Општинске вести
Од 1991. до 1995. у нашу општину избегло 19.500 људи
У недељу, 4. августа обележава се 29 година од хрватске војне акције „Олуја“ у којој је избегло и нестало више од 200.000 Срба. У Србији се тај дан обележава као дан сећања на убијене и прогнане Србе.
У општину Бачка Паланка у периоду од 1991. до 1995. године избегло је око 19.500 људи, а у евиденцији имамо око 150 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Повереница Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије у општини Бачка Паланка каже како Комесаријат свих ових година упорно ради на томе да се сва избегла, расељена и програна лица стамбено збрину.
-То све радимо преко нашег Локалног акционог плана, тренутно је актуелан план од 2024. до 2028. године. План има за циљ трајно збрињавање избеглих, прогнаних, интерно расељених лица, као и повратника. За тај период од четири године имамо на располагању 20.750.000 динара што је на годишњем нивоу негде око 4,1 милион динара. Финансирамо сеоска домаћинства са окућницом и грађевински материјал за побољшање услова становања избеглих и расељених лица, рекла је Здравка за „Недељне новине“.
Она напомиње да је Комесаријат успешно решио стамбено питање за свих 150 интерно расељених лица. Избеглих лица, међутим, још увек има, готово сваки дан се, како каже, појављују нови. Сваке године распише се по неколико конкурса и Општина Бачка Паланка готово увек конкурише за средства. До сада је из буџета Републике Србије, са учешћем Општине Бачка Паланка од 10 посто као развијене општине, исфинансирано око 200 пакета грађевинског материјала и 40 сеоских домаћинстава са окућницом. Из општинског буџета такође се издвајају средства, опредељена горе поменутим локалним акционим планом.
-Општина Бачка Паланка, од момента од кад сам ја повереник, поделила је 36 пакета грађевинског материјала и четири сеоска домаћинства са окућницом. Наравно, настављамо да радимо, моја комисија и ја, уз подршку председника општине Бачка Паланка, који то све одобрава, додаје Здравка Мерњик.
Већ у току следеће недеље биће расписана два нова јавна позива. У питању је додела пакета грађевинског материјала и сеоске куће са окућницом.
-Ту смо као локална самоуправа конкурисали у буџету Републике. У одлуци коју смо добили могли смо да видимо да многе општине нису прошле на конкурсу, што значи да још увек велики број избеглих лица има на територији Србије који немају решено стамбено питање или им треба помоћ око побољшања услова становања. У оквиру тих јавних позива биће подељена два пакета грађевинског материјала у вредности до 800.000 динара по пакету и два сеоска домаћинства у вредности по сеоском домаћинству до 1,9 милиона динара. Јавни позив ће бити расписан следеће недеље, са роком за пријаву до 30 дана, изјавила је повереница Комесаријата за избегла и расељена лица, Здравка Мерњик.
Када је у питању остваривање права на било какав вид помоћи за избегла и расељена лица, Здравка каже да први услов који мора бити испуњен јесте да то буду лица која су укинула избеглички статус и имају личне карте Републике Србије. Други основни услов је да до сада нису добили неки од видова помоћи.
-Постоји правилник Комесаријата за избеглице Републике Србије по ком ми морамо да радимо и по ком се свако ко се пријави и бодује. Многи конкуришу, али из разлога што немају довољан број бодова, не прођу на конкурсу. Има ситуација када видимо да би можда њима и било потребније, али ја просто не могу да мењам правилник. Бодује се број чланова домаћинства, болести од већег социо-медицинског значаја, малолетна деца, погибија ужих чланова породице у бившој СФРЈ, приходи… Много пута ми буде жао, јер комисија изласком на терен може да види да им треба помоћ, али једноставно по том правилнику не остваре довољан број бодова. Свакако, и они треба да буду упорни, решиће се и њихово питање сигурно, каже наша саговорница.
Општина Бачка Паланка учествовала је и у пројектима Регионалног стамбеног програма који су се финансирали преко Развојне банке Савета Европе. У оквиру Регионалног стамбеног програма додељивана су сеоска домаћинства, грађевински материјал, а ту је и стамбена зграда која је изграђена у улици Ђуре Кнежевића, са 16 стамбених јединица, као и монтажне куће. Вредност сеоских домаћинстава била је до 9000 евра плус мали грант (грађевински материјал у вредности од 1500 евра). У општини Бачка Паланка, у оквиру овог програма, подељено је 23 пакета грађевинског материјала, осам монтажних кућа и 20 стамбених јединица – 16 у новоизграђеној згради на Синају и четири стана за породице које су тада остале „испод црте“.
