Друштво
Како и када је настала Бачка Паланка?
Бачка Паланка, град на левој обали Дунава, настао је на месту ранијег насеља које је, током 16. века, записано са именом Пешт, а налазило се преко пута Илока. Ово насеље уцртано је и на свим важнијим мапама Угарске током 16. и 17. века, а на турском попису из 1570. г. у њему је записано 31 домаћинство (сва имена пописаних домаћина била су српска), пише „Равноплов“.
Име Паланке могло би да се повеже са оближњим турским утврђењем, насталим у другој половини 16. века. Ипак, са данашњим именом Паланка је најраније записана тек након протеривања Турака из Бачке, на попису насеља и пустара насталим око 1690. године, када је забележена као фискална (коморска) пустара, која није давала приходе.
Већ пар година касније (1692) овде су живели Срби, који су имали винограде, и за које је 1696. г. записано да су већином хусари (милатари-коњаници). У списку насеља Бачке жупаније Паланка је 1699. г. забележена у Бачком округу, а 1702. г. добила је статус граничарског шанца на Подунавској граници. Према попису из 1720. г. у Паланци је на служби било 167 граничара, који су били српске народности и којима је припадало девет околних пустара. Године 1745. Паланка је, наредбом царице Марије Терезије, са Суботицом, Сомбором и Брестовцем, изгубила статус војничког шанца, а њени становници прешли су у надлежност Бачке жупаније и Коморске управе (Паланка је, истовремено, постала седиште Коморског провизората за југозападну Бачку). Значајан део прихода Комора је остваривала путем продаје права на риболов и на коришћење дунавских воденица. Према пореском попису у Паланци је 1747. г. живело 119 српских домаћина, а 1752/53. г. 122 домаћина српске народности. Од 1755. г. Паланка је имала статус трговишта (варошице), а у то време овде се насељавају и први немачки досељеници.
Паланка и Илок на цртежу насталом на основу скице картографа из штаба Еугена Савојског 1698. год. Извор: Равноплов
Досељавање Немаца настављено је и наредних деценија, па је следећа већа скупина немачких колониста досељена у Паланку током 1764/65. године. Њихов број био је довољно велик за настанак засебног насеља, удаљеног два километара од Паланке, које ће бити прозвано Нова Паланка (дотадашње насеље у коме је живело српско становништво добија у то време, у службеним документима, име Стара Паланка). Већ на урбаријалном попису из 1771/72. године, ова два насеља записана су засебно. Српско насеље имало је 377, а немачко 110 домаћина (Нова Паланка је добила статус општине 1778). Простор између Старе и Нове Паланке населила је 1785/86. г. нова скупина колонизованих Немаца, па је он добио име Немачка Паланка, те је насеље тако било подељено на три засебне општине (две немачке и једну српску). У то време дошло је и до урбане регулације места, па су многе куће из приобалног дела Дунава, са нижег терена, пресељене на околни уздигнут терен. Везу са Илоком преко Дунава одржавала је скела, која је радила још од половине 18. столећа.
Током 19. века уследио је развој локалне привреде (пољопривреде, занатства, трговине и првобитне индустрије), а Паланка је постала и административно средиште судских и финансијских власти за читаво подручје југозападне Бачке. Од краја 19. века отварају се први значајнији индустријски објекти (свилара, парни млинови, пилана, фабрика за прераду кудеље, циглане), као и савремено бродско пристаниште. Паланчани су се често борили са поплавама и високим водостајем Дунава, али велики насипи су изграђени тек у другој половини 20. века, након поплаве 1965. године. Према пописима с краја 19. и почетка 20. века константно је растао број становника Паланке (подацима из 1878. г. наводе у Старој Паланци 4.416 становника, у Новој Паланци 1.478, а у Немачкој Паланци 4.023 становника, укупно 9.917; државни попис Угарске из 1910. г. бележи 13.047 становника у све три општине).
