Годишње 200 случајева злостављања животиња – тек десет одсто починилаца буде осуђено
Прати нас на мрежама

Друштво

Годишње 200 случајева злостављања животиња – тек десет одсто починилаца буде осуђено

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Pexels

Какав је то човек који може да повреди немоћну животињу, питамо се све чешће после снимака на друштвеним мрежама и вести које говоре о мучењу животиња. Да ли само казна од таквих особа може да направи људе? Насиље над животињама је видљивије захваљујући камерама и снимцима са мобилних телефона, али је стваран број случајева вероватно много мањи од броја пријављених насилника, и далеко мањи од броја осуђених починилаца. Тако, на годишњем нивоу у Србији буде пријављено 200 случајева, а осуђених насилника је тек десет одсто, преноси РТС.


Протеклих дана прича се о жени која је аутомобилом прегазила комшијиног пса. Да је то било намерно, како кажу комшије, доказује снимак на којем се види да жена није успорила ни зауставила ауто. Белка је некако успела да се извуче испод точкова, али са поломљеним предњим шапама. Особа која може да повреди животињу, може да повреди и човека.

„Сама чињеница да немаш у себи идеју да нешто што ти радиш може да угрози некога другога значи да неко није водио рачуна о теби у том смислу кад су деца у питању, тако да тај порив злостављања животиња у најранијем узрасту је заправо индикатор будуће психопатологије, врло озбиљно треба повести рачуна о томе, постоје истраживања и докази о томе да су серијске убице имали историју злостављања животиња“, каже Радмила Вулић Бојовић, психолог.

„Ухапшене су три особе, сумња се на убијање и злостављање паса“, „На десетине паса и мачака отровано на Космају“, „Пребио два од девет паса које је чувао“ – када чујемо овакве вести помислимо, какви су то људи.

Годишње се у Србији у просеку пријави 200 таквих кривичних дела. Само 10 одсто починилаца буде осуђено.

„Често су у питању непознати учиниоци или недостатак доказа да би могли да осудимо неко лице, тако да отприлике од тих 10 посто осуђених углавном су условне осуде, новчане казне, а изузетно затворске казне које су овим делом предвиђене у трајању до две године, а када је у питању убијање већег броја животиња, као и заштићене врсте онда је затворска казна до три године затвора“, каже проф. Владимир Нешић са Катедре за судску ветеринарску медицину.

Власници и очевици овакве случајеве углавном пријављују Комуналној милицији или удружењима за заштиту животиња. Међутим, како грађани тврде, сви им говоре да за то нису надлежни и да о томе треба да обавесте МУП, будући да је у питању кривично дело.

„Дешавало се да смо ми подносиоци неке пријаве, много чешће дајемо савете грађанима како да напишу пријаву, шта да ураде и да онда они сами покрену тужбу“, каже Сања Радосављевић из „Енимал рескју Србија“.

„У свим тим ситуацијама се обавезно обавештава полиција која упућује оштећене да се изврши обдукција на неком од факултета или Института ветерине у Србији и на тај начин обезбеде докази да би могли даље процесуирају ти осумњичени за то кривично дело“, додао је професор Нешић.

Прекршај је и занемаривање паса, а до тога често долази и због незнања власника.

„Када су биле ове велике врућине имали смо јако велики број упита коме грађани да се обрате јер виде власничке животиње које су везане на изузетно кратком ланцу од метар, два, где немају воде, хране, адекватно склониште од сунца. То је исто занемаривање које је кажњиво“, навела је Сања Радосављевић.

Пре више од 10 година постојала је иницијатива Градске управе да се, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, оформи полиција за животиње, али то се није десило.

Извор: РТС

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Живот у инвалидским колицима

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Живот са инвалидитетом – Живот у инвалидским колицима

Немања Ћурић из Нове Гајдобре је 23. јуна 2003. године доживео тешку саобраћајну несрећу на мосту између Бачког Петровца и Гложана и остао у инвалидским колицима задобивши тешке телесне повреде опасне по живот. Повредио је кичму и од тада је непокретан.


Конкретно, Немања је повредио торахалне пршљенове 10 и 11. Код ове повреде је процес лечења и опоравка јако дуг, али и могућ. Нада увек постоји да овај млади човек поново стане на своје ноге, али се мора бити упоран и пре свега стрпљив.

