Ко је и када изградио објекат Музеја града
Прати нас на мрежама

Друштво

Ко је и када изградио објекат Музеја града

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Недељне новине

Бачкопаланачки хроничар, Леонард Немет, 2022. године објавио је књигу под називом „Колекционар паланачких успомена“, у којој су сабране бројне приче из прошлости Бачке Паланке и околних места. Немет је аутор више оваквих књига, а „Колекционар паланачких успомена“ конкретно обухвата неколико целина – о ватрогаству у Бачкој Паланци, културно-историјској топографији Бачке Паланке, времену Великог рата на нашим просторима, о животима познатих Бачкопаланчана али и занимљиве и никад испричане приче наших суграђана.


У делу књиге „Културно-историјска топографија Бачке Паланке“ Леонард Немет писао је и о историјату зграде Музеја града.

Зграда Грађанске школе (данас Музеј града) на Тргу братства и јединства број 21, у друштвеној је својини – носилац права коришћења је Културни центар Бачка Паланка.

Зграду је пројектовао и градио од 1901. до 1903. године архитекта Франц Рајхл (Апатин 1869 – Будимпешта 1960), за 106.000 круна, по налогу инвеститора – Бачке жупаније и Среза паланачког. Предисторија овог објекта одвешће нас у последњу четвртину XIX века, када се, на предлог Карла Мезеија, 1886. године оснива једноразредна средња школа, која је била смештена у кући др Перлеса (данас Улица М. Курепе бр. 14) и која ће прерасти у четвороразредну до 1898. године, када је „продржављена“ и постала Државна грађанска школа.

Такође, и пројектант зграде Грађанске школе на Тргу братства и јединства инг. архитектуре Франц Рајхл, на неки начин је уткан и историју нашег града. Наиме, по завршетку школске зграде, пројектовао је 1907. године и цркву у нео-готском стилу, за католичку Жупу новопаланачку, која је, после три године, завршена 1910. године, а после оштећења (од немачког гранатирања 1945. година) и срушена 1965. године. Затим, рођени брат архитекте Франца Рајхла, Вилхелм Рајхл, био је власник фабрике цементних плоча и вештачког камена у Паланци (плочице, степеништа, облоге за соклу и др.) а што је важније за наше културно наслеђе, Вилхелм је имао лепу кћер Адријану-Аурелију, која ће 1897. године постати супруга чувеног паланачког сликара Франца Ајзенхута, чији син Георг је 1926. године основао фабрику за израду кожне галантерије „Меркур“.

Али да се вратимо архитектури. Објекат је смештен на међу некадашње немачко-мађарске основне школе (некада ОШ „Клара Фејеш“, данас средња школа „9. мај“) и Парохијског дома римокатоличке цркве (данас Гимназија „20. октобар“ и економска школа „Др Радивој Увалић“), а чеоно је извучен на регулациону линију улице, окренут ка западу. Зграда је једноспратна са основом у облику ћириличног слова „П“, а северно и јужно крило зграде даје симетричност и складност у целокупној концепцији објекта. Дворишна фасада је разуђена већ поменутим крилима, као и централним делом, који је наглашено извучен у односу на основни правац дворишне линије.

У архитектонској концепцији препознат је јак утицај архитектуре историцизма, а нарочито је наглашена стилска препознатљивост у уличној фасади, која је у основи приземља и спрата, завршно са кровним венцем, у централном делу и на јужном и северном крилу извучена у односу на регулациону линију улице. Прозори су двокрилни и трокрилни, у приземљу засвођени полукружно, а на спрату равним тимпанонима, што зграду, попут кордонског венца пресеца хоризонтално и наглашава две етаже. Централни  део уличне фасаде се завршава барокним ризалетом, који надвисује кровни венац и кореспондира са плитком малтерском пластиком наизменичних низова геометријских фигура.

