Малетин: Лекар пре свега мора бити човек који лечи разумевањем
Прати нас на мрежама

Друштво

Малетин: Лекар пре свега мора бити човек који лечи разумевањем

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Facebook/Nemanja Maletin

Немања Малетин, млади лекар и истраживач из Бачке Паланке, овогодишњи је добитник Октобарске награде за изузетне резултате у области медицине, науке и образовања.


Немања Малетин рођен је 1999. године у Бачкој Паланци. Основно образовање и нижу музичку школу завршио је у родном граду, а Средњу медицинску школу „7. април“ у Новом Саду завршио је са Вуковом дипломом.

Медицински факултет Универзитета у Новом Саду завршио је 2024. године са просечном оценом 10,00, као први у генерацији.

На основу изузетних академских резултата и досадашњих достигнућа, независна комисија Универзитета у Новом Саду прогласила га је најбољим студентом Универзитета, чиме је постао први Бачкопаланчанин у историји који је понео ову највишу студентску част јединог универзитета у Војводини.

Вишеструко је награђиван од стране Универзитета, Медицинског факултета, као и престижних организација попут Српског лекарског друштва. Добитник је Годишње награде Друштва лекара Војводине за изванредан успех током студија, био је стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије – Доситеја, као и Фондације „Привредник“.

Такође је добитник награде Матице српске и више признања за изузетне резултате на тестовима знања.

Својим знањем, радом и посвећеношћу Немања Малетин представља пример младог човека својим успесима и вредностима достојно представља свој град и инспирише млађе генерације.

Пре свега, честитам још једном на освојеној Октобарској награди. Колико је за тебе значајно ово највише општинско признање?

Хвала вам на честиткама. Ово признање ми је посебно драго јер долази из мог родног града, места где сам одрастао, где живе људи који су ме подржавали и веровали у мене од самог почетка, места којем се увек радо враћам. Добити награду од своје заједнице има једну посебну тежину, то није само признање за досадашњи рад већ и подсећање на корене и одговорност коју имам према својим суграђанима. Ова награда је за мене веома емотивна, јер осећам да све што радим има прави смисао тек онда када то може да донесе корист друштву из којег потичем. Увек са поносом говорим и говорићу одакле потичем.

Завршио си медицински факултет као најбољи у генерацији, колико је било тешко?

Било је изазовно, али не и тешко у негативном смислу. Када нешто истински волите, сваки труд добија свој смисао. Медицина тражи посвећеност, истрајност и велику дозу љубави према човеку. Током студија сам често радио више него што је било неопходно, не зато што сам морао, већ зато што сам желео да разумем суштину, не само болест, већ и човека који је носи. Само такав, интегративни и холистички приступ човеку може да доведе до позитивног исхода лечења.

Сматрам да резултат није само у бројкама и оценама, већ у томе колико си растао као личност и као будући лекар. Та искрена заинтересованост, радозналост и посвећеност биле су препознате када сам изабран за најпрестижније признање, титулу Најбољег студента Универзитета у Новом Саду и Студента генерације медицинских наука. То је велико признање, али верујем да је највећа награда за сваког лекара када уме да помогне пацијенту, када својим знањем, али и присуством и разумевањем, донесе неком олакшање, сигурност и наду.

Ипак, све то не би било могуће без огромне подршке моје породице. Моји родитељи и брат су били уз мене у сваком тренутку, веровали у мене и давали ми снагу онда када је било најпотребније. Овај успех је подједнако њихов колико и мој, и искрено сам им захвалан на свему што су за мене учинили.

На специјализацији си на онкологији, зашто баш та област, шта те је привукло?

Онкологија је поље које спаја науку, хуманост и наду. То је грана медицине која се бави изузетно тешким болестима, туморима, али и људима који се са њима храбро боре. У онкологији се човек сусреће са најдубљим питањима живота, али и са највећим примерима снаге, достојанства и вере. Ово је област која се данас најбрже развија у медицини, свакодневно настају нови лекови, имунолошке и таргет терапије, молекуларна испитивања и персонализовани приступи који оболелима од најтежих болести доносе огромну наду.

