Друштво
Никола Миливојевић: ‘Обичан’ човек је носилац историје
Млади историчар, МА Никола Миливојевић из Бачке Паланке до сада је урадио велики број историјских истраживања, објавио бројне публикације, организовао изложбе, све са циљем упознавања што већег броја грађана са локалном историјом. Како и сам каже, није се много историчара бавило прошлошћу Бачке Паланке, те је полазна основа за многе теме била слаба. Заједно са сарадницима, такође Бачкопаланчанима, урадио је много када је у питању локална историја, а током свог рада покуцао је на врата бројних породица у општини Бачка Паланка како би дошао до важних података.
Рођен је у Новом Саду, у Бачкој Паланци завршио је Основну школу „Свети Сава“ и Гимназију „20. октобар“. Године 2012. након завршених основних студија на Универзитету у Новом Саду, одсеку за историју уписује мастер студије. Мастер рад „Спољашња политика Карла Великог“ одбранио је у октобру 2013. године и након тога уписао докторске студије. Преко програма студентске размене Еразмус + боравио је у Бамбергу на Универзитету „Ото – Фридрих“, најпре као разменски студент током зимског и летњег семестра 2018/19, а затим и као редовни студент докторских студија 2019/20.
-Добитник сам Награде за завршене студије Универзитета у Новом Саду 2011/12, више студентских стипендија Министарства у Републици Србији и DAAD стипендије за студенте Еразмус +. Током студија истраживао сам у библиотекама у Републици Србији, библиотекама и научним установама у Републици Хрватској, Републици Аустрији и Немачкој. Учествовао сам на више научних конференција у Републици Србији и Хрватској и објавио више научних радова везаних за тему доктората и локалну историју у релевантним научним часописима, прича Никола о својим почецима.
Паралелно са основним студијама започео је да се бави локалном историјом. Желео је, како каже, стечено знање на факултету да искористи „радом на терену“. Велики део локалне историје у општини Бачка Паланка за многе од историчаре била је, како наводи, „tabula rasa“. Оно што је његова можда највећа заслуга јесте што је у недостатку података одлучио да разговара са својим суграђанима о њиховим сећањима на одређене догађаје и тако прикупио драгоцене податке.
-Историчари аматери у својим пионирским радовима обрадили су поједине догађаје и теме за које им је грађа била доступна. Велико хвала на њиховом труду и залагању за локалну историју дугујемо Николасу Хепу, Радулу Радовићу, Сави Петрићу и Ливији Пап који су направили прву основу за даља озбиљнија научна истраживања. Моје прво истраживање локалне историје било је усмерено ка бачкопаланчанима учесницима у ОУН током Cуетске кризе. Том приликом интервјуисао сам неколико суграђана, прикупивши њихова сећања и фотографије. Оно је било добра припрема за моје прво велико истраживање тј. припрему за изложбу „Паланчани у Великом рату“. Током њега, због недостатка грађе у архивима и другим научним институцијама, одлучио сам се да грађу прикупим на терену. Кренуо сам од породице и познаника, а како сам прикупљао нова сазнања о новим учесницима рата истраживање сам проширио на њихове потомке. Том приликом по први пут сам се стварно упознао са Бачкопаланчанима обишавши највероватније око стотинак домаћинстава. Изложба је реализована 2014. године поводом стогодишњице почетка првог светског рата, каже Никола за „Недељне новине“.
Следећи изазов била је изложба „Колонизација Бачка Паланке“ организована у оквиру Дана музеја 2015. године. Део грађе је већ био обрађен и публикован, а многе нове животне судбине прикупио је у месецима који су претходили изложби. Изложба је неколико пута излагана у Бачкој Паланци и Младенову. Понуду за рад на новој изложби Никола је добио од свештеника Стевице Илића недуго након тога.
-Заједно са др Предрагом Вајагићем и мр Владимиром Баљем реализовао сам каталог и изложбу „Два века православног храма у Бачкој Паланци“. Мени је припао истраживачи део везан за везу народа и локалне цркве. Пошто је у фокусу мојих истраживања био појединац и његова судбина за наредни Дан музеја 2016. год. уз велику помоћ и подршку породице Завишић организивао сам изложбу „Завичајне особе Бачке Паланке-породица Завишић“. Циљ ми је такође био да скренем пажњу јавности на наше суграђане који су учинили много тога за заједницу и да им у исти мах одамо захвалност. Осим тога, желео сам да у даљем раду прикупим још биографија заслужних суграђана и пренесем их преко публикација и нових изложби, рекао је Миливојевић.