Улаз у зграду обезбеђује два одвојена улазна портала, који су омогућили да приземље, као посебна целина (женска школа), буде у функционалном смислу одвојена у односу на спратни део (мушка школа), у који се улазило из дворишта, кроз хол, па широким степеништем од вештачког камена на спратну етажу. У јужном крилу је смештена фискултурна сала у приземљу, а на спрату свечана сала, док су у северном крилу смештене две учионице. Дворишни део зграде и на првој и на другој етажи, има целом дужином објекта, ходнике који повезују четири учионице приземља и четири учионице на спрату, док је у централном, испуштеном дворишном делу у обе етаже мокри чвор. Испод северног крила зграде налазе се подрумске просторије, а терасе (које преко дрвеног степеништа повезују спратну етажу) оивичене су оградом од кованог гвожђа, што представља посебан архитектонско-стилски елемент касне мађарске сецесије.

На крају, рецимо нешто о историјату Грађанске школе, која скоро стотину година остаје у функцији образовања средњошколаца наше општине, па и шире. Настава се до краја Првог светског рата одвијала на мађарском и немачком језику, а први директор је био Јанош Кардош. По завршетку Великог рата, формирају се мешовита одељења (зазидан је јужни улаз), настава се изводи и на спрском језику, а од 1931. године укида се настава на немачком. Тада је директор био Димитрије Рашић.

Након ослобођења 1945. године Грађанска школа постаје Непотпуна мешовита гимназија, а од 1948. године је Потпуна мешовита гимназија, с називом Државна реална гимназија Бачка Паланка. У згради су биле смештене: Техничка школа, Економска школа и основне школе „Клара Фејеш“ и „Веселин Маслеша“. Данас је у згради старе Грађанске школе смештен Музеј града Бачке Паланке.

Аутор: Леонард Немет, одломак из књиге „Колекционар паланачких успомена“

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Блокада завршена – почела редовна настава у две средње школе у Бачкој Паланци

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Од понедељка, 12. маја, након тромесечне блокаде, почела је редовна настава у Гимназији „20. октобар“ и ССШ „Др Радивој Увалић“ у Бачкој Паланци. 


Ученици су у клупе сели након што три месеца у обе средње школе није било класичне наставе, а објекат су блокирали матуранти обе средње школе, како су тада рекли, у знак подршке студентима и њиховим захтевима.

Родитељи су у петак, 9. маја, након завршених седница наставничког већа, обавештени од стране одељенских старешина да у понедељак, 12. маја почиње редовна настава, а часови трају 45 минута.

Током блокаде школе, нико није могао да користи школске просторије, осим ученика у блокади, који су објекат држали под кључем. Приступ школи онемогућен је и домарима, објекат није могао бити редовно одржаван, што је довело и до прокишњавања крајем прошлог месеца. Безбедност ученика била је угрожена те је руководство обе школе донело одлуку да се од стране стручних лица школа детаљно прегледа, нарочито електричне инсталације. Утврђено је да је објекат безбедан, те је убрзо након тога донета одлука о враћању редовној настави.

Претходно су обе школе, након добијања сагласности, прешле на онлајн наставу, како би ученици лакше савладали градиво и имали континуитет у образовању. За сада није познато да ли ће и за колико бити продужена школска година. Министарство просвете саопштило је прошле недеље да је припремило измене и допуне правилника о Календару образовно-васпитног рада које предвиђају да школска 2024/25. година може бити продужена за највише пет наставних дана за основне школе, 20 дана за средње и 25 наставних дана за гимназије.

У саопштењу се наводи да се могућност продужетка школске године односи само на оне школе које због обуставе рада нису реализовале наставни процес у потпуности и немају довољно времена за надокнаду часова и оцењивање ученике.

-У средњим школама које због обуставе рада нису реализовале образовно-васпитни рад у потпуности и немају довољно времена за надокнаду часова и оцењивање ученика, друго полугодиште може бити завршено најкасније до 18. јула за ученике свих разреда, односно до 27. јуна за ученике завршних разреда гимназије и за ученике III разреда трогодишњег и IV разреда четворогодишњег образовања стручних школа, наводи се у саопштењу Министарства просвете.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Друштво

Обележено 120 година рада фабрике Мајевица

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Instagram, ministarstvo poljoprivrede

У присуству званичника, представника државе, партнера и пољопривредника, фабрика „Мајевица“ из Бачке Паланке, у суботу, 10. маја, обележила је 120 година постојања и рада. Ова јубиларна свечаност била је прилика да се истакне значај домаће производње пољопривредне механизације и успешне сарадње индустрије и пољопривредника.


