Традиционални годишњи концерт „Заиграј, запевај“, ЦТК „Небојша Недимовић“ из Товаришева, биће одржан у суботу, 17. октобра, са почетком у 18.00 часова, у спортској хали у Товаришеву. Домаћини су припремили богат културно-уметнички програм.

Овај празник фолклора, песме и игре обогатиће и гости из КУД-а „Виноградар“, Лединци, КУД-а „Дунав“, Бачко Ново Село, КУД-а „Острво“, Острово (Хрватска), КУД-а „Младост“, Бач и КУД-а „Зора“, Силаш (Хрватска).

Организатори позивају све љубитеље фолклора и народног стваралаштва да својим присуством увеличају ово вече и подрже извођаче.

Редакција

фото: Instagram/ctknebojsanedimovic

Од 14. до 21. октобра, у више од 25 градова у Србији, одржава се Blacklist festival под слоганом „Што култура може, она то и сме“. Фестивалу се придружује и Фестивал еколошког позоришта за децу и младе (ФЕП), који ће у Драмском студију „Просценијум“ у Бачкој Паланци тим поводом угостити две позоришнe представе – монодраму Александра Срећковића под називом „Карађорђе – последња исповед“, као и монодраму Николе Ракочевића „Реците нам нешто о себи“.

У истом периоду ФЕП и „Просценијум“ ће отворити своја врата и Циркусфери из Београда, те ће у недељу, 18. октобра, у оквиру редовног програма бити одиграна и представа „40–60“.
Култура је простор у којем могу да се чују различити гласови, у ком се постављају питања, преиспитују границе и поново граде идеје о свету око нас. Управо из тог уверења настао је Blacklist festival, који су заједнички покренули уметници из различитих области, суочени са губитком професионалног ангажмана, уметничких простора или финансирања пројеката због критике актуелне власти. Од 14. до 21. октобра, фестивал ће повезати уметнике и публику у више од 25 градова у Србији кроз позоришне представе, филмске пројекције, трибине, вечери поезије, концерте, подкасте и стендап наступе.

Фестивалу се придружује и ФЕП, који својим учешћем потврђује да су слобода стваралаштва, право на различитост и доступност културе вредности које се граде заједнички. Позориште за децу и младе није само простор игре и маште већ и место на којем се учи да постављамо питања, слушамо друге и разумемо свет изван сопственог искуства.
У оквиру Blacklist festivala, у Драмском студију „Просценијум“ у Бачкој Паланци биће одигране две представе:

„Карађорђе – последња исповест“ – Четвртак, 15. октобар, у 20 часова. Moнодрама Александра Срећковића

Монодрама према тексту Милована Витезовића, у којој Александар Срећковић тумачи Карађорђа. Кроз сећања, личне дилеме, страхове и успоне и падове главног јунака, представа прати његов живот од рођења до повратка у Србију 1817. године. Лична прича преплиће се са историјским догађајима, развојем и сломом Првог српског устанка и борбом српског народа за ослобођење од Турака. Улаз је слободан, уз обавезну резервацију на број 063/767-1973.

„Реците нам нешто о себи“ – Понедељак, 19. октобар, у 20 часова. Монодрама Николе Ракочевића

У монодрами насталој по роману Милана Мрђе „Напомена“, у драматизацији Милана Мрђе и Николе Ракочевића, Никола Ракочевић доноси причу о питању које готово сви познајемо — оном које нас дочека на разговору за посао и од нас тражи да у неколико реченица објаснимо ко смо.
Колико можемо да будемо искрени када од нас очекују да се представимо у неколико реченица? И шта се догоди када једном почнемо да говоримо, а наша прича крене у правцу који нисмо планирали? Кроз исповест главног јунака, представа истражује границу између онога што желимо да откријемо о себи и онога што, понекад и против сопствене воље, заиста изговоримо.

За ФЕП, који већ више од три деценије гради простор сусрета деце, младих, уметника и заједнице, подршка оваквим иницијативама представља наставак уверења да култура није привилегија, већ право и заједничка одговорност.

Blacklist festival почиње у среду 14. октобра паралелно на четири локације. У Београду ће Фестивал бити отворен представом „Ово није представа“ у ЦЗКД-у коју изводи део ансамбла шабачког позоришта, док ће исте вечери публика у Новом Саду у позоришту Промена гледати Мирјану Карановић у представи “Петријин венац”, у Пожеги је планирана пројекција документарног филма о полицијској бруталности “Преседан” редитељке Тамаре Аћимовић, а у Шапцу публику очекује концерт Краља Чачка.
У данима који следе, Blacklist festival ће се селити из места у место где ће посетиоци моћи да гледају Наташу Нинковић, Драгана Мићановића, Аниту Манчић, Милана Марића, Николу Која и многе друге глумце, затим стeнд aп наступе Зорана Кесића, Неше Бриџиса, али и концерте у органзацији EXIT фестивала.
Програм у Бачкој Паланци део је ширег фестивалског окупљања уметника који, упркос притисцима и препрекама, настављају да стварају и деле свој рад са публиком.
У оквиру редовног програма, а као сјајан додатак викенду културе и заједништва у Бачкој Паланци, ФЕП и „Просценијум“ доносе још једну представу у изведби београдске Циркусфере.

„40–60“ – Недеља, 18. октобар, у 19 часова

Аутори и извођачи Милан Манић и Горо Осојник доносе представу савремене кловнерије насталу у копродукцији Циркусфере (Србија) и Позоришта Ана Монро
(Словенија). Кроз физички театар, апсурд, хумор и нестабилне картонске конструкције, двојица извођача покушавају да изграде споменик савременом конзумеризму. Њихова трагикомична игра равнотеже, у којој логика често губи битку, доноси духовит поглед на свет који понекад делује као велика, неразумљива збрка.