Главни извор прошлости Бачке Паланке је периодичка грађа похрањена на Завичајном одељењу НБ „Вељко Петровић“. Листајући је заједно са колегиницом Драганом Петрић, дошли су на идеју да своја даља заједничка истраживања усмере ка историји штампарства у трима паланачким општинама. На Данима музеја 2017. и 2018. године изложили су резултате својих истраживања.
-Последњу изложбу пред свој одлазак у Немачку „Паланачки срез и присаједињење Војводине Краљевини Србији“ реализовао сам уз помоћ Центра за историјска истраживања Филозофског факултета у Новом Саду и Општине Бачке Паланке у новембру 2018. године. Нажалост, нисам био присутан на отварању изложбе, стога је реч на отварању преузео рецензент изложбе и каталога, додао је он.
Никола је, поред изложби самостално и заједно са колегиницом Драганом Петрић и Центром за едукацију „Полетарац“ од 2012. до 2018. организовао више радионица историјског карактера. Циљ је био да на креативан начин најмлађим суграђанима приближе прошлост, али и да пробуде интересовање за самостални рад и истраживања. Поводом седамдесетогодишњице ослобођења Бачке Паланке у коауторству учествовао је у реализацији филма „Сећања“. У њему су изложена сећања последњег преживелог борца Бачкопаланачког одреда Петра Јамушакова, Николе Франца, мр Милана Ристића и Светозара Јергића. Године 2015. заједно са групом пријатеља и познаника организовано су почели да обилазе и чисте гробове српских ратних добровољаца из Првог светског рата.
-Помогао сам Српској православној црквеној општини Бачке Паланке, као и Општини Бачка Паланка током реконструкције споменика добровољцима Великог рата, споменика „Чамац-база Ристићев салаш“, споменика палим борцима НОБ и Црвене армије на градском гробљу и подизању споменика Краљу Петру. Као волонтер учестовао сам у археолошким истраживањима на налазишту „Обрва“ 2013. и током радова на истраживању сарматског гроба у улици Југословенске армије 2015. На Радију Тавор помогао сам реализацији емисије историјског карактера „Српски историјски времеплов“ и „Култура сећања 1918“ у периоду 2015. до 2018. године. Активно сам сарађивао са Немачким друштвом Бачка Паланка и помагао им у организацији „Штрудл феста“ и прикупљању историјске грађе. Велику помоћ пружио ми је Никола Франц, хроничар Бачке Паланке. Без његове помоћи већи део мојих истраживања не би био могућ, додаје наш саговорник.
Уз подршку председника Золтана Фарага и чланова МКУД „Вечера Шандор“ Никола је покренуо обележавање годишњице смрти бачкопаланачког добротвора Карла Мезеија 2017. године.
-Прошле године поново смо успели да уз подршку жупника Мр Франтишека Гашпаровског одржимо помен, а ове године приредимо и свечану академију у којој су учествовали ученици ОШ „Свети Сава“, Гимназије „20. октобар“, хора Културног клуба „Звоно“ и проф. Ружица Черни. Надам се да ћемо наредних година проширити причу везану за овај јубилеј и у организацију укључити већи број институција. Мезеи ипак то заслужује, прича Никола.
Од марта 2020. године Никола је запослен у фирми „Transcom“ у Београду. У току епидемије корона вируса продубио је сарадњу са Трентонским удружењем Немаца из САД у чијим новинама редовно објављује чланке. У плану му је да до краја године објави књигу на којој неколико година ради са колегиницом Петрић, а поред тога и изложбе поводом осамдесетогодишњице ослобођења Бачке Паланке у Другом светском рату.
-Наредне године желео бих да завршим рад на започетим публикацијама о породици Завишић и Паланчанима у Првом светском рату. У плану је израда још неколико публикација и изложби везаних завичајне личности и битне догађаје из прошлости Бачке Паланке пре свега из области индустрије, занатства и просвете, као и непубликоване грађе о верским заједницама. Највећа жеља остаје ми да публикујем нешто за најмлађе на основу чега би могли лакше усвоје знања о нашој прошлости.
Полазни мотив Николиног рада био је човек, појединац који током свог живота пролази кроз многа дешавања на која често нема пуно утицаја. Управо тај појединац је носилац историје. Без њега и кроз њега историја се најбоље сагледава. Полазећи од њега преко локала, заједно са сарадницима, градио је употпунио мозаик прошлости из кога проистиче историја.
