Да старе новине и друге врсте папира можемо поново користити, и није нека новост, поготово што што живимо у ери друштвених мрежа на којима се могу пронаћи заиста креативни начини за поновну употребу разних предмета. Бачкопаланчани сада већ препознају плетене корпе од папира Марице Шобот чији радови често изазову реакцију: „Ово је стварно од папира?“

Као и много жена њене генерације, ручне радове је научила још као дете, а плетење од папира каже, открила је случајно. Од класичних корпица за цвеће или са поклопцем за чување разних ситница, преко оних ускршњих, са мотивима зеке, па све до новогодишње декорације – јелкица и Снешка Белића од папира, Марицини радови су врло прецизни, са ведрим бојама.

-Одрастала сам у време када се подразумевало да женско дете треба да зна разне ручне радове. Тако сам рано научила да везем, хеклам, плетем, а касније још понешто. Плетење од папира сам случајно открила на интернету. Урадила неколико радова, продала, људима се свидело. Сада сам већ неких десетак година у том послу, каже Марица за „Недељне новине!.

Плетење корпи од папира можда изгледа једноставно, пре свега јер је материјал за израду нешто што већина нас има код куће или се лако набавља. Ипак, сви ови предмети захтевају време и труд, али пре свега машту и креативност, а тога нашој саговорници никад не недостаје. У скорије време украсни детаљи на Марициним радовима су рађени „poentles“ техником, као и везом сатенским тракама. Овакве корпице, иако од папира, могу да вам трају годинама, издржљиве су и доста чврсте.

-Процес израде корпе почиње припремом штапића од папира који се увијају на иглу. Касније се боји, обрађује да буде подесан за рад. Следи плетење, лакирање и декорација. Посао је обиман и захтеван, јер декорација понекад буде дужа од процеса плетења. Продају сам задњих пар година усмерила преко Фејсбук профила“Креативност Бачка Паланка“. Већином радим по наруџби. Кад нешто ново урадим објавим на профилу ради презентације, додаје Марица Шобот.

Није данас ни лако продати и зарадити од ручног рада, има много продавница у којима човек може пронаћи заиста све што му је потребно, а што је сишло са фабричке траке. Ипак, чини се да се купци радо враћају ручним радовима, цене нечији труд и није им жао да одвоје и пар стотина динара више.

-Мишљења су подељена када су ручни радови у питању. Има оних који то цене, то је лепо и због њих смо ту. Волим бити креативна и то ме испуњава, закључила је Марица.

Д. Ј. Бујак

Нова година по јулијанском календару свечано се вечерас дочекује широм Србије – на трговима, у ресторанима, а многи грађани ће славити у својим домовима, у кругу породице. Град Београд организује свечани дочек српске Нове године на Тргу републике, у склопу манифестације „Београдска зима“.

Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.

Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.

Град Београд вечерас организује свечани дочек Српске нове године на Тргу Републике, у склопу манифестације „Београдска зима“.

Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске.

Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.

Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.

Када су Срби почели да славе Нову годину

Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог, а поготово после Другог светског рата.

Иако није била званично забрањена, за време комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.

До размимоилажења две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.

Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.

Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, српска Нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.

Обичаји који се поштују на овај празник

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницима Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, „василицу“.

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред „василица“ месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

Извор: РТВ

У петак, 10. јануара су одржане три акције добровољног давања крви на селима, а највише јединица крви је прикупљено у Гајдобри.

У гајдобранској читаоници се одазвало 25 добровољних давалаца крви и сви су донирали течност која живот значи. Међу њима су се нашле и две жене, а два даваоца су први пут дала крв.

Када је у питању Обровац, акција је реализована у сеоској амбуланти. Том приликом се одазвало 26 хуманих Обровчана, а њих 23 је дало крв. Међу даваоцима крви су биле и две припаднице лепшег пола, а један давалац је први пут донирао драгоцену течност.

Најслабији резултати су остварени у Товаришеву. Одазвала су се свега три даваоца која су и дала крв, а међу њима је била и једна жена.

Наредне акције у Гајдобри, Обровцу и Товаришеву су планиране за април ове године. У Гајдобри ће се акција спровести 7. априла, а у Обровцу и Товаришеву 15. априла.

Д. З.