Прати нас на мрежама

Друштво

Како је сезонцима који раде на њиви док сунце „пржи“?

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Pexels

Врели талас донео нам је екстремно високе дневне температуре када се скала у термометру пење и до 40 степени Целзијуса. Стручњаци саветују да уколико можемо останемо у затвореном простору и да без преке потребе не излазимо напоље. Овако високе температуре озбиљан су проблем и претња по здравље али има послова који морају да се обаве пре свега у пољопривреди те нисмо сви у прилици да се клонимо сунца у најтоплијем делу дана, пише „Агроклуб“.


Комбајнери су већ данима у житним пољима, други расађују и окопавају поврће, трећи беру воће. Упркос томе што сунце једноставно речено „пржи“, а „земља гори“ они и даље, окупани знојем, вредно и одговорно обављају своје послове у таквим условима, јер послови на њиви не могу да се одлажу. Једни су одавно навикли, а други морају.

Радници кажу да у пољопривреди увек има посла, навикли су на темпо и услове рада, а о заштити ретко ко размишља. Уколико је сезона сваки дан мора да се искористи, па и онај најврелији.

Свитање дочекују на њиви

Мирјана Бастајић из Обровца са својом групом радника је свакодневно на њиви, како каже ником није лако под ведрим небом на овако високим температурама али човек се навикне на све.

„Посла на њиви има увек од раног пролећа до касне јесени али током лета не знамо где ћемо пре. Када је овако топло организујемо се тако да на њиву стигнемо раније, стартујемо од пет сати и радимо до 13 часова. Ако посао мора да се уради онда долазимо и увече када је мало свежије“, рекла нам је наша саговорница објашњавајући да она има код куће козе и живину те устаје чак у три сата како би козе помузла, нахранила и напојила, а тек онда пут под ноге до њиве.

Посао је много лакши кад нема тензије

Посао сезонских радника ни мало није лак али како нам је објаснила сви домаћини, газде код којих раде су дивни људи са којима се лако договара.

„Људи који нас ангажују да им радимо су углавном млади, имају размевања за све, имају поверења у нас и не морају бити увек са нама на њиви. Оно што је битно ми током рада имамо паузе, одморимо се, предахнемо мало, доручкујемо, од куће носимо воду, али се брзо угреје те нам наши домаћини редовно доносе свежу, хладну воду, сокове, а често и сладолед“, рекла нам је Мирјана објашњавајући да је посао много лакши кад нема тензије и кад се створи однос поверења и једни другима помажу.

По њеном савету на основу дугогодишњег искуства Мирјана поручује да у оваквим условима високих температура треба понети лакшу храну која није слана, јогурт и узимати доста течности, али има и оних који традиционално највише воле да једу сланине и парадајза. Да би сачували свежину хране са собом носе и мини хладњаке, а често им људи код којих раде доносе свеже пециво из пекаре.

Радити се мора, јер је новац потребан свима

Саговорница „Агроклуба“ каже да нико није у прилици да бира посао, радити се мора, свима треба новац те њену групу чине како старији тако и млади, средњошколци на распусту или студент који на њиви зараде џепарац и не жале се на услове рада. Слива се зној али посао се кога се прихвате мора завршити.

Дадо Балаж из Бачког Новог Села такође ради на њиви. Ових дана са групом радника окопава лековито биље на једном приватном поседу. Како каже производња је органска и осим кошења све је људски рад те увек им посла.

„Температуре су ових дана биле екстремно високе те смо организовали рад од раних јутарњи часова од пет до 12 или 13х, никако дуже. Једноставо како након доручка који је у 10 х и траје пола сата време одмиче постаје све топлије и губи се продуктивност“, каже саговорник објашњавајући да често због јаке јутарње росе морају обувати гумене чизме и лагане кишне кабанице, а након тога тренерке, беле памучне мајице, обавезно носе шешире, капе.

„Није само врућина проблем, до подне нас нападају ројеви комараца те практикујемо да носимо гардеробу са дугим рукавима и да користимо спреј, а кад се они због врућине повуку стижу обади и разни други инсекти“, рекао нам је Балаж додајући да носе воду у балонима са стиропором, али да им и газда редовно доноси свежу, док за доручак пију јогурт, једу лаганију храну, краставце, парадајз, а слатко нико не једе обзиром да се од тога много више жедни.

Кукуруз „сече“

Балаж каже да је током овог периода најтеже радити на парцели семенског кукуруза који је ове године веома висок чак до 2 метра. У редовима је јака роса, биљке су бујне, густе и кад угреје нема ваздух, постаје спарно, а кукуруз има оштре листове који једноставно секу по рукама.

„Кад изађемо из реда кукуруза чизме нам често буду пуне воде, одосно росе“, каже Балаж и напомиње да је тешко радити на високим температурама али да до сада нико није имао здравствене проблеме. Оног тренутка кад осете да не могу више послушају савет газде и једноставно прекидају рад, иду кући на одмор.

Извор: Агроклуб (Рада Милишић)

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Нове инструкције за спречавање ширења афричке куге свиња

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је нове инструкције за спречавање ширења афричке куге свиња у ловиштима и шумама на територији Републике Србије. Сви корисници ловишта, корисници државних шума и власници приватних шума дужни су да мере примене одмах, доследно и без изузетака.


У деловима ловишта који се налазе на подручјима високог ризика ограничава се приступ и кретање људи. Изузетак су службена лица и особе које обављају ловне, шумарске, ветеринарске и друге неопходне послове, уз обавезну примену биосигурносних мера.

Корисници ловишта морају да организују појачано активно претраживање терена ради проналажења угинулих дивљих свиња. Претрага ће се спроводити систематски, по утврђеним зонама које морају бити прегледане у року од седам дана, уз вођење дневне евиденције и достављање извештаја надлежним регионалним кризним центрима.