-Огромну захвалност за све реализовано дугујем Николи Францу, Славку Милошеву, Милану Ристићу, Драгани Петрић, породици Завишић, Алекси Мишкову, породици Милошев, Милану Палишашком, Ерики Прерадовић, Владимиру Ковачу и многим другим суграђанима, рекао нам је на крају МА Никола Миливојевић.
Д. Ј. Бујак
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписала је први Јавни позив за подношење захтева за одобрење кредитне подршке у пољопривреди за 2026. годину.
Захтеви се подносе од 10. марта до 30. јуна 2026. године, преко пословних банака које имају закључен уговор са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Позив је расписан у складу са Календаром подстицаја за 2026. годину, који је први пут објављен унапред како би пољопривредници могли да планирају производњу и финансије. Други јавни позив за кредитну подршку пољопривредницима планиран је у другој половини године.
Кредитна подршка намењена је финансирању више врста активности у пољопривреди, укључујући развој сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, као и инвестиције у пољопривредну механизацију и опрему. Средства се могу користити и за набавку хране за животиње, као и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава старости до пет година, као и за одређену механизацију и опрему у биљној производњи.
Право на кредитну подршку могу да остваре носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, предузетници и правна лица – земљорадничке задруге, под условом да су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и да имају активан статус и обновљену регистрацију за 2026. годину.
„Заједно са банкама омогућавамо да новац брже и ефикасније стигне до пољопривредних произвођача. Наш циљ је јасан – снажнија и конкурентнија пољопривреда, више инвестиција у производњу, сигурнији услови за рад наших пољопривредника и више младих људи који ће своју будућност градити на селу и помоћи да нам села опстану“, нагласио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић.
Кредити се одобравају у динарима, са роком отплате до три године, односно до пет година за поједине намене, уз фиксну каматну стопу на годишњем нивоу.
За већину корисника камата износи 3% на годишњем нивоу, док је 1% за младе пољопривреднике до 40 година, жене и носиоце газдинстава у подручјима са отежаним условима рада. Иста каматна стопа важи и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава, док је за набавку ђубрива камата 0%.
Максималан износ кредита износи до 6 милиона динара за физичка лица и предузетнике, односно до 18 милиона динара за правна лица.
Текст Јавног позива можете преузети на линку https://uap.gov.rs/pravilnici/krediti/pravilnik-o-uslovima-i-nacinu-ostvarivanja-prava-na-kreditnu-podrsku-2/.
За све додатне информације, пољопривредни произвођачи се могу обратити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде на бројеве телефона: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101, 011/30-20-118 и 0800/106-107, сваког радног дана од 7.30 до 15.30 часова.
Детаљне информације доступне су и на званичној веб презентацији Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде и Управе за аграрна плаћања.
Извор: minpolj.gov.rs
Економски факултет из Ниша објавио је прелиминарне резултате истраживања о томе који су најбољи градови за живот у Србији, који одражавају ставове и мишљење становника тих градова. И даље је север земље најпожељнији за живот, док је југ остао на зачељу, преноси РТС.
Има нешто у тем Сомбору, зато су многи решили да оду тамо где је све на вољу. Сомбор је, према истраживању Економског факултета из Ниша, најбољи град за живот у Србији.
„Он је посебан у односу на све друге градове. Град за уживање. Ту сам одрастао, завршио средњу школу у Сомбору, после ме било свагда по свету, али се увек враћам у свој Сомбор“.
„Сомбор је диван град, који чува мултикултуралност. Многи су људи у њему рођени, који су веома познати, који су део културе ове државе. Мислим да приоритет у том неком културном наслеђу“.
„Ја сам дошао пре пет година, удао се и не планирам да идем одавде“.
„Сомбор је идеалан, миран је, зелен је, некако успорен. Нама одговара. Сомбор је уствари град снова“, наводе анкетирани.
Декларисани скептици, рекли би, лако је онима на северу, ту се вазда боље живело. Ипак, међу оне преко Саве и Дунава, умешао се град са крајњег југоистока, Пирот. Заузео је треће место одмах иза Сомбора и Шапца. Пирот је оцењен као најбољи за културу и разоноду, а високо се котира и у области образовања, људског капитала и заштите животне средине.
