Спорт
Интервју: Фудбалер Алекса Вукановић
Алекса Вукановић из Гајдобре је рођен 1992. године и постао је познат у свету фудбала. Направио је своје име и иза њега стоје резултати и постигнути голови. Тренирање фудбала је почео у свом селу, Гајдобри и матичном ФК „Херцеговац“, а даљи ток спортске каријере га је водио преко ЧСК Пиваре из Челарева, Бачке из Бачке Паланке, суперлигаша Напретка из Крушевца до црвено – белог дреса шампиона државе Црвене звезде. Касније се Вукановић опробао и у иностранству, у Кини и Катару, да би се потом вратио у Србију и прошле сезоне заиграо поново у црвено – белом дресу, али овога пута Војводине из Новог Сада.
За Алексу Вукановића се може рећи да је успео у фудбалу. Вредним и напорним радом, уз велика одрицања, стекао је афирмацију као поуздани нападач и добар егзекутор.
Како је све кренуло?
-Као мали дечак тренирао сам буквално све спортове у свом селу. Могу да кажем да сам са шест година почео да тренирам фудбал. Наравно, старији брат је тада ишао на фудбал, а ја сам га пратио и тако је то све почело. Љубав према најважнијој споредној ствари на свету је превагнула, почиње причу Алекса Вукановић.
Ко ти је био први тренер и код кога си највише напредовао?
-Први тренер ми је био Милован Биберџић у Херцеговцу. У каријери сам имао доста тренера, али сам највише напредовао код Драгана Ивановића у ЧСК Пивари и после у Напретку из Крушевца.
Да ли си на почетку каријере имао узора?
-Да, имао сам и то два. Били су то Златан Ибрахимовић и Тијери Анри док је играо у Арсеналу у Енглеској.
После неколико година проведених у Челареву, прелазиш у сезони 2014/15. у Бачку где постајеш један од најбољих играча. Како је текао даљи ток твоје фудбалске каријере?
-После Бачке се поново враћам у Челарево, а онда добијам позив из Напретка из Крушевца који се тада такмичио у Суперлиги Србије. Моје игре у Крушевцу су довеле до тога да добијем иностране и понуду да пређем у редове нашег шампиона Црвене звезде. Већи је био тада изазов заиграти за Црвену звезду, јер је то ипак наш највећи клуб и то је сан, чини ми се, већине младих фудбалера. У црвено-белом дресу сам провео три лепе сезоне. Носити дрес Црвене звезде је неописив осећај, поготово када играш Лигу шампиона и Лигу Европе.
После српског шампиона дошло је и време да се окушаш у иностранству?
-У сезони 2021/22. одлазим у Кину у клуб „Мејжу Хака“ и тамо сам добро играо, али убрзо добијам понуду из Катара и прелазим у „УМ Салал“ где сам имао кратку епизоду након које се враћам у Србију.
Жалиш ли што ниси провео више времена у иностранству и оставио дубљи траг?
-Не жалим ни мало. Али опет, никада се не зна да ли ћу на лето отићи преко границе.
После епизоде у Катару, враћаш се у Србију, конкретно у Нови Сад. Како је дошло до тога?
-Обукао сам дрес Војводине у сезони 2023/24. на иницијативу председника клуба Драгољуба Збиљића и мог пријатеља Марка Вујина, актуелног потпредседника РК „Војводина“. Они су најзаслужнији што сам тренутно фудбалер суперлигаша из Новог Сада.
Ове сезоне је Алексу Вукановића у Војводини задесила тешка повреда која га је на дужи период одвојила од терена. Питали смо га какво је стање са повредом и да ли је размишљао о крају каријере, обзиром да је у позним играчким годинама.
-У питању су покидани предњи укрштени лигаменти. Тренутно се опорављам, а надам се да ћу се вратити на терен у фебруару наредне године. Не размишљам о крају каријере, играћу док год будем могао, али сигурно ћу после играчке каријере остати у спорту.
Какви су ти планови и шта је по теби формула успеха за будуће младе фудбалере с обзиром да се за тебе може рећи да си успео у овом спорту?
-Моји даљи планови су везани за бављење фудбалом и уживање у друштву породице и пријатеља. Никада не одустајати од својих снова. Само рад, ред и дисциплина уз таленат могу довести до успеха. Таленат у свему томе може да помогне, али рад се више исплати.
Видиш ли неког од младих фудбалера из Бачке Паланке који би могао да направи добру фудбалску каријеру?
