Култура
„Наступе у медијима користим за пласирање истине о злочинима над Србима“
Др Небојша Кузмановић, тренутно директор Архива Војводине, оснивач је Друштва Матице српске у Бачкој Паланци. По завршетку Филозофског факултета Кузмановић је од 1986. године радио у књижари „Нолит”, у Новом Саду, као књижар. Од 1989. је био запослен у „Књижевној заједници Новог Сада”, као уредник. Приватну издавачку кућу „Источник”, основао је 1994. и водио је до 1997. године. Од 1997, радио је у општинској управи Општине Бачка Паланка, на пословима референта за културу, просветног инспектора и начелника за друштвене делатности.
Скупштина АП Војводине га је 2016. поставила за заменика секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Од јуна 2018. године Небојша Кузмановић је директор Архива Војводине у Новом Саду.
Есеје, приказе, стручне и научне радове објављује од 1986. године у новосадским часописима и листовима. До сада је објавио преко две стотине стручних и научних радова и 25 књига. Добитник је великог броја награда и признања за свој рад, а једна од њих је и „Повеља за изузетан допринос јачању веза између Израела и Србије”, коју му је 2022. године доделила држава Израел. Исте године, Бар Илан Универзитет из Рамат Гана у Израелу доделио му је „Почасну диплому за значајан допринос сећању на Холокауст и сарадњу Србије и Израела”.
Као што се може видети из његове богате биографије, бројна дела посвећена су Бачкој Паланци у којој је дуго живео и радио, а у интервјуу за „Недељне новине“, др Небојша Кузмановић говорио је о раду Друштва матице српске у Бачкој Паланци и пројектима на којима тренутно ради.
Друштво чланова Матице српске у Бачкој Паланци основали сте 2012. године. Како је оно тада конципирано и који је циљ Друштва?
Матица српска је најстарија српска књижевна, културна и научна институција. Своје огранке Матица српска има широм региона, а један од најактивнијих је свакако и огранак у Бачкој Паланци, који делује под именом: „Друштво чланова Матице српске Бачка Паланка“.
Друштво чланова Матице српске Бачка Паланка основано је 3. фебруара 2012. године у Бачкој Паланци. Оснивачки одбор чинили су: др Небојша Кузмановић, др Јово Радош, др Светозар Бошков, др Небојша Илић, мрс Љиљана Ћумура и Смиљана Милић. Први председник „Друштва Матице српске Бачка Паланка“ био је др Небојша Кузмановић, иницијатор и оснивач огранка Матице српске у Бачкој Паланци. Након два мандата, за новог председника Друштва изабрана је мср Љиљана Ћумура. Од прошле године, Друштво предводи наша суграђанка Жељка Милошев.
Циљеви „Друштва чланова Матице српске Бачка Паланка“ су неговање духовног и културног живота развијањем и популарисањем књижевности, уметности и науке општине Бачка Паланка. Такође Друштво негује, развија и проучава културу српског народа и његове везе са словенским и другим народима у свету.
Које активности спроводи Друштво?
„Друштво чланова Матице српске Бачка Паланка“ подржава рад Матице српске у изучавању књижевности и језика српског народа и књижевности других народа; организује, помаже и обавља научно-истраживачки рад у области друштвених и природних наука; бави се издавачком делатношћу; обрађује, чува и штити архивску грађу насталу током свог рада, као и архивску грађу која јој је поверена и коју је стекла од физичких и правних лица; сакупља, обрађује, штити и популарише културна добра; подстиче и популарише књижевно, научно и уметничко стваралаштво, и наравно сарађује са културним, просветним и научним друштвима и установама и појединцима у земљи и иностранству.
„Друштво чланова Матице српске Бачка Паланк“‘ има изузетну издавачку делатност. Навешћемо само неке од наслова који су објављени у издању Друштва: Н. Кузмановић: Српске духовне вертикале – истакнуте личности Бачкопаланачког краја, Л. Немет: Ратни дневник др Борислава Увалића 1914-1918, о. Г. Гојковић: Пребол Фриде Кало – оглед о немогућности, неколико романа и књига Драгутина Бега: Научио ме отац, Много волим Дунав, Јоана Ритиг, Драмице о бонтону, неколико зборника радова са међународних конференција (Љ. Ћумура, ур.): Системи социјалне сигурности између теорије и праксе, Мир и помирење, Примери добре праксе из области социо-хуманитарних делатности…
Друштво чланова Матице српске Бачка Паланка је покренуло и јединствени часопис „Научни зборник“, који излази од 2018. године. У Научном зборнику се објављују радови у области: друштвене и хуманитарне науке, књижевност, култура и уметност, образовање, неговање језика и културе српског народа и остало. Такође се објављују радови који се односе на историју, развој и јубилеје општине Бачка Паланка. Посебан део је посвеђен за прилагођене/скраћене верзије најбољих матурских, дипломских, мастер и других радова, чији аутори су из Бачке Паланке.
