Добар део нас, кад-тад почне да кубури са зубима. Једно време трпимо, а тада правац код стоматолога. Нисам ни ја био поштеђен тих мука, па сам почео да одлазим код зубара. Променио сам их доста, док се нисам нашао код др Борислава Јовића. Популарни доктор Бора је узео у обраду моје зубе, а то је радио са сигурном руком и са најбољом доступном анестезијом, тако да сам веома мало осетио његову интервенцију. Успео је наш саговорник да победи онај исконски страх у мени који сам осећао када је требало да посетим зубну амбуланту.

– Рођен сам 22. јануара 1947. године у Бачкој Паланци – каже примаријус др Борислав Јовић.

– Основну школу и гимназију сам завршио у Паланци, после сам отишао на студије стоматологије у Београд. После дипломирања, вратио сам се у родни град и запослио се у Челареву. Ту сам стекао прва радна искуства па сам отишао на од служење војног рока у Самобор, где сам радио у амбуланти. После армије, враћам се у Бачку Паланку и почињем да радим у другим местима наше општине, у Нештину и Визићу сам био први стоматолог уопште. Иначе, радио сам у свим местима бачкопаланачке општине.

Поред редовног посла, даље сте се усавршавали у дечијој стоматологији?

-Тако је, учио сам и даље, специјализацију сам завршио из дечије и превентивне стоматологије, што је био мој избор. То је веома леп посао, где сам учио и децу и родитеље, шта треба да чине. Максимално сам се посветио свом раду, писао сам своја запажања у скоро четрдесет стручних радова, који су објављени и захваљујући томе добио сам звање примаријуса 2005. године. Била је то једна лична сатисфакција мог рада, којем сам био посвећен. Поред свог примарног посла са децом, нисам заборавио ни своје пријатеље и познанике којима сам такође поправљао или вадио зубе. Био сам људима на услузи, ко год је имао потребе, ја сам му помогао, без разлике.

Које сте све услуге пружали из домена стоматологије?

-Вађење и поправку зуба, израду протеза и мостова,мање хируршке интервенције, све што је био уствари и мој посао.

Пуно сте времена посветили едукацији деце и родитеља. Нешто више о том хуманом делу вашег посла?

– Објашњавао сам и родитељима и деци важност неговања зуба, предавања сам држао у вртићима и школама, свуда сам ишао где је била потребна жива реч. Све то са циљем да се схвати суштина, да су хигијена и исхрана јако важне за здравље зуба.

Посветили сте једну интересантну књигу деци о стоматологији. Како сте дошли на идеју?

-Тако што сам желео да преточим писану реч у књигу, оно што смо управо и радили. Имао сам добар тим људи, који су учествовали у писању, Василије Папић је написао стихове, примерене дечијем узрасту, а имао сам и преводиоце који су то превели на мађарски, словачки и ромски језик и уз живописне илустрације, родила се књига „Леп осмех је осмех пријатељу“. На промоцији су учествовали и моји уважени професори из Београда и НовогСада, који су се похвално изразили о књизи. После смо књигу промовисали и по основним школама. Другу књигу сам издао уз велику помоћ васпитача из ПУ „Мла-
дост“.

Да ли је традиција настављена у породици?

– Јесте, моја кћерка Милица је завршила стоматологију и постала је специјалиста ортодонт, а син Драшко наставио мајчиним, Мириним стопама, постао је правник.

Да ли је по вама стоматологија хумана наука?

– Апсолутно. Најважније је добро урадити посао, а да не дође до болова. Зато учимо родитеље, да своје дете редовно воде код лекара, одмах по рођењу, да знају како да се поставе. Без заједничког ангажовања и родитеља и доктора нема шансе за успех. Родитељи морају да обрате пажњу на здравље зуба своје деце, јер свако воли да има здраве и правилне зубе.

Како успевате да одагнате страх код пацијената од зубара?

– Нормалним разговором, причом. Не можете радити као стршљен, да одмах кренете са интервенцијом, морате да видите са ким имате посла, да ли је дете плашљиво или није, своје понашање као лекар прилагођаваш томе. Код прве посете не мораш ни да почнеш интервенцију, тек други пут, поента је у доброј комуникацији, да пацијент или дете у теби види пријатеља. Деца су о мени писала саставе, то је нешто што мене као човека испуњава.

Познајемо доктора Бору већ одавно, знамо да има широке видике. Који су ваши хобији?
– Изнад свега волим књижевност, пуно читам, без тога нема шансе да себе надоградиш као човека и ту се тај хумани део максимално постиже. Волим да играм и шах имам своје редовне противнике, а као млад сам се бавио одбојком, тако да та љубав према њој постоји и данас. Сусрео сам и Патрика Бесона, чувеног француског писца, када је био у посети Бачкој Паланци.

За време свог радног века били сте на неким функцијама везаним за вашу професију, више о томе?

-Био сам заменик директора Дома здравља „Др Младен Стојановић“, доктора Угрице и то у најтежим, ратним временима у бившој Југославији. Борили смо се да обезбедимо све услове, нисмо се либили да молимо и наша привредна предузећа и шире, да бисмо обезбедили Паланци нормалне услове за функционисање, колико може у ратним временима. Био сам и члан Председништва Стоматолошке секције Војводине.

Кроз рад др Борислава Јовића за 40 година, прошло је десетине хиљада пацијената. Наш доктор Бора захваљује се својим сарадницима на успешном раду током свих година свог радног века.

На крају је примаријус др Борислав Јовић поручио читаоцима, да верују свом стоматологу, воде рачуна о здрављу своје деце, јер преко интернета сазнаће се неке ствари, али жива реч лекара је најважнија. Имате право да питате, а лекар мора да вам одговори најбоље како уме.

Аутор: Шандор Вечера