Улазница кошта 500 динара. Улаз је слободан за студенте, ученике, наставнике и професоре, активисте и незапослене. Резервација је обавезна на број 063/767-1973.

Извор: ФЕП

Народна библиотека „Вељко Петровић“ има богат фонд свих популарних наслова, из свих области књижевности. У сарадњи са бачкопаланачком библиотеком, доносимо вам препоруке књига за ову недељу.

„Лето кад је нестала Сара Лерој“ – Мари Вареј

Нестанак петнаестогодишње Саре Лерој шокирао је градић Бувил на Мору и дирнуо целу Француску. Сви становници су имали своје хипотезе, али нико није никад сазнао праву истину.

Двадесет година касније, Фани, која је постала новинарка, принуђена је да се врати на поприште ове трагедије која је обележила њену младост. Иако би Фани најрадије заборавила своју прошлост, мораће да се суочи са непријатним чињеницама. Јер прича о Сари Лерој има везе и са њом… Истина ће наћи свој пут, а неке оптужбе ће запрепастити све оне који се сећају мистериозног Сариног нестанка.

Са финоћом и правим осећајем неизвесности, Мари Вареј разоткрива снагу женског пријатељства у задивљујуће дирљивом роману који се не испушта из руку.

„Прича о пријатељству, сестринству и незаборавним јунакињама. Једна новинарска репортажа покренуће лавину догађаја и разоткрити давно заташкане тајне.“ – rowenabookine.com

„Бременит тајнама које постепено избијају на површину, овај роман се бави важним темама, као што су насиље у школи, растављене породице, а пре свега говори о снази женске солидарности.“ – babelio.com

„Врло деликатно и са много напетости, Мари Вареј приказује механизам женског пријатељства. Дирљиво и узбудљиво до последње странице.“ – leslecturesdelily.com (laguna.rs)

„Како то изгледа“ – Софи Кинсела

Најхрабрија књига коју ћете прочитати ове године. Наизменично слама срце и велича живот.

„Како то изгледа? је измишљена прича, али је од свих мојих књига највише аутобиографска. Ивина прича је моја прича.“
– Софи Кинсела

Ив је успешна списатељица која се једнога дана буди у болничком кревету, не сећајући се како је ту доспела. Њен муж, који је непрестано уз њу, објашњава јој да јој одстрањен велики злоћудни тумор на мозгу.

Док Ив поново учи да хода, говори и пише – борећи се са својом дијагнозом и са питањима како и када то објаснити својој вољеној деци – она почиње да се сећа онога што је за њу најважније: дугих шетњи с мужем док се чврсто држе за руке, вечерњих породичних игара и тога да кад угледа ону праву хаљну, увек треба да је купи.

Ова прича испричана кроз кратке анегдоте, од којих је свака јединствен покушај да се одговори на немогућа питања препознатљива свакоме ко покушава да се пробије кроз лавиринт бола. Овај изузетни кратки роман који слави живот, проткан топлином и хумором истовремено ће вам сломити срце и поново га саставити.

„Зашто сам написала овако личну књигу? Одувек сам процесуирала свој живот писањем. Скривајући се иза својих измишљених ликова, одувек сам претварала свој живот у причу. Можда је то мој вид терапије. Писање је моје уточиште, а писање ове књиге, мада је повремено било тешко, пружило ми је задовољство и деловало је терапеутски.“ – Софи Кинсела

„Снажна прича о љубави, животу и тузи испуњена дирљивим тренуцима и Кинселиним препознатљивим шармом.“ – Woman’s World (laguna.rs)

„Мартин удио“ – Сања Савић Милосављевић

У роману Сање Савић Милосављевић – прозаисткиње, песникиње и сценаристкиње – има хумора и духовности, шарма и присности, очуђења и апсурда. Међутим, ово нису једини аргументи за хипотезу да је Београдски победник отишао у руке књижевнице која о српској прози брине на најбољи могући начин. Исповестима жртава рата Сања управља руком сигурног драматурга, стално усредсређеног на то да све што читаоцу жели да дочара мора једнако јасно да каже и прикаже. – Владислава Гордић Петковић

У најређим случајевима добар реалистички роман ће се, не самом темом већ начином њене обраде, приближити трауматском језгру колективног искуства. Судбине јунака Мартиног удјела преокренуо је грађански рат; трагајући за одговорима и разлозима, нико од њих се неће окренути другима, туђем свету или непријатељима, већ ће главног кривца потражити у себи, у сопственом кукавичлуку и компромисима. На тај начин њихово сведочење о прећуткивању и брисању Јасеновца из сећања преобраћа се у страшно и аутентично суочавање са деценијама однарођавања. – Весна Тријић

Исписујући приповест о обичној жени „из народа“, ауторка је успела да обликује лик нове, савремене Петрије и тако дотакне неуралгичне тачке наше културе. Причом о животу Срба у Книнској крајини Савић Милосављевић дала је уметнички промишљен поглед на ратна дешавања и патње овог народа. Укрштањем три приповедна тока и стварањем ситуације, не више романа у роману већ стрипа у роману, Сања Савић Милосављевић успела је да стави у први план тему уметности, стваралаштва, стрип-естетике у писању и у животу, и покаже начин на који уметност може партиципирати у стварном животу, настајати из њега али га и изнова стварати и осмишљавати. – Наташа Анђелковић (laguna.rs)