Шта у наредном периоду можемо очекивати када је у питању рад Друштва Матице српске у Бачкој Паланци?
У наредном периоду Друштво ће наставити да негује духовни и културни живот развијањем и популарисањем књижевности, уметности и науке општине Бачка Паланка, кроз различите активности и сарадњу са словенским и другим народима у свету. У плану су научни скупови и међународне конференције, истраживање архивске грађе и публиковање значајних историјских материјала, као и неколико занимљивих пројеката са Институтом за српски језик и комуникацију из Белгорода. Такође, колико финансијска средства буду дозволила планирамо објављивање наредног броја „Научног зборника“ те позивамо све заинтересоване да своје радове пошаљу на matica.srpska.bp@gmail.com.
Као директор Архива Војводине негујете сећања на историјске догађаје. Када сте почетком године на адресе бројних личности, укључујући и папу, послали сведочанство о страдању Срба у Другом светском рату, рекли сте да је одговорност установа попут Архива Војводине да користе предности технологије и пласирају истину о злочинима над Србима. Реците нам нешто више о том сведочанству, реакцији папе на писмо и уопште о вашој мисији.
До сада смо као Архив, проблематику и пропорције страдања Срба и других народа са наших простора приближили израелској, италијанској, руској, француској, чешкој, мађарској и словачкој јавности. Читав низ састанака са бројним научним и културним радницима, политичарима и истакнутим појединцима који посећују Архив, као и мој лични публицистички рад, а пре свега моје наступе у масовним електронским, штампаним и тзв. новим медијима, усмеравам управо у правцу афирмисања тема које наводите.
Користећи од раније стечени социјални капитал, заједно са својим најближим сарадницима и кроз њихове контакте, настојимо да причу о геноциду почињеном над Србима у току Другог светског рата, заједничким снагама пласирамо на сваки могући начин не само у националном, већ и у међународном контексту. Између осталог, приликом представљања основне и пројекте делатности Архива Војводине, тематику везану за страдање Срба сам заједно са колегама презентовао 2022. у свечаној сали Владе Словачке Републике, али и пред представницима словачког парламента, појединим посланицима француског парламента, Кнесета, већем броју амбасадора итд. Посебно желим да нагласим да смо наше публикације о страдању Срба у НДХ слали на разне адресе по свету, па тако и у Ватикан тј рисмком папи. Куриозитет је да је на наш поклон папа Франциско два пута одговорио и послао нам писмо у коме се захваљује за послате књиге.
Свакако, овде опет желим да напоменем да је помоћ државе у наведеном контексту, изузетно битна. Од 2012. године Република Србија је заиста, можда по први пут у историји, на адекватан начин конципирала политику неговања сећања. Уосталом, читав низ догађаја који смо били у прилици да организујемо као Архив на наведеном плану, успели смо управо захваљујући разумевању и компетентности носилаца власти у Републици Србији, у Покрајини, као и на локалном нивоу. Овде бих искрено истакао и изузетну критичност и сензитив за ове теме самог председника Републике Србије, господина Вучића, који и те како, по мом скромном мишљењу, схвата колико је неговање културе сећања битно за прошлост али и будућност једног народа.
Објавили сте велики број публикација, међу којима су и оне о локалној историји, тачније истакнутим личностима Бачке Паланке, да ли тренутно радите на нечему новом?
Да, јако ми је драга књига о истакнутим личностима Бачке Паланке, личностима које су у пре свега у 19. и 20. веку у области културе и друштвених делатности стварали добра дела на корист људи из Бачке Паланке и околине. Тренутно прикупљам своје есеје, предговоре и поговоре, како би их објавио у књизи, али и књигу о српско словачким везама у култури, која ће бити објављена у мојој милој Братислави.
Како бисте оценили књижевну сцену у мањим срединама, конкретно у Бачкој Паланци?
Иако десетак година физички нисам у Паланци, захваљујући медијима и друштвеним мрежама, пратим паланачку културну и књижевну сцену. Морам рећи да је она веома богата. И то је добро. Технологизација и деметрополизација су омогућиле људима да могу да пишу и објављују своја дела на својим блоговима, новинама и књижевним часописима. Ова хиперпродукција не мора да доведе до високог квалитета књижевних дела, али свакако људима може да чини радост стварања и уживања у тексту, а признаћете да је то и те како важно.