Д. Ј. Бујак
ЈП „СРБИЈАГАС“ обавештава све оне који су заинтересовани за прикључење на дистрибутивну гасну мрежу, да ће од 11. априла доћи до корекције досадашње цене кућног гасног прикључка која није мењана пуних пет година и да ће нова цена износити 980 евра у динарској противвредности. Србијагас је ову комерцијалну одлуку о корекцији цене прикључка донео услед значајних промена цена опреме и радова на тржишту.
Србијагас је досадашњи раст цена материјала, опреме, извођења радова и многих других трошкова, финансирао на терет сопствених средстава, међутим у условима у којима тренутно послује, суочен са бројним изазовима на тржишту енергената, корекција цене прикључка на гасну мрежу било је једино и неминовно решење. За све будуће потрошаче гаса и даље је остављена могућност плаћања трошка прикључења на 36 једнаких месечних рата, бескаматно, с тим што износ ПДВ-а, који улази у нову цену од 980 евра у динарској противвредности, купац плаћа авансно.
Рок за завршетак радова на изградњи типског гасног прикључка и даље је 90 дана од дана плаћања прве месечне рате трошкова за прикључење. Одлука ЈП „СРБИЈАГАС“ о висини трошкова прикључења типским прикључцима на систем за дистрибуцију природног гаса објављена је у Службеном гласнику РС бр. 32/2026 од 03.04.2026 и ступа на снагу 8 дана након објављивања, а примењује се 30 дана од објављивања.
Извор: ЈП СРБИЈАГАС
Извештаји о раду и финансијски извештаји јавних установа и организација у општини Бачка Паланка нашли су се на дневном реду 19. седнице Скупштине општине Бачка Паланка. Као допуну дневног реда, одборници су усвојили и Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о привременом постављању мањих монтажних објеката и уређаја на јавним површинама.
Исцрпан Извештај о раду ЈКП „Комуналпројект“
Јавно-комунално предузеће „Комуналпројект“ поднело је свој годишњи извештај о раду, који је одборницима детаљно изнела в.д. директора овог предузећа Јелена Којић. Како се наводи у извештају, укупна количина испоручених вода у систем јавног водоснабдевања у 2025. години на територији Општине Бачка Паланка износила је 4.250.307 м3 и то у Бачкој Паланци 2.496.468 м3. ЈКП „Комуналпројект“ је у складу са планираним инвестиционим програмом за 2025. годину, извршио реконструкцију јавне водоводне мреже у улици Краља Петра првог у Бачкој Паланци, на потезу од улице Жарка Зрењанина до Шафарикове улице.
У 2025. години уговорена је израда пројектно-техничке документације за нове бунаре у насељима Гајдобра и Челарево. Такође, израђен је Елаборат о зонама санитарне заштите изворишта у насељу Челарево, који је достављен надлежном Министарству здравља ради издавања решења о зонама санитарне заштите.
Када је у питању контрола квалитета воде за пиће у Бачкој Паланци, током 2025. године извршено је укупно 258 екстерних прегледа воде за пиће са постројења за пречишћавање воде и из водоводне мреже и то 129 физичко-хемијских и 129 микробиолошких анализа. Анализе квалитета воде се врше путем акредитоване лабораторије – Институт за јавно здравље Војводине, Нови Сад. Сви узорци воде за пиће у Бачкој Паланци, са физичко-хемијског аспекта, узети током 2025. године, одговарају нормама Правилника о хигијенској исправности воде за пиће. Са микробиолошког аспекта, један узорак је одступао од пропираних норми.
У насељеним местима Пивнице, Параге, Силбаш, Деспотово, Младеново, Нова Гајдобра, Гајдобра, Челарево, Обровац. Товаришево, Карађорђево и Визић вода са физичко-хемијског аспекта не одговара Правилнику о хигијенског исправности воде за пиће. Минималне количине пијаће воде која задовољава све норме Правилника о хигијенској исправности воде за пиће у насељеним местима Пивнице, Параге, Силбаш, Деспотово, Гајдобра, Нова Гајдобра, Обровац, Товаришево, Младеново и Карађорђево се обезбеђује преко мини постројења за пречишћавање воде тзв. еко-чесме.