Интернистичка онкологија, у ужем смислу, бави се системским лечењем пацијената са малигним болестима, применом хемиотерапије, имунотерапије и таргет терапије, као и праћењем нежељених ефеката и проценом одговора на лечење. То подразумева блиску сарадњу са пацијентом и континуирано праћење његовог физичког и психолошког стања током читавог процеса лечења.

Привукла ме је управо та сложеност болести и динамика терапије, али пре свега, контакт са пацијентом. У онкологији се не лечи само болест, већ и страх, неизвесност. Ту се најбоље види да је лекар пре свега човек који лечи присуством, разумевањем и искреном бригом, уз све могућности које нам савремена медицина нуди.

С обзиром да си млад, а већ си толико пута показао врхунско знање, да ли се поред специјализације бавиш још нечим, какви су твоји планови за будућност?

Тренутно сам на специјализацији из интернистичке онкологије и паралелно похађам докторске студије из биомедицинских наука. Активно се бавим научноистраживачким радом у областима имунологије, превентивне медицине, хематологије и онкологије, јер верујем да савремени лекар мора да буде и истраживач, неко ко стално преиспитује, учи и надограђује своје знање.

Поред медицине, волим да комбинујем науку и уметност. Похађам соло певање и упоредни клавир, јер верујем да лекар треба да остане човек широких хоризоната. Поред изузетно квалитетне Музичке школе у Бачкој Паланци, ЦТКУ „Коста Абрашевић“ је место које је одиграло велику улогу у мом личном формирању и развоју.

Активно се бавим и атлетиком. Током студија сам био капитен Атлетске секције Медицинског факултета и са тимом сам учествовао на бројним универзитетским такмичењима где смо остваривали запажене резултате. Верујем да је управо тај баланс између ума, тела и душе кључ сваког успеха.

Што се будућности тиче, желео бих да наставим да се усавршавам у клиничкој и академској медицини, али и да знање које стекнем вратим својој земљи и младима који долазе после мене, а пре свега мојим пацијентима. Моја жеља је да својим примером покажем да се и у Србији може постићи врхунски резултат ако постоји посвећеност, рад, поштење, скромност и искрена жеља да се помогне човеку и друштву уоште.

Која би била твоја порука, пре свега младима?

Моја порука младима је да никада не одустају од себе и својих снова, без обзира на околности. Свако време има своје изазове, али и своје прилике. Важно је да остану упорни, да раде на себи и верују у оно што раде, јер труд, знање и поштење увек на крају нађу свој пут.

Не треба се плашити одговорности ни неуспеха, јер се управо из њих највише учи. Неуспех не треба да обесхрабри, већ да мотивише. Важно је да све што радимо има смисао, да је на добробит нама и заједници. Сваким даном сваки појединац треба да тежи томе да буде бар мало бољи, за себе, за своју околину и за друштво у целини, јер само тако можемо истински напредовати као појединци и као заједница.

И на крају, никада не треба заборавити одакле потичемо. Корени нас држе чврстим, а знање и доброта нас воде напред.

Д. Ј. Бујак

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Гашић: Војни рок од 75 дана најоптималније решење

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: Министарство одбране

Нови закон о војсци омогућиће професионалним војницима бољи статус и извеснију будућност, рекао је за РТС министар одбране Братислав Гашић. Министар каже да припреме за враћање обавезног војног рока иду према плану, а да је боравак у касарнама од 75 дана оптимално решење у овом тренутку.


Скупштина Србије усвојила је измене Закона о војсци, које предвиђају ефикаснију организацију и функционисање војске, као и побољшање положаја професионалних војника.

„Законом из 2006. и изменама из 2007. године није било предвиђено да професионални војници буду примљени у јединице ВС на неодређено време. После напуњене 53 године ти људи су отпуштани из војске јер су до тада радили искључиво под уговором. Сагледавајући ситуацију у ВС схватили смо да велики број људи није знао шта после отпуста из војске. Изменама закона омогућили смо професионалним војницима да могу да буду примљени на неодређено време, што ће свакако повећати мотивисаност и тих људи, и оних који ће тек доћи у ВС. Они сада могу да планирају своју будућност и будућност својих породица, а реч је о 10.000 људи“, објаснио је у разговору за РТС министар одбране Братислав Гашић.