Небојша Кузмановић је рођен 10. октобра 1962, у Градачцу (БиХ). Школовао се у Боботи (основна школа), Вуковару и Осијеку (РХ), где је завршио средњу економску школу. Дипломирао је на Филозофском факултету, на Катедри за филозофију и социологију, у Новом Саду 1988.Магистрирао је 2001, на Катедри за српску и упоредну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, а 2009. године је, на истом факултету, одбранио докторску дисертацију „Српско-словачке књижевне и културне везе у доба романтизма” и стекао звање доктора књижевних наука.
Д. Ј. Бујак
Народна библиотека “Вељко Петровић”, у четвртак 12. марта, организује промоцију књиге Селимира Радуловића “С камењем Христовим, белим”.
О књизи говоре: Иван Негришорац и Драгољуб Којичић
Саша Радојчић о препознатљивост Радуловићеве песничке књиге: “Њихова главна особина је трагање за начином на који ће се изразити једно од основних искустава за које је човек способан – религиозно искуство…Радуловићево песништво негира ту самоспутаност савременог човека и отвара се искуствима вишег реда. Али, исто тако, то песништво зна и за странпутице и уске стазе на које наилазе они који крену путем обнове основних религиозних односа…”
О аутору: Ауторски опус Селимира Радуловића обухвата песништво, есејистику и антологичарски рад. Објавио је више од двадесет књига песама и пет антологија који га убрајају међу истакнуте савремене српске књижевнике, познате по очувању традиционалних симбола и хришћанског етоса. Посебно су значајна дела “Златни век српског песништва”, те зборници радова “Песник Ноктурна” и “Светло из очеве колибе”.
Добитник је више од тридесет домаћих књижевних награда, укључујући и књижевну награду “Зоран Ђерић” Друштва новосадских књижевника за високе домете у књижевном стваралаштву. Признање “Фјодор Михајлович Достојевски” у Нижњем Новгороду уручено му је за изузетне књижевне домете, што потврђује његов статус у регионалној и међународној литератури.
Промоција почиње у 18.00 часова.
Извор: НБ „Вељко Петровић“
Поводом Националног дана књиге, 28. фебруара Друштво школских библиотекара Србије осми пут организује акцију „Читајмо гласно“. Циљ ове заједничке активности јесте да се подстакне љубав према читању, да се негује матерњи језик и култура читања, да школа и школска библиотека изађу међу људе и повежу се са локалном заједницом, установама и удружењима која верују у снагу књиге, уметности и речи, као и да се оснажи и видљивим учини рад школских библиотекара.
Ученици првих разреда ОШ „Вук Караџић“ из Бачке Паланке су у петак 27. фебруара заједно са библиотекарком школске библиотеке Весном Војводић Сантрач и својом учитељицом Татјаном Косовац у школској библиотеци наглас читали омиљене бајке и песме за децу, а затим анализирали реченице које се памте и које носе посебну поруку или животни савет. Поделили су свој доживљај и мишљења о делима, утиске и осећања која су се јављала док су читали или
слушали своје другаре док читају.
Дружење је почело разговором о бајкама које су чули раније, још од пре него што су и сами научили да читају, а сада су имали прилику да их прочитају и искажу свој утисак о њима. Ђаци прваци ове школе поносни што су савладали вештину читања, радо су показали шта знају. Овај догађај је протекао у лепом дружењу учећи кроз игру, смех и шалу, а сазнали су и који је значај бајки у развоју сваког детета. На крају су ученици препоручили другарима бајку коју би
могли да прочитају.
Извор и фото: Весна Војводић Сантрач
Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.
„Тропска ноћ“ – Мајкл Грубер
Некада, у неком потпуно другачијем свету, Џејн Доу је била доктор антрополошких наука, признати стручњак за питања шаманизма и домородачке афричке магије, наследница богате лозе Доуових, љубавница легендарног француског антрополога Марсела Вирхоа, супруга запањујуће талентованог црног писца Девита Мура. Некада је, дакле, имала све.
Данас Џејн живи у изнајмљеном собичку под лажним именом, прерушена у неугледну службеницу за архивирање здравствених картона. Свим силама труди се да буде неупадљива. Џејн Доу из прошлости више не постоји. Ако је све извела савршено, сви верују да је погинула у експлозији очеве јахте. А ако је негде погрешила? Онда би ритуална убиства младих трудница која потресају Мајами могла бити знак да јој је муж на трагу. Млади детектив Џими Паз добиће незахвалан задатак да хитно разреши случај…
Само што у овом случају ништа, баш ништа, није онако како се на први поглед чини.
