Друштво
Могуће велико поскупљење горива на пумпама
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