Обраћајући се присутнима, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије проф. др Драган Гламочић поручио је да је Мајевица симбол српске индустрије и једна од ретких фабрика која је успешно прошла кроз процес приватизације и данас представља стуб стабилне домаће производње.

Гламочић: Надам се скором изласку компаније Мајевица на страно тржиште

„Мајевица је у протеклом периоду започела и производњу трактора, а више од половине делова од којих их саставља израђује се у Србији. Верујем да ће ускоро изаћи и на страна тржишта – пре свега она у којима смо некада већ били присутни, као што су афричке земље. Наш задатак је да обезбедимо прехрамбени суверенитет Србије, а без домаће механизације то није могуће. Мајевица је постала синоним за систем“, нагласио је министар Гламочић.

Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић истакла је значај међународне сарадње и могућности које она пружа, посебно у контексту проширења тржишта за српску привреду. Она је нагласила да ће један од приоритета њеног мандата бити организовање посета тржиштима на којима Србија већ има добре политичке односе и где постоји реална потреба за српским производима. Како је навела, компаније попут Мајевице, које производе конкурентне и квалитетне производе, имају добре изгледе да успешно послују на тим тржиштима.

Министарка је изјавила и да је задатак државе да српским компанијама отвори врата – политички, институционално и трговински – и да Србија постане препознатљив и поуздан партнер у тим регионима. Оваквим приступом, нагласила је, обезбеђује се економски раст и пружа подршка домаћим привредницима.

Директор фабрике „Мајевица“ Радован Комад истакао је да је највећа вредност компаније — човек.

„Упркос глобалном расту цена сировина ми смо у последњих пет година снизили цене појединих производа и до 40 одсто. Мајевица је једина фабрика у Србији која је у време инфлације снижавала цене, а подизала квалитет. То је наша порука: да Србија не буде увозно зависна, већ да домаћи пољопривредници могу све што им је потребно да купе у својој земљи“, рекао је Комад. Он је додао да данас Мајевица производи преко 150 прикључних машина и три типа трактора, те да се у наредном периоду очекује још новитета у производњи.

Свој допринос свечаности дао је и пољопривредник Константин Милошевић из Ирига, чије је газдинство у кратком року набавило три машине из Мајевице, а ускоро и трактор.

„За нашу кућу никада није било свеједно коју фабрику подржавамо. Ми бирамо Мајевицу. Јер ту раде људи који разумеју пољопривреду, обезбеђују резервне делове, дугу гаранцију, испоруку на кућну адресу и повољно плаћање на рате – све оно што чини разлику. А најважније, новац остаје у Србији. Мој отац и ја то зовемо гласачким новчићем – и ми ћемо увек гласати за домаће,“ поручио је Милошевић.

Свечаност поводом великог јубилеја Мајевице завршена је представљањем више од 100 производа, укључујући и десет нових модела, као потврде да традиција није препрека напретку, већ основа за још успешнију будућност.

Извор: minpolj.gov.rs

Настави са читањем

Друштво

Данас је Свети Василије Острошки – храмовна слава у Новој Гајдобри

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Данашњи дан Српска православна црква посвећује чудотворцу – Светом Василију Острошком. Његове мошти чувају се у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња, више од 300 година, и место су ходочашћа за вернике свих религија.


Свети Василије Острошки је рођен као Стојан Јовановић у селу Мркоњићу, у херцеговачком Поповом Пољу, 1610. године.

Замонашио се у требињском манастиру Успенија Богородице, те је убрзо постао епископ. Најпре је боравио у Тврдошу, а потом прелази у Острог. Неуморан у молитвама, посту и физичком труду, Свети Василије мирно се упокојио на данашњи дан 1671. године.

Верује се да су његове мошти чудотворне, па људи свих конфесија долазе да им се поклоне и моле за исцељење најтежих болести. Традиционални дан великог окупљања верника је 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у Цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија. Слави се и као крсна слава. Данас је и у храмовна слава у Новој Гајдобри, а и ове године низом културних догађаја обележава се дан посвећен великом свецу.

Према народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа да би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

Извор: РТС

Настави са читањем

Najčitanije