Извршни одбор Народне банке Србије је на данашњој седници одлучио да настави да ублажава монетарне услове смањујући референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,75 одсто, објавила је централна банка.

Смањена је и стопа на депозитне олакшице на 4,5 одсто, као и стопа на кредитне олакшице на седам одсто.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је, пре свега, имао у виду да се инфлација од маја налази у границама циља (3 ± 1,5 одсто), као и да се до краја периода пројекције очекује њено кретање унутар тих граница, са тенденцијом њеног даљег смањивања ка централној пројекцији циља.

Узимајући у обзир остварено и очекивано кретање кључних фактора инфлације, а пре свега даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и досадашњи дезинфлаторни утицај рестриктивних монетарних мера, Извршни одбор је проценио да постоје услови за наставак ублажавања монетарне политике путем смањења референтне каматне стопе, саопштила је НБС.

Извршни одбор је проценио да и поред започетог ублажавања монетарна политика и даље има рестриктиван карактер.

Опрезан приступ

Народна банка Србије задржаће и у наредном периоду опрезан приступ у релаксацији монетарних услова, а даље одлуке монетарне политике зависиће од података о инфлацији и макроекономским кретањима који буду пристизали.

Иако нешто постепеније него што се претходно очекивало, успоравање глобалне инфлације се наставља, уз допринос фактора и на страни понуде, и на страни тражње.

На страни понуде, у правцу успоравања инфлације деловале су претходно снижене цене енергената и хране, као и обезбеђено боље функционисање глобалних ланаца снабдевања.

На страни тражње дезинфлаторно још увек делују каматне стопе водећих централних банака, које ће, реално посматрано, бити повишене још неко време.

Извршни одбор је имао у виду да релевантне институције предвиђају благо опадајући тренд кретања светске цене нафте у наредном периоду, захваљујући побољшању понуде нафте на светском тржишту од стране земаља ОПЕЦ+, као и споријем расту тражње за нафтом.

О инфлацији

Инфлација у Србији се налази у границама циља (3 ± 1,5 одсто) и на путањи која је у складу с пројекцијом Народне банке Србије.

У јулу је међугодишња инфлација износила 4,3 одсто, док је месечна инфлација била на нивоу од 0,4 одсто, што је једнако просечним месечним остварењима од почетка године.

Раст инфлације у јулу делом је био последица и међународних кретања, при чему су месечну динамику инфлације обележила поскупљења појединих категорија прерађене хране – хлеба, кафе и кондиторских производа, на чије цене се одражава раст цена ових производа на светском тржишту или сировина у њиховој производњи, као и раст цена услуга.

У наредном периоду инфлација би требало да настави да се креће у границама циља, с тим да ће до краја ове године успорити на око четири одсто, а затим ће се током наредне године постепено приближити централној вредности циља од три одсто.

Томе ће највише допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и инфлациона очекивања, као и очекивани пад светске цене нафте у складу с фјучерсима.

Акција „најбоља цена“

У правцу ниже инфлације требало би да делује и акција „најбоља цена“, која је планирана да траје до краја октобра и која има за циљ очување животног стандарда грађана.

Одлучујући о монетарној политици Извршни одбор је имао у виду да је привредни раст Србије подржан смањењем инфлације, реалним растом зарада и смањењем стопе незапослености (према Анкети о радној снази на најнижи ниво до сада од 8,2 одсто у другом тромесечју), текућим инвестиционим циклусом, као и побољшањем кредитних услова које је резултат ублажавања монетарне политике.

У првој половини ове године међугодишњи раст бруто домаћег производа Србије износио је 4,3 одсто и био је вођен домаћом тражњом, у оквиру које су највећи допринос обезбедили потрошња домаћинстава и бруто инвестиције у основне фондове.

Посматрано с производне стране, привредном расту највише су доприносили услужни сектори, посебно трговина, као и грађевинарство и прерађивачка индустрија.

И поред тог што ће резултати овогодишње пољопривредне производње због суше током летњих месеци вероватно бити лошији од очекиваних, према нашој оцени, то се неће одразити на пројекцију раста бруто домаћег производа на нивоу године од 3,8 одсто имајући у виду повољна кретања у другим привредним областима.

Анализе трендова

Извршни одбор Народне банке Србије ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике.

Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи биће одржана 10. октобра, наведено је у саопштењу.

Извор: РТС