Што се тиче полемике у парламенту вођене око члана 19 закона, а који се тиче ингеренција председника и хијерахије у војсци министар одбране каже да када је реч о команди ништа неће бити промењено.

„Измена закона који је усвојен неће променити ништа на том пољу. Реч је о политичком спину, нема ништа иза тога“, рекао је Гашић

После 14 година, у српској државној каси предвиђен је новац за обавезно служење војног рока.

„Протеклих годину дана се интезивно радило на томе да би војни рок могао да буде враћен. Само у овој години 125 објеката је реновирано, а има још објеката које треба реновирати а оштећени су у бомбардовању. За прво време реч је о 75 дана војне обуке, они ће и после одслужења војног рока као војни обвезници бити позивани на вежбе. Кроз сагледавање могућности и потреба и војске и младих људи доносићемо одлуке. Мислим да је у овом тренутку то оптимално решење“, рекао је министар одбране.

Када је реч о безбедности земље и окружења министар каже да је и поред свакодневних изазова ситуација стабилна. Вести о куповини оружја од стране Хрватске као и турски дронови на територији Косова и Метохије за министра одбране нису изненађење.

„Више није вест да се било ко у свету наоружава. Војска Србије је актер стабилности у региону, велика ставка у буџету су нова улагања у опремање војске. Помно пратимо догађаје у свету, а мудра политика да имамо пријатеље на све четири стране света омогућава нам да опрему купујемо по повољнијој цени. Наша наменска индустрија и војни институти предано раде на усвајању нових знања, то није процес који траје годину дана већ 12 година, где смо од једне уништене војске стигли до модерне и опремљене“, рекао је у разговору за РТС министар одбране Братислав Гашић.

Извор: РТС

Настави са читањем

Друштво

АБС покренула кампању „Добро пази, воз наилази!“

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: МУП

Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије (АБС) покренула је кампању под слоганом „Добро пази, воз наилази!“ с циљем да се подигне свест о ризицима на путно-пружним прелазима и унапреди знање учесника у саобраћају о безбедном и правилном начину преласка преко пруге.


„Ову кампању Агенција реализује у сарадњи са Инфраструктуром железнице Србије, Министарством унутрашњих послова – Управом саобраћајне полиције, Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и ЈП ‘Путеви Србије’, с циљем да се подигне свест о ризицима на путно-пружним прелазима и унапреди знање учесника у саобраћају о безбедном и правилном начину преласка преко пруге“, рекао је за Тањуг помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја Србије Вељко Ћурчић.

Он је навео да анализе Агенције показују да се највећи број саобраћајних незгода на путно-пружним прелазима дешава због непажње и непоштовања саобраћајне сигнализације – од проласка између спуштених полубраника, игнорисања семафора, до неопрезног преласка возила преко самог колосека.

У значајном броју случајева возачи не смањују брзину нити заустављају возило како би осмотрили пругу, што доводи до ситуација у којима је реакција машиновође недовољна да спречи незгоду, нагласио је Ћурчић.

„На прелазима са активном сигнализацијом (браници и полубраници), скоро сваки десети возач прелази преко пружног прелаза у тренутку када је уређај активиран и када је прелаз строго забрањен, док сваки трећи, од оних који крше прописе, обилази полубранике када су спуштени“, рекао је Ћурчић.

Према подацима, како је навео, годишње се поломи и украде више од 1.000 браника и полубраника, што додатно повећава ризик по безбедност саобраћаја. Када уређај није активиран (када је дозвољен прелаз), сваки трећи возач се зауставља и осматра пругу, сваки други смањује брзину, док сваки пети прелази преко колосека без икаквог смањења брзине.

„На прелазима са пасивном сигнализацијом, два од три возача пролазе без заустављања и поред јасно постављеног знака СТОП, тек сваки десети возач смањује брзину, а сваки трећи се заиста заустави испред прелаза“, казао је Ћурчић.

