Друштво
Хитна помоћ: Тропске врућине могу изазвати озбиљне тегобе, како реаговати?
Календарски, лето нам је стигло 20. јуна, али и пре тог датума у Србији је забележено више тропских дана и ноћи. Температуре сада већ достижу 40 степени, а људском организму неопходно је време да се адаптира на сваку промену.
Лекари у Служби хитне медицинске помоћи ових дана имају пуне руке посла јер високе температуре могу да изазову бројне тегобе и стања, нарочито код хроничних болесника. Докторка у Хитној служби у Дому здравља „Др Младен Стојановић“, Јована Камарит каже да је потпуно нормално да сви реагујемо на промене времена на одређен начин, да постоје ситуације када можемо сами себи да помогнемо, али и када је неопходно позвати Хитну помоћ.
-Тегобе код хроничних болесника се увек погоршају током тропских врућина. Тачније, када је јако хладно или јако топло, када долази до нагле промене температуре, наше тело врши адаптацију. Током лета, наше тело покушава да се прилагоди високим температурама. Ако је данас 40 степени, сутра 20, тело не разуме шта се дешава. Хронични болесници већ имају одређену болест, да ли је то астма, хипертензија или им срце не ради како треба, њихово тело већ покушава да се адаптира на ту болест и када на то додате још промену времена, стање се додатно погоршава, каже за „Недељне новине“ др Камарит.
Она додаје да последњих дана хитну помоћ управо највише и зову хронични болесници али и маме малих беба плашећи се дехидратације, што како она каже и јесте популација која је под највећим ризиком – хронични болесници и мала деца.
-Дешава се да на терену пружамо помоћ на пример старијој особи која је притом и хронични болесник, а у подне је напољу, када је температура преко 35 степени. Наш савет дефинитивно је да они једноставно остану код куће у најтоплијем делу дана. Између 11.00 и 17.00 часова нико не треба да иде напоље када је тропски дан. Тада и потпуно здравим особама може да позли, јер наше тело напросто не може да поднесе тако високе температуре. Оно што је такође јако важно јесте унос довољне количине воде. Приметимо да пацијенти који нас зову не пију довољно воде, а потребно је попити три литре воде дневно када је јако топло, додаје наша саговорница.
Топлотни удар и сунчаница
Оно што може да се деси када предуго боравимо напољу током тропских дана јесте топлотни удар, али и сунчаница. Др Јована објаснила је разлику између ова два стања и како можемо препознати симптоме и реаговати.
-Топлотни удар је најтежа компликација која може да се деси због температуре. Он може да се деси свима, највише старијим људима и малој деци. До топлотног удара долази када смо дужи временски период напољу, изложени сунцу, неадектватно обучени (више слојева гардеробе) и нисмо пили довољно воде. Када неко уђе овде код нас у хитну и каже „имам топлотни удар“, одмах знамо да то није у питању јер он подразумева конфузију, јако високу телесну температуру, преко 41 степен, особа, да тако кажемо, „гори“ и има мучнину и повраћа, а може да се деси и да је без свести. Ако се то деси неком на улици, важно је да проверимо да ли особа има пулс, да ли дише. Након тога треба преместити ту особу у хлад и одмах позвати хитну помоћ. Оно што грађани такође могу да ураде јесте да расхладе ту особу, скину вишак гардеробе, полију је водом, а у идеалним условима да пешкир натопе водом и ставе на врат, торакс и испод шака са унутрашње стране, објашњава докторка Јована Камарит.
Код сунчанице, разлика је у томе што се она описује као изоловани топлотни удар главе. Према речима докторке из бачкопаланачке Службе хитне медицинске помоћи, пацијенти могу бити конфузни и може доћи до мучнине и повраћања. Савети су слични као и код топлотног удара, особа треба да се склони у хладнији простор, треба да пије пуно воде и такође расхлађује пешкиром уколико је то могуће.
-Јако је важна надокнада течности али и електролита баш у ситуацијама када боравимо лети напољу. Када се знојимо, губимо воду и со што доводи до грчења мишића. Ја иначе не препоручујем ником ове, сада популарне обојене воде, али у тим околностима су добре јер су пуне електролита и угљених хидрата. Електролити могу да се надокнаде интравенски али то се не препоручује, увек је боље да се унесу пићем и мало сланијом храном, додаје наша саговорница.
Ових дана често долази и до снижавања крвног притиска или нивоа шећера у крви. Докторка Камарит каже да у тим ситуацијама треба да легнемо и подигнемо ноге. Уколико је то немогуће у одређеној ситуацији, биће довољно и попити воде и појести нешто слатко.
Колико је опасно када „изгоримо“ на сунцу?
Докторка Јована Камарит дотакла се и сунчања и тога колико тешке последице може да изазове ако нам кожа мало поцрвени на сунцу.
-Људи олако схватају када им кожа поцрвени на сунцу. То треба озбиљно да се схвати, то је опекотина првог степена. Много је важно да сви наносе креме са заштитним фактором и да знају да број фактора 20, 30 или 50 уствари означава на колико минута треба да се мажемо. Да би спречили добијање опекотина, важно је не излагати се сунцу између 11.00 и 17.00 часова због индекса зрачења. Свака опекотина коју добијемо на сунцу повећава ризик од добијања меланома. Прва помоћ код таквих стања коже, може да буде што да не, и хладан јогурт али и алоје вера, као и хладне облоге, рекла је др Камарит.
Ако се дан након што смо добили опекотине поново излажемо сунцу, обавезно је да обучемо мајицу и додатно заштитимо оштећени део коже.
Д. Ј. Бујак
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