У Челареву, бунарска вода је са повећаним садржајем амонијака који не представља опасност по здравље људи. На основу израђеног елабората за извориште Челарево, изабран је одговарајући третман технолошке припреме воде за пиће на еко-чесми, чија је изградња планирана за 2026. годину. Током 2025. године у Деспотову су спровођене активности на изналажењу техничких решења ради повећања капацитета водоснабдевања у условима повећане потрошње воде.
У Визићу, становништву се обезбеђује вода која задовољава све норме Правилника о хигијенској исправности воде за пиће путем јавне чесме – самоизлив. У Нештину, вода из централног водовода одговара законским нормама Правилника о хигијенској исправности воде за пиће.
Измењена Одлука о привременом постављању мањих монтажних објеката и уређаја на јавним површинама
Руководилац Одељења за привреду у Општинској управо Општине Бачка Паланка, Младен Лучић одборницима је представио измене ове одлуке, а оне се пре свега односе на дефинисање две врсте летњих башти – отвореног и затвореног типа.
Изменом су утврђени и периоди закупа за оба типа башти. Закуп јавне површине за постављање летњих башти отвореног типа одобрава се за период од 15. априла до 15. октобра у календарској години, а за летње баште затвореног типа закуп површине се одобрава на период од 1. јануара до 31. децембра у календарској години.
Како је рекао Младен Лучић, ускоро се очекује и доношење Правилника о постављању мањих монтажних објеката те ће се тим документом детаљније и јасније дефинисати ова област.
Д. Ј. Бујак
Протеклу 2025. годину, када је у питању Центар за социјални рад општине Бачка Паланка, свакако је обележило отварање Дневног боравка за младе и одрасле са телесним инвалидитетом односно интелектуалним тешкоћама. Тренутно је у Дневном боравку евидентирано 19 корисника, од којих 14 младих и петоро одраслих корисника. Током прошле године увећан је број предмета у Центру, као и број корисника на евиденцији ЦСР-а. Све су то подаци из Извештаја о раду Центра за социјални рад општине Бачка Паланка који је усвојен на седници Општинског већа одржаној у уторак, 31. марта.
Укупан број запослених у Центру за социјални рад општине Бачка Паланка на неодређено време је 22, док је на одређено време радни однос засновало три лица, два запослена због повећаног обима посла, а један запослени на одређено време је директор Центра.
На дан 31.12.2025. године укупна број евидентираних корисника у Центру за социјални рад је 9815. Од овог броја 1363 су деца, 865 корисника су млади, 4906 су одрасли и 2681 корисник су старија лица (65 и више година старости). Са територије градског подручја укупно је 4012 корисника, а са сеоских 5083 корисника. У Извештају о раду за 2025. годину наводи се да се, у односу на претходну годину примећује повећање броја корисника у већини категорија. Истовремено, примећује се благо повећање броја неодложних интервенција и смештаја старијих суграђана у Прихватну станицу која се налази у Геронтолошком центру Бачка Паланка.
Како се наводи у Извештају о раду, током прошле године уочено је повећање броја предмета којих је у ЦСР у 2025. години било укупно 6861. Од овог броја 4354 предмета су материјална давања док је 2507 предмета из области породично-правне заштите и остале социјалне заштите.
Између осталог, у извештају се наводи и да је укупан број деце са проблемима у понашању која су чинила кривична дела у извештајној години је 77, а 28 малолетника је процесуирано у прекршајном поступку, одбацивањем кривичне пријаве је обухваћено 10 малолетника испод 14 година. Малолетним починиоцима кривичних дела изречени су васпитни налози о9д стране Вишег јавног тужилаштва (укључивање без накнаде у рад хуманитарних организација као и укључивање у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или саветовалишту).
Број пријава упућених Центру за социјални рад општине Бачка Паланка у току 2025. године о вршњачком насиљу је било две и то само због вршњачког насиља у средњој школи.
-У односу на све корисничке групе, а посебно децу и младе, ЦСР је у извештајној години појачао активности у виду веће присутности на терену, појачане сарадње са полицијом, судом, тужилаштвом, вртићима, Домом здравља, што је имало позитивне ефекте у раду са малолетницима са проблемима у понашању и децом у ризику од злостављања и занемаривања, а нарочито у раду са жртвама насиља у породици и партнерског насиља, наводи се у годишњем извештају о раду Центра за социјални рад.
Д. Ј. Бујак