Паланка осамдесетих година 18. века. Извор: Равноплов
У Паланци је рођен знаменит сликар Франц Ајзенхут (1857-1903), који је студирао ликовну академију у Минхену, а потом се прославио широм Европе својим сликама са поријенталним мотивима. Ајзенхут је 1896. г. насликао и познату монументалну слику “Битка код Сенте” (4 x 7 метара), која се налази у здању Жупаније у Сомбору.
После Првог светског рата укинута су три имена Паланке, а цело насеље добило је заједничко име – Бачка Паланка, али је град, све до после Другог светског рата, остао подељен на три административне целине, односно општине. Након исељавања немачког становништва, по завршетку Другог светског рата, у Бачку Паланку је колонизовано становништво из Западне Босне (Дрвар, Босанско Грахово, Бихаћ, Цазин и Босански Петровац), укупно 2.594 породице са 15.747 чланова. У време социјализма дошло је до израженог напретка пољопривреде и индустрије на овом подручју, а 1974. г. саграђен је и мост преко Дунава, који је спајао Бачку Паланку и Илок.
Према последњем попису из 2022. године у Бачкој Паланци живи 48.667 становника.
Директор Канцеларије за ИТ и еУправу, др Михаило Јовановић говорио је јуче за Радио-телевизију Србије о успостављању система „еБоловање – Послодавац“.
„Закон који зовемо „е-Боловање – Послодавац“ је закон који прописује електронску размену података и свих чинилаца када је у питању боловање. Дакле између изабраног лекара, послодавца и Републичког фонда здравственог осигурања. Ово ће много значити грађанима и послодавцима, те грађани неће више бити курири који иду од шалтера до шалтера и носе своје дознаке. Већ ће се оне у електронској форми размењивати, а послодавци ће истог тренутка када грађани отворе боловање ту информацију директно добијати из здравственог система на Порталу еУправе“, рекао је Јовановић.
Говорећи о сигурности података, Јовановић је нагласио да грађани не треба да брину о безбедности својих података. Сви подаци домова здравља, примарне, секундарне и терцијалне заштите биће смештени у Државном дата центру у Крагујевцу. Овим Законом не мења се ништа у вези здравственог система и стицања права када је у питању боловање већ само размена информација између изабраног лекара и послодавца. При чему послодавац неће видети дијагнозу грађана, уколико се грађанин изричито не сагласи да та информација буде доступна.
„Планови до краја године везани су за обуке које су од великог значаја, пре свега за послодавце, када је у питању еБоловање. Организоваћемо низ инфо-дана са њима, имамо различите туторијале и припремамо едукације управо за послодавце, јер ће се њима највише променити начин рада пошто систем прелази у потпуности на електронско пословање“, рекао је Јовановић и позвао све послодавце да се придруже обукама и отворе своје налоге на Порталу еУправа.
На трећој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2025. години, усвојен је Закон о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења „е-Боловање – Послодавац”.
Од 1. јануара 2026. године, систем еБоловање омогућиће да изабрани лекар у систему изда електронску дознаку, а о чему ће послодавци бити благовремено обавештени електронским путем. На овај начин укида се потреба за достављањем папирних докумената, што је од великог значаја за запослене и представља још један одлазак мање на шалтере. За здравствени систем, предности се огледају у смањењу административног оптерећења, елиминацији дуплих уноса и смањењу грешака које настају ручним попуњавањем података о боловањима.
Систем доноси бројне предности и послодавцима попут електронског начина подношења приговора и захтева, као и праћења информација у вези са боловањем, уштеду времена и ресурса, већу поузданост и транспарентност у поступању, као и виши ниво правне сигурности.
Извор: ite.gov.rs
У петак 5. децембра у Новој Гајдобри је одржана манифестација „Дани колонизације Нова Гајдобра 2025“ поводом 80 година од почетка колонизације (1945-2025).
