У петак, 2. августа, Челаревчани су прославили празник Светог пророка Илије Тесвићанина, покровитеља правослaвне цркве у Челареву. Празничним бдењем началствовао је протојереј Жељко Тешић, парох футошки, уз саслужење свештенства Епархије бачке.

Протонамесник Зоран Регодић, парох бачкопаланчки уз саслужење протонамесника Марка Бубуља началствовао је Светолитургијским сабрањем и подсетио на улогу и значај Светог пророка Илије у животу цркве.

Након храмовне молитве извршен је трократни опход око храма и одслужен помен свештенослужитељима, ктиторима и приложницима. Црквена општина и кумовска породица су уприличили трпезу љубави на овом евхаристијском сабрању. Вечерњим богослужењем началствовао је протојереј ставрофор Драгољуб Клисарић, парох бегечки, уз саслуживање свештенства Епархије бачке.

Славски колач који је припремио црквени кум г. Милош Станић са својом породицом богосиљан је у наставку вечерње службе.

Кумства за следећу годину прихватио се г. Дејан Вишекруна из Челарева. Након вечерњег богослужења, испред храма су наступили најмлађи чланови КУД „Петар Кочић“ из Челарева.

Већ раним јутром, деца као по навици, одлазила су да виде каква је овогодишња понуда на тезгама постављеним у близини цркве. Рекло би се да они не деле мишљење одраслих, који из године у годину понављају „никад мање тезги“. Па ипак празнично дотерани са породицама шетали су и разгледали током целог дана, испуњавајући жеље најмлађима и несебично плаћајући играчке и шећерну вуну дупло скупље. У најлон кесама махом су носили цапало које их, како су нам открили, подсећа на „младост“.

Своје тезге имало је и неколико људи из села који су изложили своје производе, од ручно тканих крпара преко домаћег меда, мелема од невена, па све до једне занимљиве мале тезге две девојчице које су показале своје ручне радове.

Дуња Радман и Милица Миљевић, ученице четвртог разреда ОШ „Здравко Челар“ на сеоској слави продавале су ручно рађене наруквице, брижљиво и уникатно упаковане. Дошле су, кажу, око десет да заузму место. Напорно им није, рекло би се да су врло узбуђене и радосне што могу да покажу све оно што су својим рукама „нанизале“ протекла три месеца. „Још је школа трајала када смо дошле на идеју да правимо наруквице које ћемо продавати на сеоској слави. Некад бисмо направиле током дана само једну, некад две или три“ – каже Дуња и додаје да су највећи део материјала, разних перлица, копчи, украса набављале код „Кинеза“.

Помислили смо да имају неки циљ, нешто што од зарађеног новца желе да пазаре, али обе се смешкају и неодлучно слежу раменима.

„Још увек не знамо шта ћемо да купимо од новца, нисмо још размишљале о томе“ – каже Милица која помало гледа у небо да види да ли ће им киша покварити посао.

Сваку наруквицу су саме осмишљавале, свака перла спуштена је низ конац редом које су оне замислиле. Око тезге највише се тискају и пазаре њихови школски другари, док им је другарица Сара Божић водила евиденцију о продаји.
Облаци су се током послеподнева разишли па су деца могла и да скачу у трамболини или везани тракама „лете у вис“ пет минута за 500 динара.

За омладину која не евоцира успомене цапалом нити ужива у шећерној вуни по цени од 400 динара и зечевима на батерије, организована је жива свирка у ресторану и у дворишту Културног центра Челарево, које су почеле око пола десет и трајале иза поноћи.

По лицима свих које смо јуче сретали, може се рећи да је сеоска слава „иако слабије понуде сваке године“, ипак празник кад се Челаревчани радо дотерани шетају, увесељавају децу, унуке, пазаре, разгледају или проводе у ноћном изласку.

Ј.К.