Како је навео, иако је проценат учешћа погинулих на путно-пружним прелазима у просеку од један до три одсто у односу на укупан број погинулих на годишњем нивоу, забрињавају подаци да на путно-пружним прелазима у Србији годишње буде повређено више од 60 лица, док живот изгуби у просеку шест до седам особа.

„У последњих пет година, на овим локацијама погинула су 33 лица, а повређено 279. Последице судара са возом готово увек су тешке, јер због масе и дугог зауставног пута воза избегавање судара у великом броју случајева није могуће“, објаснио је је Ћурчић.

Он је истакао да један тренутак непромишљености или непажње на путно-пружном прелазу може имати трагичне последице.

Агенција за безбедност саобраћаја апелује на возаче да увек испред путно-пружног прелаза зауставе возило, да поштују светлосну и звучну сигнализацију и да никада не прелазе преко пруге ако је воз на видику или су рампе спуштене, навео је Ћурчић.

„Поштовање сигнализације није ствар избора, већ ствар одговорног и безбедног понашања у саобраћају. Зато подсећамо: ‘Стани, погледај, ослушни – тек онда пређи’, затим ‘рампа није препрека – она ти чува живот, воз не може да стане брзо – ти можеш. Чуј сирену – не игнориши опомену! Твоја безбедност почиње пажњом. Добро пази – воз наилази'“, истакао је Ћурчић.

Извор: РТВ

Настави са читањем

Друштво

Осмех и љубав преточени на сликама

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Општинско друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама (МНРО), поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, 3. децембра, организовало је изложбу уметничких и ручних радова својих чланова. 


Изложба је свечано приказана у Музеју града у Бачкој Паланци где се окупио велики број пријатеља Општинског друштва за помоћ МНРО али и осталих грађана који су са одушевљењем и дивљењем испратили све оно што су чланови друштва насликали и направили. На сваком ликовном раду заиста се могао видети делић магије као и много емоција које су чланови друштва одлучили да поделе са публиком.

Председница Општинског друштва за помоћ МНРО, Јарослава Молнарова за „Недељне новине“ каже како су деца уживала док су стварала уметничке радове те да је резултат њиховог рада и труда и већи од очекиваног.

-Ово је први пут да смо се ми упустили у неку нову авантуру. Реализовали смо пројекат преко Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова који је замишљен тако да се ураде ликовна дела са члановима Друштва и да се раде ручни радови. На ликовним радовима примењене су комбиноване технике, а од ручних радова урађени су новогодишњи предмети који могу да украсе свачији дом. На радовима имамо акрилне боје, пастелне, користили смо конац, рађене су технике са феном. Ово је био први пут да сам их видела да су онако баш стварно уживали јер је то све за њих било ново. Ту су и наше стандардне технике, декупаж, бојење стакла, чак смо радили и са бојама за текстил којима смо и украсили мајице, рекла је Јарослава.

Она се захвалила на помоћи некадашње наставнице која је са децом радила у ОШ „Херој Пинки“, Станислави Бодироги Младеновић те додала да су направљена укупно 32 уметничка дела мноштво ручних радова, а за све посетиоце обезбеђени су симболични поклони.

Борба овог друштва за Дневни боравак трајала је три године. Коначно, ове године Дневни боравак је почео са радом, а према речима наше саговорнице, боравак деци много значи.

-Успели смо оно што смо планирали и што је била потреба за целу општину јер се испоставило да је двадесеторо деце одмах у старту кренуло да похађа боравак. Нама родитељима је то велико олакшање, њима је са друге стране нека врста обавезе, да морају негде да иду и да тамо проводе квалитетно време. Ми родитељи не морамо свакодневно да смишљамо неке нове активности после радног времена, они нису по цео дан кући, одлазе на дружење, социјализација им се повећава, то видимо сваким даном све више и више. Нама је најбитније да су они тамо безбедни и да им је лепо, јер њихов осмех је нама сасвим довољан, додала је Јарослава Молнарова.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Najčitanije