира на то, “мали” фестивали ће и даље храбро корачати напред јер оно што њих покреће је само љубав према музици, наводе организатори и захваљују се свима који су посетили седмо издање ПДФ-а, као и свим бендовима који су оставили срце не бини.
Видимо се и следеће године на 8. Паланачком Дунав фесту!
Редакција
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