-Наравно, Бачка Паланка као спортска средина има увек талентоване деце који тек треба да се покажу. Ево, на пример, то је Михаило Ивановић, мој бивши саиграч из Војводине, који је недавно отишао у Милвол у енглески Чемпионшип. Трудио сам се, док је Ивановић носио црвено-бели дрес, да му на сваком тренингу причом и радом покажем да може да се успе у фудбалу. Ево, сада му се је то дошло на наплат – каже на крају разговора искусни нападач Војводине из Новог Сада.
Алекса Вукановић никада није заборавио своје село, Гајдобру, и више пута је помагао Херцеговцу, и фудбалском и рукометном клубу у виду набавке спортске опреме. Заиста, ради се о изванредном фудбалеру и особи, правом узору младих фудбалера и оних који ће то тек да постану.
Д. З.
Директор ОК Црвена звезда, Никола Росић, уручио је награду Бачкопаланчанки Теодори Зец, МВП-у пионирског првенства Србије. Велике наде полажу се у талентоване младе играчице и места у сениорском тиму су већ резервисана.
Теодора Зец је своје одбојкашко искуство стекла у матичном клубу, ОК Панонија из Бачке Паланке, игра на позицији смечера, висока је 180 цм и пред њом је изузетна каријера. Након наступа у пионирској репрезентацији Србије, запазио ју је и Одбојкашки клуб „Црвена звезда“ у којем сада игра.
Д. Б.
У суботу 5. јула, у оквиру туристичко-забавне манифестације „Дунавски бал 2025“ одигран је рапид турнир у шаху. Сада већ традиционални, осми по реду турнир, одржан је у просторијама Словачког дома уз учешће 46 шахиста.
На турниру је учествовао један велемајстор, пет фиде мајстора, 12 мајсторских кандидата и 28 играча различитих шаховских категорија. Играно је девет кола по швајцарском систему паровања. Темпо играња је био 10 минута за целу партију, плус бонификација три секунде по одиграном потезу. Од старта турнира добром игром издвојио се велемајстор Миша Пап и тако оправдао улогу главног фаворита. Он је на крају заслужено освојио прво место са 8 поена, 7 победа и 2 ремија. Њему је припала новчана награда у износу од 16.000 динара. Други је био Милан Поповић са 7 поена, колико је имао и Кологнат Петар на 3.месту, али је бухолц коефицијент одредио пласман. Четврти је био Драгомир Сокић са 6,5 освојених поена, пети Игор Исак са 6 поена, а шести млади бачкопаланачки шахиста Илија Јовановић са истим бројем поена. То су и уједно награђени играчи. Поред тих, организатор је поделио и специјалне награде, тако је награду за најуспешнију шахисткињу на турниру освојила Милијана Билић, која је имала 3 поена. Најбоље пласирани омладинац је Јован Билић са 5,5 поена, а најбољи међу ветеранима је био Миљан Остојић са 5,5 поена.
Шахисти који су играли на турниру били су из Новог Сада, Смедерева, Кикинде, Сремске Митровице, Куле, Товаришева, Силбаша, Челарева и Бачке Паланке. Техничку организацију турнира је спровео шах клуб „Бачка Паланка“, главни судија је био Томислав Дубовски.
Редакција
У организацији Соколове школице фудбала, у Новој Гајдобри је одржан је први ноћни турнир у фудбалу за млађе категорије, у периоду од 1. до 6. јула. Биле су три узрасне категорије и то прва за годиште 2010/2011., друга 2012., 2013. и 2014. и трећа од 2015. годишта и млађи. Играло се по систему игре 5+1, а било је пријављено укупно 16 екипа у све три категорије.
У генерацији 2010/2011. годиште, учешће су узеле четири екипе, а прво место освојила је екипа КОВИС БП, друго АМК БАЧКА и треће СТУПАР. У другој категорији (2012., 2013. и 2014.) пријавило се пет екипа, а прво место освојила је екипа КО ТЕ ШИША – SUGAR DADDY, друго место ПИЛЕЋА КРИЛЦА, а треће место Н ПРОМ.
У трећој категорији, у којој су се такмичила деца 2015. годиште и млађа, прво место припало је екипи КАФЕ АЛО, друго СЛАВИЈА ПИВНИЦЕ и треће ТАПЕТАРИЈА АДРИЈАНА НГ.
Најбољима су припали пехари и медаље, а у првој узрасној категорији победници су добили и новчане награде.
Организатори турнира истичу да је ово први турнир после 13 година и надају се да ће се наредне године наставити традиција, а захвалили су се и свима који су помогли око организације турнира, као и екипама које су пријавиле учешће.
Д. Б.
