Друштво
ИНТЕРВЈУ: Александар Ерцег, в.д. директора ЈКП „Комунапројект“
Пре више од два месеца, на место в.д. директора ЈКП „Комунапројект“, дошао је Александар Ерцег, многима потпуно непознат, али довољно стручан за област и функцију коју обавља.
Ерцег је рођен 1984. године у Земуну, по струци мастер инжењер електротехнике и рачунарства и члан инжењерске Коморе Србије. Поседује лиценцу 451. У својој радној биографији истиче раду ЈКП Чистоћа Стара Пазова и ЈКП Водовод и канализација, такође Стара Пазова.
Какав је био Ваш први утисак, да ли је, по Вашем мишљењу, општина Бачка Паланка комунално уређена?
– Да, Општина Бачка Паланка је добро комунало уређена. Наравно, посла има доста, али досадашњи рад бих оценио као добар што се тиче комплетне комуналне услуге на територији општине Бачка Паланка.
Који су били Ваши први кораци у решавању текућих проблема?
– Моји први кораци су били везани за основну делатност ЈКП Комуналпројекта, а то је водоснабдевање, односно, настављамо са уградњом водомера на даљинско очитавање, који су се показали одлично у смислу смањења губитака и уштеди радне снаге, отворили смо две Еко чесме у Гајдобри и Новој Гајдобри, радимо на замени филтера на постројењу за прераду воде у Деспотову, урађени су нови прикључци за водоводну и каналазациону мрежу на углу улица Краља Петра Првог и Академика Милана Курепе, пратимо радове на партерном уређењу што се тиче наше делатности. Кошење је ове године почело доста раније због временских услова, појачано је одржавање хигијене у граду , у претходној недељи свако
насељено место је добило и по 4 контејнера од 1,1м3 за комунални отпад, док одношење комуналног отпада иде по устаљеном распореду.
Каква је ситуација са Трансфер станицом и докле се стигло са Регионалном
депонијом?
– Доста се урадило по том питању. Ту је велика подршка града Новог Сада и Међуопштинске радне групе за изградњу регионалне депоније. Основано је Регионално предузеће које је и носилац комплетног пројекта. У поступку је припрема тендерске документације за изградњу Регионалне санитарне депоније у Новом Саду и две Трансфер станице у Бачкој Паланци и Врбасу.
Да ли имате решење за дивље депоније?
– Општина Бачка Паланка је прошле године урадила пројекте за санацију сеоских сметлишта, тако да користимо конкурсе Покрајине и Министарства заштите животне средине, као и Локалне самоуправе. Прошле године очишћено је сеоско сметлиште у Парагама уз помоћ Локалне самоуправе и Министарства за заштиту животне средине. Ове године добијена су средства за сеоско сметлиште у Деспотову.
И за крај, који су Ваши планови, можете ли издвојити бар два дугорочна плана?
– Два дугорочна плана су свакако изградња Пречистача отпадних вода и Трансфер станице. Тренутно смо конкурисали у Покрајини за набавку камиона смећара, где учешће има и ЈЛС, а у плану је изградња Еко чесме у Челареву. За крај нашег разговора, желео бих да похвалим Недељне новине на редовном и објективном извештавању и праћењу наших активности и
желим да честитам свим грађанима општине Бачка Паланка предстојеће празнике!
Д.Б.
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
