И ове године се на Петровдан 12. јула трчао традиционални, 35. „Петровдански маратон“ или како га последњих година зову „Петровдански подвиг“.

Трка се трчала од Храма Светог Јована Крститеља у Бачкој Паланци до Храма Светих Апостола Петра и Павла у Гајдобри на деоници од 13,5 километара. Ове године су временски услови били изразито неповољни, јер је дневна температура данима прелазила четрдесети подељак на Целзијусовој скали.

Проф. др Јово Радош је и на овогодишњој трци направио витешки подвиг с обзиром да је са 75 година истрчао свих  35 трка. Поред њега, је трчало још тринаест најхрабријих момака, а било је ту и неколико припадница лепшег пола.

-Обим Земљине кугле је око 40.000 километара, а ја сам до сада истрчао два круга око Земље и тренутно трчим трећи круг. Није ова деоница од Бачке Паланке до Гајдобре толико ни дуга за трчање, него су временски услови баш екстремни. Не сећам се да је некада био овако врео дан за трчање. Данима је упаљен црвени метеоаларм и људима се није саветовало уопште да излазе из куће. Ипак, нас четрнаест најхрабријих се одлучило да трчи како се традиција не би прекинула. Нисам имао кризу ни једног тренутка трке и трчао сам са темпом од око 8 минута по километру. На крају смо сви заједно прошли кроз циљ, пошто трка последњих година нема такмичарски карактер као некада, каже проф. др Јово Радош.

Рекордер „Петровданског маратона“ се присећао још неких тако тешких трка из прошлости.

-Једном је пре двадесетак година је киша пала на сат времена пре трке, а једном смо кренули да трчимо у 15 сати по врелом асфалту, тако да је било тешких епизода које смо запамтили. За свих ових 35 година трчања ниједном нисам имао повреду, истегнуће мишића нити жуљ, додаје 75-годишњи Јово Радош.

Наш саговорник на крају истиче да је све ствар тренинга, јер Јово Радош целе године трчи и по киши и по снегу, по лепом и лошем времену на деоници од пет километара. Он се више деценија активно бави спортом и каратеом, готово свакодневно тренира и веома је издржљив.

-Када се спремам за ову трку, месец дана пре ње трчим по девет километара. Истрчати ову трку од Бачке Паланке до Гајдобре је стварно подвиг, а ове године је то било јако тешко остварити и зато је зовемо „Петровдански подвиг“, напомиње проф. др Јово Радош.

Свих четрнаест учесника „Петровданског маратона“ или „Петровданског подвига“ је ове године добило симболичне медаље, а трка је одржана у склопу обележавања сеоске и храмовне славе Гајдобре.

Јово Радош најављује да ће наставити да трчи ако га здравље буде служило и ако се буде осећао спреман као сада. Не сумњамо да ће проф. др Јово Радош постићи још подвига у својој вишедеценијског спортској каријери.

Д. З