Млади историчар, МА Никола Миливојевић из Бачке Паланке до сада је урадио велики број историјских истраживања, објавио бројне публикације, организовао изложбе, све са циљем упознавања што већег броја грађана са локалном историјом. Како и сам каже, није се много историчара бавило прошлошћу Бачке Паланке, те је полазна основа за многе теме била слаба. Заједно са сарадницима, такође Бачкопаланчанима, урадио је много када је у питању локална историја, а током свог рада покуцао је на врата бројних породица у општини Бачка Паланка како би дошао до важних података. 

Рођен је у Новом Саду, у Бачкој Паланци завршио је Основну школу „Свети Сава“ и Гимназију „20. октобар“. Године 2012. након завршених основних студија на Универзитету у Новом Саду, одсеку за историју уписује мастер студије. Мастер рад „Спољашња политика Карла Великог“ одбранио је у октобру 2013. године и након тога уписао докторске студије. Преко програма студентске размене Еразмус + боравио је у Бамбергу на Универзитету „Ото – Фридрих“, најпре као разменски студент током зимског и летњег семестра 2018/19, а затим и као редовни студент докторских студија 2019/20.

-Добитник сам Награде за завршене студије Универзитета у Новом Саду 2011/12, више студентских стипендија Министарства у Републици Србији и DAAD стипендије за студенте Еразмус +. Током студија истраживао сам у библиотекама у Републици Србији, библиотекама и научним установама у Републици Хрватској, Републици Аустрији и Немачкој. Учествовао сам на више научних конференција у Републици Србији и Хрватској и објавио више научних радова везаних за тему доктората и локалну историју у релевантним научним часописима, прича Никола о својим почецима.

Паралелно са основним студијама започео је да се бави локалном историјом. Желео је, како каже, стечено знање на факултету да искористи „радом на терену“. Велики део локалне историје у општини Бачка Паланка за многе од историчаре била је, како наводи, „tabula rasa“. Оно што је његова можда највећа заслуга јесте што је у недостатку података одлучио да разговара са својим суграђанима о њиховим сећањима на одређене догађаје и тако прикупио драгоцене податке.

-Историчари аматери у својим пионирским радовима обрадили су поједине догађаје и теме за које им је грађа била доступна. Велико хвала на њиховом труду и залагању за локалну историју дугујемо Николасу Хепу, Радулу Радовићу, Сави Петрићу и Ливији Пап који су направили прву основу за даља озбиљнија научна истраживања. Моје прво истраживање локалне историје било је усмерено ка бачкопаланчанима учесницима у ОУН током Cуетске кризе. Том приликом интервјуисао сам неколико суграђана, прикупивши њихова сећања и фотографије. Оно је било добра припрема за моје прво велико истраживање тј. припрему за изложбу „Паланчани у Великом рату“. Током њега, због недостатка грађе у архивима и другим научним институцијама, одлучио сам се да грађу прикупим на терену. Кренуо сам од породице и познаника, а како сам прикупљао нова сазнања о новим учесницима рата истраживање сам проширио на њихове потомке. Том приликом по први пут сам се стварно упознао са Бачкопаланчанима обишавши највероватније око стотинак домаћинстава. Изложба је реализована 2014. године поводом стогодишњице почетка првог светског рата, каже Никола за „Недељне новине“.

Следећи изазов била је изложба „Колонизација Бачка Паланке“ организована у оквиру Дана музеја 2015. године. Део грађе је већ био обрађен и публикован, а многе нове животне судбине прикупио је у месецима који су претходили изложби. Изложба је неколико пута излагана у Бачкој Паланци и Младенову. Понуду за рад на новој изложби Никола је добио од свештеника Стевице Илића недуго након тога.

-Заједно са др Предрагом Вајагићем и мр Владимиром Баљем реализовао сам каталог и изложбу „Два века православног храма у Бачкој Паланци“. Мени је припао истраживачи део везан за везу народа и локалне цркве. Пошто је у фокусу мојих истраживања био појединац и његова судбина за наредни Дан музеја 2016. год. уз велику помоћ и подршку породице Завишић организивао сам изложбу „Завичајне особе Бачке Паланке-породица Завишић“. Циљ ми је такође био да скренем пажњу јавности на наше суграђане који су учинили много тога за заједницу и да им у исти мах одамо захвалност. Осим тога, желео сам да у даљем раду прикупим још биографија заслужних суграђана и пренесем их преко публикација и нових изложби, рекао је Миливојевић.

