Прати нас на мрежама

Култура

Мона Лиза Милана Максића

Клик на вести

Објављено

-

Милан Максић из Бачке Паланке, уметник аматер, већ читаву деценију одушевљава многе својим портретима и сликама урађеним техником мозаика, тачније коришћењем камена облутка.


До сада је урадио приличан број слика, а портрете наших познатих писаца, песника, научника и глумаца поклонио је бачкопаланчким школама а портрет Данила Бате Стојковића стигао је до спомен собе посвећене овом великану у Врњачкој Бањи.

Недавно је отишао и корак даље и на овај начин урадио надалеко чувени портрет Мона Лизе техником мозаика.

-Ради се о старогрчкој техници, с тим да су они радили у камену црне и беле боје. Ја сам одступио толико да променим боју облутака како бих верније дочарао Мона Лизу. Уз таленат, наравно, потребно је и много стпљења, јер је за овакву слику потребно отприлике три месеца, рекао је Милан Максић за „Недељне новине“.

Мозаик је сликарска техника украшавања зидова, подова, сводова и купола орнаменталним или фигуралним композицијама састављеним од разнобојних коцкица квадратног или неправилног облика од камена, глазиране керамике, стакла, цигле, седефа, метала или пластике. Ове коцкице (такозване тесаре) се, у складу са претходно сачињеним нацртом, утискују у још свеж малтер, гит или цемент, а када се подлога стврдне, мозаик се полира и бруси, што доприноси чврстоћи и трајности дела. У техници мозаика, осим зидних слика, израђују се и иконе, накит, обредне маске.

Историјски развој мозаика

Најстарији познати мозаици датирају још из 8. века пре нове ере, из Месопотамије, одакле су се преко Сирије и Мале Азије ширили на Запад, где се ова техника развила у Грчкој у доба хеленизма, а затим и у римској уметности.

Најстарији мозаици у боји од глинених лоптица пронађени су у Вавилону и потичу из 4. века п. н. е. Мозаик који израђује Милан Максић наста је у 5. веку п. н. е. у Грчкој, када су израђивани мозаици од белих и црних облутака. Мозаици у боји који су могли да имитирају илузионизам и светлосне ефекте појављују се у доба хеленизма.

Милан Максић тврди да овакав вид израде портрета веома опушта, и да није компликовано као што изгледа. Најтеже је, каже, пронаћи каменчиће, облутке који би требали да буду приближно исте величине и боје.

Максића уметност прати цео живот, бави се и калиграфијом, сликањем, а мозаике од облутака је посебни заволео. Ипак, нема много заинтересованих за овај вид уметности, вероватно зато што, тврди наш саговорник, захтева време и стрпљење.

Д. Ј. Бујак

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Култура

Абрашевић – породица која никад неће престати да постоји

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

У петак и суботу, 15. и 16. маја у спортској хали „Тиквара“ одржана су два велика концерта Центра за традиционалну културу и уметност „Коста Абрашевић“, под називом „Пола века за вечност“. Концертима на којима је учествовало око 400 играча, 25 чланова оркестра, а погледало их је укупно 2500 људи, обележено је пола века постојања бачкопаланачком Абрашевића. 


Најмлађи учесник концерта имао је пет година, а најстарији 60, од тога 48 година проведених у Абрашевићу. Концерти су били подељени по сегментима, а публика је уживала у четири сата програма и кореографијама из Војводине, централне и североисточне Србије, Динарске области, југоисточне Србије и јужне Србије. Енергија, емоције, осмеси, сузе, аплаузи, све оно што се градило 50 година стало је у четири сата и на публику оставило предивне утиске. Уметнички директор ЦТКУ „Коста Абрашевић“, Саша Богуновић за „Недељне новине“ говорио је о утисцима након оба концерта.

-Морам да кажем да се утисци још увек слежу. Гледаоци наравно то све посматрају са емоцијом, а ми који смо стварали целу причу, знамо за сваки погрешан тон, за сваки опанак који није на свом, а када се трудите да будете професионалац у свом послу и када поставите високе критеријуме, све вам то смета да бисте имали неки општи утисак. Ипак, када слушамо утиске других људи и њихово одушевљење, сви ти проблеми се некако избришу и схватите да сте урадили добру ствар. Колеге су нам такође рекле да смо урадили мегаломански посао пре свега јер је концерт био дугачак. Програм и није могао да буде краћи јер смо ми показали генерације Абрашевићеваца и свако је изашао врло кратко.

Он сматра да су оба концерта успешно обележила велики јубилеј и показала 50 година одрицања, 50 година рада, зноја и све људе који су својим радом пролазили кроз Абрашевић, оставили траг и подигли га на висок ниво.