„Дивље свиње имају значајну улогу у ширењу и одржавању вируса афричке куге свиња у природи. Зато су систематско претраживање терена, брза пријава сваке пронађене угинуле јединке и строго спровођење биосигурносних мера од пресудног значаја. Вирус се може пренети обућом, одећом, опремом и возилима, због чега је неопходно ограничити кретање у зараженим и угроженим подручјима и спроводити темељно чишћење и дезинфекцију. Циљ ових мера није да зауставимо живот и рад у шумама и ловиштима, већ да прекинемо путеве преношења вируса, заштитимо домаће свиње и сачувамо наше свињарство“, изјавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић.

Свака пронађена угинула дивља свиња или њени делови морају се пријавити без одлагања, а најкасније у року од два сата, надлежном ветеринару или ветеринарском инспектору. Приликом пријаве неопходно је доставити географске координате или прецизан опис места на којем је леш пронађен. Са лешевима се не сме самостално поступати, нити их је дозвољено померати пре доласка надлежних служби и узимања узорака.

Иста обавеза важи и за сваку дивљу свињу одстрељену у дијагностичке сврхе или санитарном одстрелу. Одстрел мора бити пријављен ветеринарској инспекцији најкасније у року од два сата, како би било организовано узорковање и лабораторијско испитивање.

У зонама високог ризика спроводиће се редукциони одстрел дивљих свиња, нарочито полно зрелих женки, како би се бројност популације брзо смањила и прекинули путеви ширења вируса. Одстрел ће бити организован искључиво на основу процене епизоотиолошког ризика и под надзором ветеринарске и ловне инспекције.

На зараженим и угроженим подручјима у шумама забрањују се испаша, брст и жирење домаћих животиња, сакупљање шумских плодова, печурака, лековитог биља, пужева и других производа. Забрањено је и постављање шатора и привремених објеката, оснивање кампова, окупљање грађана, као и кретање моторним возилима изван путева намењених за саобраћај.

Кретање грађана није дозвољено у затвореним и забрањеним деловима шума, ограђеним ловиштима, шумским расадницима и на површинама на којима се изводе шумарски радови. Корисници и власници шума дужни су да ограниче или у потпуности ускрате приступ трећим лицима, у складу са проценом ветеринарских органа, и да на видљивим местима поставе табле са обавештењем о забранама и мерама које су на снази.

Сва лица која по службеној дужности улазе у ова подручја морају да спроводе чишћење и дезинфекцију обуће, опреме и возила. Свака уочена незаконита или опасна радња у шуми мора се одмах пријавити полицији, локалној самоуправи, ветеринарској организацији или надлежној ветеринарској, шумарској и ловној инспекцији.

Министарство апелује на грађане, ловце, шумаре и власнике шума да строго поштују све забране и налоге надлежних служби. Афричка куга свиња не представља опасност за људе, али се веома лако преноси и може да нанесе огромну штету свињарству. Зато свака пријава, свака дезинфекција и свако одговорно поступање имају пресудан значај за заустављање заразе.

Иу Министарства упозоравају грађане да инструкције нису препорука, већ обавезујући налог. За непоступање по прописаним мерама надлежне инспекције покретаће прекршајне поступке, а казне за правна лица, у зависности од врсте прекршаја, могу достићи и три милиона динара.

Детаљне инструкције доступне су на сајту Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Управе за шуме.

Извор и фото: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Настави са читањем

Друштво

Деца из Лепосавића у посети Музеју града

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Деца из Лепосавића, која су у посети Бачкој Паланци, посетили су Музеј града, у суботу 18. јула. Деца су уживала у богатом и разноврсном програму припремљеном посебно за њих.


Програм је започео учешћем у Распустилишту и спортским такмичењима, након чега је организована креативна радионица израде уникатних плетених торби. По завршетку радионице, за децу је приређен ручак, а дружење је заокружено обиласком сталне поставке Музеја града.

Посета је протекла у пријатној атмосфери, испуњеној дружењем, игром и стицањем нових знања, остављајући лепе утиске код свих учесника.

Извор: КЦ Бачка Паланка

Настави са читањем

Друштво

Одржане касачке трке у Деспотову

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Традиционалне, 23. по реду, касачке трке под називом „Меморијал професор др Никола Пејић“, одржане су у недељу, 19. јула, на хиподрому у Деспотову, у организацији коњичког клуба „Деспотово“.


Манифестација је посвећена сећању на професора др Николу Пејића, истакнутог стручњака и великог заљубљеника у коњарство, чији је рад оставио значајан траг у развоју ове области. На тркама је учествовало 57 такмичара из целе Србије. Одржано је пет трка, а и по изузетно топлом времену присустовало је око хиљаду посетилаца.

– Трећа недеља јула је наш тркачки дан, који се одржава од 1997. године и то је већ постала традиција. Све је протекло јако добро, од лепог времена, добро припремљене стазе. Организација је била на нивоу, рекао нам је председник коњичког клуба „Деспотово“ Бранислав Попин.

Четврта трка, уједно и трка дана и овај пут је била 23. „Меморијал професор др Никола Пејић“. Учешће у трци узели су касачи од три године и старији. Трка дана припала је грлу Geronimo SG. Победничко грло и његов возач Саша Грујић иза себе су оставили другопласирано грло Sinatra AT и на тај начин стигли до тријумфа. У сулкама Sinatre AT налазио се Борис Кеченовић. Треће место припало је Конкордији (Concordia) и возачу Борису Новићу.

Наградни фонд трка ове године износио је 500.000 динара.

фото: СКАС

Редакција

Настави са читањем

Najčitanije