Врели талас донео нам је екстремно високе дневне температуре када се скала у термометру пење и до 40 степени Целзијуса. Стручњаци саветују да уколико можемо останемо у затвореном простору и да без преке потребе не излазимо напоље. Овако високе температуре озбиљан су проблем и претња по здравље али има послова који морају да се обаве пре свега у пољопривреди те нисмо сви у прилици да се клонимо сунца у најтоплијем делу дана, пише „Агроклуб“.

Комбајнери су већ данима у житним пољима, други расађују и окопавају поврће, трећи беру воће. Упркос томе што сунце једноставно речено „пржи“, а „земља гори“ они и даље, окупани знојем, вредно и одговорно обављају своје послове у таквим условима, јер послови на њиви не могу да се одлажу. Једни су одавно навикли, а други морају.

Радници кажу да у пољопривреди увек има посла, навикли су на темпо и услове рада, а о заштити ретко ко размишља. Уколико је сезона сваки дан мора да се искористи, па и онај најврелији.

Свитање дочекују на њиви

Мирјана Бастајић из Обровца са својом групом радника је свакодневно на њиви, како каже ником није лако под ведрим небом на овако високим температурама али човек се навикне на све.

„Посла на њиви има увек од раног пролећа до касне јесени али током лета не знамо где ћемо пре. Када је овако топло организујемо се тако да на њиву стигнемо раније, стартујемо од пет сати и радимо до 13 часова. Ако посао мора да се уради онда долазимо и увече када је мало свежије“, рекла нам је наша саговорница објашњавајући да она има код куће козе и живину те устаје чак у три сата како би козе помузла, нахранила и напојила, а тек онда пут под ноге до њиве.

Посао је много лакши кад нема тензије

Посао сезонских радника ни мало није лак али како нам је објаснила сви домаћини, газде код којих раде су дивни људи са којима се лако договара.

„Људи који нас ангажују да им радимо су углавном млади, имају размевања за све, имају поверења у нас и не морају бити увек са нама на њиви. Оно што је битно ми током рада имамо паузе, одморимо се, предахнемо мало, доручкујемо, од куће носимо воду, али се брзо угреје те нам наши домаћини редовно доносе свежу, хладну воду, сокове, а често и сладолед“, рекла нам је Мирјана објашњавајући да је посао много лакши кад нема тензије и кад се створи однос поверења и једни другима помажу.

По њеном савету на основу дугогодишњег искуства Мирјана поручује да у оваквим условима високих температура треба понети лакшу храну која није слана, јогурт и узимати доста течности, али има и оних који традиционално највише воле да једу сланине и парадајза. Да би сачували свежину хране са собом носе и мини хладњаке, а често им људи код којих раде доносе свеже пециво из пекаре.

Радити се мора, јер је новац потребан свима

Саговорница „Агроклуба“ каже да нико није у прилици да бира посао, радити се мора, свима треба новац те њену групу чине како старији тако и млади, средњошколци на распусту или студент који на њиви зараде џепарац и не жале се на услове рада. Слива се зној али посао се кога се прихвате мора завршити.

Дадо Балаж из Бачког Новог Села такође ради на њиви. Ових дана са групом радника окопава лековито биље на једном приватном поседу. Како каже производња је органска и осим кошења све је људски рад те увек им посла.

„Температуре су ових дана биле екстремно високе те смо организовали рад од раних јутарњи часова од пет до 12 или 13х, никако дуже. Једноставо како након доручка који је у 10 х и траје пола сата време одмиче постаје све топлије и губи се продуктивност“, каже саговорник објашњавајући да често због јаке јутарње росе морају обувати гумене чизме и лагане кишне кабанице, а након тога тренерке, беле памучне мајице, обавезно носе шешире, капе.

„Није само врућина проблем, до подне нас нападају ројеви комараца те практикујемо да носимо гардеробу са дугим рукавима и да користимо спреј, а кад се они због врућине повуку стижу обади и разни други инсекти“, рекао нам је Балаж додајући да носе воду у балонима са стиропором, али да им и газда редовно доноси свежу, док за доручак пију јогурт, једу лаганију храну, краставце, парадајз, а слатко нико не једе обзиром да се од тога много више жедни.

Кукуруз „сече“

Балаж каже да је током овог периода најтеже радити на парцели семенског кукуруза који је ове године веома висок чак до 2 метра. У редовима је јака роса, биљке су бујне, густе и кад угреје нема ваздух, постаје спарно, а кукуруз има оштре листове који једноставно секу по рукама.

„Кад изађемо из реда кукуруза чизме нам често буду пуне воде, одосно росе“, каже Балаж и напомиње да је тешко радити на високим температурама али да до сада нико није имао здравствене проблеме. Оног тренутка кад осете да не могу више послушају савет газде и једноставно прекидају рад, иду кући на одмор.

Извор: Агроклуб (Рада Милишић)