Манифестација је окупила око 100 посетилаца, а отворио је Младен Лучић, председник Удружења грађана „Атос“ Нова Гајдобра који је и организатор овог скупа. Он је том приликом изјавио да овакви скупови имају сврху очувања традиције, обичаја и сећања на стари крај односно подручје БИХ са кога су људи и дошли у ове крајеве.
На манифестацији је говорио др Предраг М. Вајагић историчар, који је представио делове књиге „Колонизација у општини Бачка Паланка 1945-1947“, затим књижевница Чедиславка Поповић из Бачког Доброг Поља која је читала песме и приче из своје књиге „Камен није само камен“. У музичком делу програма учествовала је мушка певачка група Куд Јован Дучић, уметнички руководилац Милош Мрковић и гуслар Милован Ковач.
Увертира манифестације је била презентација филма „Ђе сте пошли ђедови моји“. На самом крају подељене су плакете заслужним грађанима Нове Гајдобре и захвалнице учесницима. Пројекат је подржан од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
Д. Б.
Сваке године, 5. децембра, широм света обележава се Међународни дан волонтера, дан посвећен људима који несебичним радом, знањем и временом доприносе бољем животу оних којима је помоћ најпотребнија. Овај дан установиле су Уједињене нације 1985. године како би истакле значај волонтеризма и подстакле што већи број грађана да се укључе у активности од јавног интереса.
Ове године, 5. децембар обележава се под слоганом „ЛОКАЛНО, СВУДА“, који истиче јединствену снагу мреже: волонтере који одлично познају своје заједнице, разумеју потребе људи и сваког дана раде на томе да некоме улепшају или олакшају живот. У Црвеном крсту Бачка Паланка, волонтери су стуб организације и свакодневног деловања. Ове године, поводом Међународног дана волонтера, одаје се посебна захвалност волонтерима који својим несебичним ангажманом чине разлику у животима многих.
„У насељеним местима општине Бачка Паланка, увек постоји десетак волонтера, који својим присуством омогућавају да Црвени крст буде присутан и у селима. У самом граду, број волонтера је увек преко 50, а та бројка укључује људе свих узраста, од младих који доносе нову енергију и идеје, до старијих који са собом носе драгоцено искуство и мудрост“, изјавио је Бранислав Шобот, секретар Црвеног крста Бачка Паланка.
Овај дан је прилика да се сетимо колико су волонтери важни за нашу заједницу и друштво у целини. Њихова улога није само да пруже помоћ у кризним тренуцима, већ да активно учествују у свим аспектима живота заједнице. Било да је реч о дистрибуцији хуманитарне помоћи, организацији едукативних активности, ангажовању на акцијама добровољног давања крви или подршци старијим особама, волонтери Црвеног крста Бачка Паланка свакодневно се труде да њихов рад допринесе бољој и хуманијој заједници.
За најактивнију волонтерку у 2025. години проглашена је Жељана Балаж, која је од наше организације добила поклон, у знак захвалности.
„Волонтери Црвеног крста Бачка Паланка су јединствена снага наше мреже. Њихов рад увек је ту да улепша и олакша живот онима којима је најпотребније. Огромна захвалност за све што раде, јер те ствари нису нешто што може да се плати“, поручио је секретар Шобот.
Сви који желе да постану део ове хумане породице могу учинити то позивом на број 021/604-2151 или доласком у просторије Црвеног крста Бачка Паланка на адреси Југословенске армије 23.
Извор и фото: ЦК Бачка Паланка
Општинске вестипре 2 данаНови семафори и системи за контролу брзине
Друштвопре 1 данЖељана Балаж најактивнија волонтерка у 2025.
Сервисне информацијепре 2 данаРаспоред сахрана за уторак 9. децембар
Друштвопре 1 данДани колонизације у Новој Гајдобри
Сервисне информацијепре 13 сатиРаспоред сахрана за среду 10. децембар
Општинске вестипре 7 сатиНаставља се уређење Бачке Паланке и наредне 2026. године
Спортпре 1 данБолтић добитник награде „Јован Микић Спартак“
Културапре 1 данФилмске пројекције у Градском биоскопу