„Очигледно је Народна библиотека препозната као један од стожера културе у нашем граду, што је чињеница која радује и обавезује у исто време. Библиотека јесте простор где се чувају знања, али бибилотека је и једно место слободне циркулације људи, мисли, идеја. То је наш неки циљ“, каже Милорад Костић, из Народне библиотеке Пирот.
Владан Васић, градоначелник Пирота додаје: „Ипак, још увек чини ми се важи она синтагма што јужније, то тужније. На сву срећу, за Пирот више не важи. Ми смо направили ту неку прекретницу, али то значи да сви, од државе до нас, морамо да учинимо много више да овај крај буде атрактивнији за живот“.
На дну лествице нашли су се Зајечар, Нови Пазар и Врање. Врањанци имају своје објашњење.
“Функционише се солидно, није лоше. По питању здравствених услуга – колико има услова, толико се ради, фале мало доктори, особље, али биће боље, надамо се“, каже анкетирани.
Остали додају: „Здравство је катастрофа. Дођеш и чекај, чекај, чекај… Онда, кола су паркирана на тротоару, ти не можеш да прођеш, него мораш да залићеш на коловоз, да би могао да прођеш“.
„Лоше се живи, мање су плате него у Београду, Нишу и то скоро дупло мање“.
Градови су оцењивани у десет категорија.
„По неком општем схватању свих испитаника, димензија која је њима најбитнија јесте безбедност и здравље у граду, а након тога становање и друге димензије, као што су економија, образовање, дигитална писменост“, истиче проф. др Весна Јанковић Милић, са Економског факултета у Нишу.
Проф. др Јелена Станковић, са Економског факултета у Нишу наглашава: „У првом тренутку и за нас су ти резултати били изненађење, да ни један од четири велика града у Србији није заправо високо рангиран. Али, ако анализирате Пирот, као град видећете да постоји логика. Пирот као град има Слободну зону која је јако успешна, транспортни центар, индустријску зону која ради и поред свега директне стране инвестиције које су реализоване на прави начин“.
Уврежено мишљење некад се поклопи са званичном статистиком. Међутим, сваки град чине људи, а од њих највише зависи какав ће им квалитет живота бити у том граду.
Извор: РТС
Како стиже лепше време, тако и на пијаце полако пристижу пролећни плодови. Ту је зелена салата, спанаћ, ротквице па и јагоде. Богату понуду има и бачкопаланачка пијца, а ми смо на пијачни дан, у среду 11. марта проверавали шта се све нуди на тезгама и које су цене.
Према речима продаваца на пијаци, цене воћа и поврћа и даље расту. Ипак како кажу, све је више заступљен тренд да се у сред зиме тражи тиквица и онда, нормално, цена није баш приступачна. Стиже нам сезона зелене салате и младог лука, а главица салате се креће од 60 до 80 динара, у зависности од величине, док је веза младог лука тренутно 80 динара по везици.
До пре две недеље цена спанаћа ишла је и до 800 динара за килограм, сад је дупло јефтинији, 400 динара. Ротквице су 100 динара једна веза, а штапни целер 300 динара за килограм. Паприке, с обзиром да им сезона није, тренутно су нешто скупље – бабура је 600 динара, а црвена паприка 700 динара за килограм. За килограм парадајза треба издвојити 400 динара, док је црни лук тренутно 80, а кромпир 100 динара. Краставци, чија је цена такође „предсезонска“, коштају 500 динара по килограму.
Крупне црвене јагоде примамљиво изгледају, али цена и није тако примамљива. Корпица од 600 грама тренутно коштаљ 500 динара. Грожђе има сличну цену као и у сезони, 300 динара по килограму, док су крушке тренутно 400 динара. Банане, јужно воће које је код нас тражено током целе године, тренутно коштају 200 динара, док је лимун 300 динара по килограму.
Спортпре 2 данаЗа Бушидо 24 медаље на Првенству Војводине
Културапре 23 сатаВече са Бранкицом Дамјановић
Културапре 2 данаПисана реч спаја људе
Сервисне информацијепре 1 данРаспоред сахрана за четвртак 12. март
Општинске вестипре 2 данаЗа нове зелене површине 6,5 милиона динара
Културапре 24 сатаИзложба слика Ненада Вујновића Њеша
Културапре 2 данаАматерска позоришта су острва креативности и раскоши
Друштвопре 2 данаСтигле јагоде на пијачне тезге