Тропска ноћ као неком вуду магијом опчињује читаоца, чинећи границу између стварности и натприродног на тренутке мутнијом, а онда опет сасвим објашњивом и научно разумљивом. Наглашено снажни елементи Груберовог заплета савршено се уклапају, сваки детаљ у књизи има своју сврху, свака загонетка своје решење. Груберова ерудиција у антрополошким питањима даје кредибилитет измаштаним деловима, а филмска брзина радње овде је само додатни комплимент изузетно интелигентном трилеру који не бежи ни од сложених моралних дилема, ни расног питања у мултиетничком Мајамију.
Добитник награде Хамет међународног удружења писаца трилера. (laguna.rs)
„Мелодија Европе“ – Весна Алексић
„Мелодије Европе“ ауторке Весне Алексић представља повратак класичном жанру путописног приповедања, истовремено освежавајући српску књижевност својим стилом и тематиком. У време када су визуелна сведочанства и модерне технологије потиснуле традиционалне путописе, Алексићева успева да кроз своју књигу врати читаоце магији путовања и истраживања нових дестинација.
Књига је инспирисана делима великих путописаца као што су Љубомир Ненадовић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Растко Петровић и Милош Црњански, али Весна Алексић проналази свој оригинални глас и приступ. Кроз „Мелодије Европе“, она открива тајне различитих европских дестинација, представљајући их на стилски уверљив и занимљив начин.
Стил и нарација у „Мелодијама Европе“ су супериорни, комбинујући елеганцију класичних путописа са свежином модерног приступа. Алексићева користи богат језик и живописне описе како би дочарала пејзаже, културу и људе које сусреће на својим путовањима. Њена проза је убедљива и позивајућа, подстичући читаоце да се упусте у сопствене авантуре.
Књига је подијељена у поглавља која истражују различите тачке Европе, од урбаних центара до скривених кутака руралних подручја. Свако поглавље доноси нове увиде и перспективе, пружајући читаоцима дубље разумевање културе, историје и свакодневног живота људи у различитим европским земљама.
Теме које Алексићева обрађује су разноврсне и богате, од културних и историјских споменика, преко локалне кухиње и традиција, до сусрета са занимљивим људима и њиховим причама. Кроз своје путописе, ауторка не само да описује места која посећује, већ и рефлектује о универзалним темама као што су идентитет, припадност и људска повезаност.
Утицај и значај „Мелодија Европе“ је значајан јер враћа веру у моћ писане речи да инспирише и покрене на акцију. У свету где су путовања постала доступнија и „демократизована“, Алексићева подсећа на дубљи значај путовања као средства за лично и културно обогаћење.
Закључујући читање „Мелодија Европе“, читаоци ће тешко моћи да одоле жељи да спакују кофере и отисну се на сопствене авантуре. Весна Алексић својим талентом и страственим приповедањем успева да оживи дух путописног жанра, позивајући читаоце да истраже и открију лепоту и мистерију Европе кроз њене очи. Ова књига није само путопис, већ и позив на авантуру и дубље разумевање света око нас. (korisnaknjiga.com)
„Харем“ – Омер Сејфетин
Омер Сејфетин, један од утемељивача модерне турске приповетке, и данас привлачи радозналост и пажњу, не само старијих читалаца, већ и савремене публике. Писац који је одрастао у бурној атмосфери с краја 19. и почетка 20. века, оставио је неизбрисиве трагове у турском интелектуалном и културном животу – како војничком, тако и „књижевном“ личношћу. Његова борба за поједностављење турског језика данас представља један од темеља природне течности и јасноће израза турског говора. Својом интелектуалном храброшћу и снажним пером, Сејфетин је играо кључну улогу и у развоју турског идентитета. Дело Харем, које држите у рукама, представља збирку приповедака која спаја пишчево оштро запажање, суптилан хумор и дубоко разумевање људске природе. Сејфетин појам харема извлачи из оквира искривљене перцепције и пуког историјског куриозитета, претварајући га у снажно огледало које открива невидљиву динамику друштва, породичне односе, тиху женску отпорност и слабости мушкараца које често остају скривене. У овим пажљиво обликованим причама харем је и простор и стање духа – сцена која буди радозналост, насмејава, подстиче на размишљање, али пре свега открива непромењиве аспекте људске природе. Свака прича у књизи, својим мајсторски изграђеним заплетом и неочекиваним завршецима, уводи читаоца у привлачан свет. Спајајући Мопасанов тип приповетке засноване на догађају са Чеховљевом емоционалном дубином, Сејфетин ствара јединствену линију у турској књижевности. Харем преноси топлину прошлости савременом читаоцу и оставља трајан утисак, како својим историјским, тако и људским димензијама. На овим страницама нећете пронаћи само једно раздобље – пронаћи ћете дух времена, његове осећаје и противречности.