Главни извор прошлости Бачке Паланке је периодичка грађа похрањена на Завичајном одељењу НБ „Вељко Петровић“. Листајући је заједно са колегиницом Драганом Петрић, дошли су на идеју да своја даља заједничка истраживања усмере ка историји штампарства у трима паланачким општинама. На Данима музеја 2017. и 2018. године изложили су резултате својих истраживања.

-Последњу изложбу пред свој одлазак у Немачку „Паланачки срез и присаједињење Војводине Краљевини Србији“ реализовао сам уз помоћ Центра за историјска истраживања Филозофског факултета у Новом Саду и Општине Бачке Паланке у новембру 2018. године. Нажалост, нисам био присутан на отварању изложбе, стога је реч на отварању преузео рецензент изложбе и каталога, додао је он.

Никола је, поред изложби самостално и заједно са колегиницом Драганом Петрић и Центром за едукацију „Полетарац“ од 2012. до 2018. организовао  више радионица историјског карактера. Циљ је био да на креативан начин најмлађим суграђанима приближе прошлост, али и да пробуде интересовање за самостални рад и истраживања. Поводом седамдесетогодишњице ослобођења Бачке Паланке у коауторству учествовао је у реализацији филма „Сећања“. У њему су изложена сећања последњег преживелог борца Бачкопаланачког одреда Петра Јамушакова, Николе Франца, мр Милана Ристића и Светозара Јергића. Године 2015. заједно са групом пријатеља и познаника организовано су почели да обилазе и чисте гробове српских ратних добровољаца из Првог светског рата.

-Помогао сам Српској православној црквеној општини Бачке Паланке, као и Општини Бачка Паланка током реконструкције споменика добровољцима Великог рата, споменика „Чамац-база Ристићев салаш“, споменика палим борцима НОБ и Црвене армије на градском гробљу и подизању споменика Краљу Петру. Као волонтер учестовао сам у археолошким истраживањима на налазишту „Обрва“ 2013. и током радова на истраживању сарматског гроба у улици Југословенске армије 2015. На Радију Тавор помогао сам реализацији емисије историјског карактера „Српски историјски времеплов“ и „Култура сећања 1918“ у периоду 2015. до 2018. године. Активно сам сарађивао са Немачким друштвом Бачка Паланка и помагао им у организацији „Штрудл феста“ и прикупљању историјске грађе. Велику помоћ пружио ми је Никола Франц, хроничар Бачке Паланке. Без његове помоћи већи део мојих истраживања не би био могућ, додаје наш саговорник.

Уз подршку председника Золтана Фарага и чланова МКУД „Вечера Шандор“ Никола је покренуо обележавање годишњице смрти бачкопаланачког добротвора Карла Мезеија 2017. године.

-Прошле године поново смо успели да уз подршку жупника Мр Франтишека Гашпаровског одржимо помен, а ове године приредимо и свечану академију у којој су учествовали ученици ОШ „Свети Сава“, Гимназије „20. октобар“, хора Културног клуба „Звоно“ и проф. Ружица Черни. Надам се да ћемо наредних година проширити причу везану за овај јубилеј и у организацију укључити већи број институција. Мезеи ипак то заслужује, прича Никола.

Од марта 2020. године Никола је запослен у фирми „Transcom“ у Београду. У току епидемије корона вируса продубио је сарадњу са Трентонским удружењем Немаца из САД у чијим новинама редовно објављује чланке. У плану му је да до краја године објави књигу на којој неколико година ради са колегиницом Петрић, а поред тога и изложбе поводом осамдесетогодишњице ослобођења Бачке Паланке у Другом светском рату.

-Наредне године желео бих да завршим рад на започетим публикацијама о породици Завишић и Паланчанима у Првом светском рату. У плану је израда још неколико публикација и изложби везаних завичајне личности и битне догађаје из прошлости Бачке Паланке пре свега из области индустрије, занатства и просвете, као и непубликоване грађе о верским заједницама. Највећа жеља остаје ми да публикујем нешто за најмлађе на основу чега би могли лакше усвоје знања о нашој прошлости.

Полазни мотив Николиног рада био је човек, појединац који током свог живота пролази кроз многа дешавања на која често нема пуно утицаја. Управо тај појединац је носилац историје. Без њега и кроз њега историја се најбоље сагледава. Полазећи од њега преко локала, заједно са сарадницима, градио је употпунио мозаик прошлости из кога проистиче историја.

-Огромну захвалност за све реализовано дугујем Николи Францу, Славку Милошеву, Милану Ристићу, Драгани Петрић, породици Завишић, Алекси Мишкову, породици Милошев, Милану Палишашком, Ерики Прерадовић, Владимиру Ковачу и многим другим суграђанима, рекао нам је на крају МА Никола Миливојевић.

Д. Ј. Бујак