Календарски, лето нам је стигло 20. јуна, али и пре тог датума у Србији је забележено више тропских дана и ноћи. Температуре сада већ достижу 40 степени, а људском организму неопходно је време да се адаптира на сваку промену. 

Лекари у Служби хитне медицинске помоћи ових дана имају пуне руке посла јер високе температуре могу да изазову бројне тегобе и стања, нарочито код хроничних болесника. Докторка у Хитној служби у Дому здравља „Др Младен Стојановић“, Јована Камарит каже да је потпуно нормално да сви реагујемо на промене времена на одређен начин, да постоје ситуације када можемо сами себи да помогнемо, али и када је неопходно позвати Хитну помоћ.

-Тегобе код хроничних болесника се увек погоршају током тропских врућина. Тачније, када је јако хладно или јако топло, када долази до нагле промене температуре, наше тело врши адаптацију. Током лета, наше тело покушава да се прилагоди високим температурама. Ако је данас 40 степени, сутра 20, тело не разуме шта се дешава. Хронични болесници већ имају одређену болест, да ли је то астма, хипертензија или им срце не ради како треба, њихово тело већ покушава да се адаптира на ту болест и када на то додате још промену времена, стање се додатно погоршава, каже за „Недељне новине“ др Камарит.

Она додаје да последњих дана хитну помоћ управо највише и зову хронични болесници али и маме малих беба плашећи се дехидратације, што како она каже и јесте популација која је под највећим ризиком – хронични болесници и мала деца.

-Дешава се да на терену пружамо помоћ на пример старијој особи која је притом и хронични болесник, а у подне је напољу, када је температура преко 35 степени. Наш савет дефинитивно је да они једноставно остану код куће у најтоплијем делу дана. Између 11.00 и 17.00 часова нико не треба да иде напоље када је тропски дан. Тада и потпуно здравим особама може да позли, јер наше тело напросто не може да поднесе тако високе температуре. Оно што је такође јако важно јесте унос довољне количине воде. Приметимо да пацијенти који нас зову не пију довољно воде, а потребно је попити три литре воде дневно када је јако топло, додаје наша саговорница.

Топлотни удар и сунчаница

Оно што може да се деси када предуго боравимо напољу током тропских дана јесте топлотни удар, али и сунчаница. Др Јована објаснила је разлику између ова два стања и како можемо препознати симптоме и реаговати.

-Топлотни удар је најтежа компликација која може да се деси због температуре. Он може да се деси свима, највише старијим људима и малој деци. До топлотног удара долази када смо дужи временски период напољу, изложени сунцу, неадектватно обучени (више слојева гардеробе) и нисмо пили довољно воде. Када неко уђе овде код нас у хитну и каже „имам топлотни удар“, одмах знамо да то није у питању јер он подразумева конфузију, јако високу телесну температуру, преко 41 степен, особа, да тако кажемо, „гори“ и има мучнину и повраћа, а може да се деси и да је без свести. Ако се то деси неком на улици, важно је да проверимо да ли особа има пулс, да ли дише. Након тога треба преместити ту особу у хлад и одмах позвати хитну помоћ. Оно што грађани такође могу да ураде јесте да расхладе ту особу, скину вишак гардеробе, полију је водом, а у идеалним условима да пешкир натопе водом и ставе на врат, торакс и испод шака са унутрашње стране, објашњава докторка Јована Камарит.

Код сунчанице, разлика је у томе што се она описује као изоловани топлотни удар главе. Према речима докторке из бачкопаланачке Службе хитне медицинске помоћи, пацијенти могу бити конфузни и може доћи до мучнине и повраћања. Савети су слични као и код топлотног удара, особа треба да се склони у хладнији простор, треба да пије пуно воде и такође расхлађује пешкиром уколико је то могуће.

-Јако је важна надокнада течности али и електролита баш у ситуацијама када боравимо лети напољу. Када се знојимо, губимо воду и со што доводи до грчења мишића. Ја иначе не препоручујем ником ове, сада популарне обојене воде, али у тим околностима су добре јер су пуне електролита и угљених хидрата. Електролити могу да се надокнаде интравенски али то се не препоручује, увек је боље да се унесу пићем и мало сланијом храном, додаје наша саговорница.

Ових дана често долази и до снижавања крвног притиска или нивоа шећера у крви. Докторка Камарит каже да у тим ситуацијама треба да легнемо и подигнемо ноге. Уколико је то немогуће у одређеној ситуацији, биће довољно и попити воде и појести нешто слатко.

Колико је опасно када „изгоримо“ на сунцу?

Докторка Јована Камарит дотакла се и сунчања и тога колико тешке последице може да изазове ако нам кожа мало поцрвени на сунцу.

-Људи олако схватају када им кожа поцрвени на сунцу. То треба озбиљно да се схвати, то је опекотина првог степена. Много је важно да сви наносе креме са заштитним фактором и да знају да број фактора 20, 30 или 50 уствари означава на колико минута треба да се мажемо. Да би спречили добијање опекотина, важно је не излагати се сунцу између 11.00 и 17.00 часова због индекса зрачења. Свака опекотина коју добијемо на сунцу повећава ризик од добијања меланома. Прва помоћ код таквих стања коже, може да буде што да не, и хладан јогурт али и алоје вера, као и хладне облоге, рекла је др Камарит.

Ако се дан након што смо добили опекотине поново излажемо сунцу, обавезно је да обучемо мајицу и додатно заштитимо оштећени део коже.

Д. Ј. Бујак