Друштво
Од панк химни до пљуска емоција на 7. Паланачком Дунав фесту
У суботу, 7. септембра одржао се седми по реду Паланачки Дунав Фест. Организатори су ове године направили одличан избор када су бендови у питању, јер је по мишљењу публике, али и самих организатора, атмосфера у дворишту Музеја града Бачка Паланка била никад боља.
Вече је отворио бенд Лутке на концу, публици можда познатији као tribut to КУД Идијоти, што је значило само једно – жестока свирка коју је публика пригрлила врло радо. Сви су певали у глас од самог почетка хитове култних панкера из Пуле, а на бини су им се у једном моменту придружили пријатељи који су дошли да испрате њихов наступ, што је додатно појачало доживљај међу већ савршено расположеном публиком.
Организатори бољи почетак нису могли да очекују јер је ово био савршен пример пословице „по јутру се дан познаје“. Оно што је уследило било је ништа мање спектакуларно.
Бенд који је следећи наступио био је Деформитет, бенд који долази из Селенче, а публика Бачке Паланке их одлично познаје. На прошлогодишњем Демо ПДФ-у управо овај бенд однео је победу међу доста јаком конкуренцијом, па је фантастична комуникација са публиком била сасвим очекивана и природна, јер су прошле године задобили све симпатије жирија и публике. Овај бомбастичан бенд савршено се надовезао на претходну енергију јер је публика наставила да скаче заједно са њима све до самог краја наступа.
Пред сам крај њихове свирке, над Бачком Паланком се надвио црни облак и ситна киша је претила да програм престане. Киша је постајала све јача и врло брзо се претворила у пљусак, али невероватна енергија која кружила двориштем Музеја града и ову ситуацију претворила је у моменат за памћење. Публика се није разбежала, напротив. Неки су се само мало склонили где су успели, а неки чак и нису, јер ипак, кише дуго није било, пријала је. И тих пола сата док је падала, све је било и даље живо, весело и слика фестивала обојена је неким новим, ведријим и срећнијим бојама.
Са само петнаестак минута кашњења, Мортал Комбат је изашао на бину, а расхлађена публика је са одушевљењем дочекала њихов наступ. Уследила је експлозија емоција и прави спектакл на бини, што се од Комбата и очекивало јер су они мајстори за добар провод. Као што су се организатори и надали, међу публиком се нашло доста њих који су у Бачку Паланку дошли из разних градова, али не само градова него и из суседних држава. Једна од највеселијих је била екипа Винковчана која нам је симпатично рекла да су били на концерту Мортал Комбата више пута него и сам Мортал Комбат.
Хитови су се низали један за другим, а публика је одушевљено певала са њима сваки од њих, па су поједини остали и без гласа. Мортал Комбат спектакл је трајао до нешто мало након 1 сат после поноћи, а сви присутни напустили су фестивалски простор задовољни и препуни дивних утисака.
-Велике компаније и институције упорно игноришу значај “малих” фестивала, али без обзира на то, “мали” фестивали ће и даље храбро корачати напред јер оно што њих покреће је само љубав према музици, наводе организатори и захваљују се свима који су посетили седмо издање ПДФ-а, као и свим бендовима који су оставили срце не бини.
Видимо се и следеће године на 8. Паланачком Дунав фесту!
Редакција
Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни.
То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести. Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…
Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.
Најчешће се спомиње како је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском. По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.
Извор: РТВ
У суботу, 17.маја у Београду одржано је финале прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције у Србији – NOAI Serbia 2025. Такмичење је организовала Comtrade Висока школа за ИТ (ITS) и Савез за вештачку интелигенцију Србије, уз подршку бројних партнера из индустрије и образовања.
Техничка школа „9. мај“ је имала три учесника финала, Марко Бороцки из 3-1 одељења, ментор Славуј Милић, Марко Руњо из 1-1 и Немања Золарек из 2-1 одељења, ментор Светлана Ерцег. Ученици бачкопаланачке Техничке школе су имали три фазе квалификација, први круг је био у марту месецу, други круг у априлу и трећи круг почетком маја месеца.
На такмичењу је учествовало преко 300 ученика из више од 60 школа. Финалиста је било 180 од којих ће четворо најбољих представљати национални тим Србије у Кини, у августу месецу, на светском такмичењу.
Честитамо ученицима и њиховим менторима!
Извор: ТШ „9. мај“
Дошли су да се друже, а однели признање за добар сач, одмах после гостију из Љубиња. Екипа „МЖ“, освојила је друго место на Сачијади, а „МЖ“ је скраћеница за „мужеви и жене“.
Седам другара, који су од малена заједно, прошли све радости и невоље заједно, одржали пријатељство упркос тешким временима, редовно се друже када им обавезе дозволе, неки су се и окумили. Синајска екипа, некима позната по надимцима, некима по именима, некима по пословима… Гљиви је био задужен за сач, а Пајта, Деја, Драшко, Рајко, Јоци и Боле су бринули за добро расположење. Дошли су у Нову Гајдобру породично, да се друже, а отишли кући са пехаром. Уствари, они нису ни хтели да се такмиче. Синиша Панић, звани Гљиви, открио је како је све то било:
-Све је кренуло из моје авлије. Волимо да се окупимо, да правимо нешто за јело, да се дружимо и да нам се деца играју и зближе и једног дана постану добри пријатељи као што смо ми ево већ три деценије. Мало по мало сам спремао сач за друштво, па се то често спремање претворило у искуство. Пајта, Деја и кум Драшко су ме убедили да пријавимо екипу, а ја сам рекао да може, али да нећу да се такмичим него идемо да се дружимо. Када сам завршио сач, Пајта и Деја су инсистирали да спакују узорак за судије, па су однели и нису направили никакав декоративни аранжман и добили смо два бода мање од првопласираног. Нисмо веровали да смо победили, чекали смо да још једном понове на разгласу – рекао је Панић за Недељне новине и портал Клик на вести.
Тада је кренуло истинско радовање међу пријатељима, чистог срца су победили, направили најбољи сач, иако нико херцеговачке крви нема. На наше питање која је тајна доброг сача, Синиша је рекао:
-Да би то све било лепо и укусно, потребна је љубав према храни, љубав према дружењу и инспирација у лепим женама. Наше жене су ипак најзаслужније за овај сач. Кад се све то упакује добије се овакав резултат и сви смо задовољни.
Д. Бабић
Друштвопре 1 данГлавни кувар није веровао у себе, али другови јесу
Спортпре 1 данДеформитети код деце све израженији
Културапре 2 данаЛазар Николић победник фестивала у Панчеву
Друштвопре 1 данУченици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције
Спортпре 1 данКошаркаш Страхиња Савић, нова нада Херцеговца
Сервисне информацијепре 2 данаРаспоред сахрана за среду, 21. мај
Друштвопре 2 данаОбјављен јавни позив за подстицаје по кошници пчела
Спортпре 1 данФудбалери Херцеговца трећи у Равном Селу