-Мислим да смо испунили задатак и показали ниво. Емоције су преплавиле како публику, тако и све оне који су део тима и читаве организације и та емоција је управо и најважнија ствар концерта. Сви ми, и извођачи и публика на концерту су могли да увиде колико је заправо та наша традиционална култура битна за све нас и колико је запостављамо. Процес глобализације нам намеће да сутра сви имамо пристојан ауто, стан, сређен живот, међутим, изгубићемо себе. Када изгубимо себе ми онда немамо шта да оставимо онима који долазе после нас. Онда имате једног Холанђанина, Немца и Србина који имају све исто. Традиционална игра и песма немају границе и она нас представља у најбољем светлу и сматрам да смо тренутно на прекретници – или ћемо се заиста посветити нашој традиционалној култури и сачувати сопствени идентитет или ћемо бити збрисани тј. постати исти, модерни и савремени без сопственог идентитета.

Управо је то и била једна од порука концерта, да кренемо да се бавимо собом и сопственом културом и то је на леп начин приказано кроз филм који је пуштен на почетку концерта а у ком се капа преносу са колена на колено.

-Надам се да смо успели и урадили праву ствар. Срећан сам јер су играчи након концерта, када смо се нашли, били препуни емоција и морам да кажем да су се једва растали и већ питају када је следећи наступ. Похвале су стигле и од стране бројних колега из других градова и држава, што нам је посебно драго јер смо прошли кроз велике изазове приликом организације. И сама хала је прокишњавала док је трајао други концерт па је постојао велики ризик да концерт буде прекинут, ту су и играчи којима у неким моментима није било добро и бројни други проблеми. Са друге стране имате публику која седи и са уживањем прати читав програм и не жели да оде кући и онда схватите да сте урадили праву ствар, додао је Богуновић.

ЦТКУ „Коста Абрашевић“ одржаће велики концерт у центру Бачке Паланке, 27. јуна на ком ће учествовати ансамбл „Опленац“ из Торонта као и други бројни учесници. Након тога следе турнеје на Сардинију и у Бугарску а од јесени наравно, упис нових чланова и реализација нових идеја које ће допринети квалитету рада.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Култура

Концерт Вука Драгичевића у НБ „Вељко Петровић“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Клуб класичне гитаре „Акорд“ из Бачке Паланке је у сарадњи са Народном библиотеком „Вељко Петровић“ из Бачке Паланке, организовао концерт класичне гитаре. У петак, 15. маја у сали Библиотеке, бачкопаланачкој публици се представио гитариста Вук Драгичевић из Београда.


Посетиоци овог концерта имали су прилику да уживају у Вуковој изведби Баха, Тедескоа и Такемитцуа.

Вук Драгичевић је основне и мастер академске студије завршио у Београду у класи професора Срђана Тошића. Иза себе има бројне награде као и наступе на неколико фестивала у земљи и иностранству. Редовно наступа на концертима у Србији и региону. Члан је Београдског гитарског друштва.

Текст и фото: НБ „Вељко Петровић“

Настави са читањем

Култура

Испричане „Приче које на нас личе“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: НБ "Вељко Петровић"

У четвртак, 14. маја у свечаној сали Народне библиотеке „Вељко Петровић“, малишани ПУ „Младост“ из Бачке Паланке, чији су васпитачи Верица Мерњик и Драган Пандуров, су одржали промоцију своје књиге под називом „Приче које на нас личе“.


Књига је настала у оквиру пројекта „Хајде да напишемо књигу“, који је започет у школској 2025/26. години. Малишани су најпре истраживали шта је све потребно да би настала једна књига. Трагом писане речи, стигли су и до дечијег одељења Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци где их је у свет књиге увела библиотекарка Борислава Тољагић Сегеди кроз радионичарски рад.

Да би настала књига, поред идеје о причи, потребно је научити писати слова. Библиотекарка Борислава је малишане увела у свет слова кроз књигу „Чудесни подвизи Азбучка Првог у 30 слова“, аутора Дејана Алексића. Кроз ову књигу, у којој је главни лик један неписмени цар, малишани су научили да није важно да си само паметан него да мораш и да будеш писмен. Смењивале су се приче кроз које су се смењивала слова азбуке које су деца ове групе научила а касније и применила у изради своје књиге.

Свако дете је уз помоћ родитеља написао по једну причу која личи баш на њих а које су сабране у финалној књизи „Приче које на нас личе“. Пред препуном салом Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Бачкој Паланци, малишани су са поносом презентовали свој вишемесечни рад читајући приче из књиге и певајући неколико дечијих песама.

М.П.

Настави са читањем

Najčitanije