Ћурићу је најтеже било да прихвати тешку повреду и инвалидска колица, посебно у првих месец дана након несреће, али су му у томе највише помогли породица и пријатељи који су му били велика подршка.

У свом свакодневном животу Немања нема већих проблема, било физичких препрека било дискриминације у друштву. Једина препрека су му степенице, тада једино схвати да је непокретан. Посебно то долази до изражаја у Бачкој Паланци која има доста јавних објеката где особе са инвалидитетом немају адекватан прилаз за инвалидска колица. Данас вози аутомобил, као и сви други људи. Иде свакодневно на тренинге на СПЕНС аутомобилом који је прилагођен његовом стању.  Аутомобил му поседује специјално седиште за особе са инвалидитетом, из колица прелази на управљачко седиште ослањајући се на руке, а управља аутомобилом помоћу ручних команди. Живот проводи као остали људи.

Покушао је у два наврата да направи неки помак у опоравку третманом матичним ћелијама у Бечу, али не са већим успехом. У почетку је редовно вежбао са професионалним физиотерапеутом, а онда је наставио да самостално вежба код куће. Нада за оздрављење још увек постоји и зато Немања не одустаје од борбе иако му је ове године преминула мајка која је вежбала са њим.

Ћурић је пре саобраћајне несреће био талентован фудбалер који је дошао до дреса Чукаричког, а потом и Партизана из Београда. Када је прихватио тешко стање окренуо се бављењу стоним тенисом који тренира већ седам година. Позвао га је селектор репрезентације Србије у стоном тенису за особе са инвалидитетом Златко Кеслер и Немања је постао члан СТК „Спин“ из Новог Сада. Иако је то био нови и тотално другачији спорт за њега, Ћурић се брзо снашао и остварио неке запажене успехе у земљи и иностранству. Неколико година је био први у дублу у Србији, а имао је успеха и на међународној сцени. Има освојену златну медаљу у дублу и сребро у Чешкој. Пре две године је Ћурић на Светском купу за особе са инвалидитетом у стоном тенису био други у микс дублу. То су само неки од резултата овог успешног стонотенисера у инвалидским колицима.

У међувремену се Немања оженио са супругом Споменком и практично почео нови живот.

Ова прича је тужна, али у исто време има и лепих ствари. Ово је пример како јака воља за животом може да победи тешку болест или повреду. Младе особе са инвалидитетом у инвалидским колицима не треба да клону духом, да не одустају од живота, да пронађу неку занимацију која ће их окупирати. Воља за животом је  најбитнија, а то се најбоље види код Немање Ћурића.


Пројекат „Живот са инвалидитетом“ суфинансира Општина Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Бачка Паланка, која је доделила средства.

Настави са читањем

Друштво

Распоред рада у Дому здравља, у понедељак 11. новембра

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: РТВ БАП

На дан државног празника Дан Примирја 11. 11. 2024.године (понедељак) у Дому здравља „Др Младен Стојановић“ Бачка Паланка организује се рад по следећем распореду:

Одељење за здравствену заштиту деце у Бачкој Паланци (једна екипа: лекар и медицинска сестра) ради од 08 до 13 часова.

Централна апотека у Бачкој Паланци ради од 07.00 до 17.00 часова.

Одељење за здравствену заштиту одраслих здравља у Дому здравља у Бачкој Паланци (једна екипа: лекар-медицинска сестра) ради од 07.00 до 17.00 часова.

Служба хитне медицинске помоћи и Служба за хемодијализу раде према редовном распореду.

Амбуланта за респираторне инфекције у Бачкој Паланци ради од 08 до 13 часова.

Извор: РТВ Бап

Настави са читањем

Друштво

У понедељак је нерадни дан, а ево и који су нерадни дани у 2025. години

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Canva

У понедељак, 11. новембра обележава се Дан примирја у Првом светском рату што је и нерадан дан у Србији. Ђаци у школама наставе су ослобођени 11. и 12. новембра, понедељак и уторак.

Први дан нове године је среда, а нередан је и четвртак, 2. јануар. Божић је у уторак, 7. јануара, тако да тог месеца имамо три нерадна дана. У фебруару такође имамо три слободна дана, за Дан државности, и то „продужени викенд“ од 15. до 17. фебруара – јер ако један од датума када се празнују државни празници Републике Србије падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана.

Погледајте цео списак државних и верских празника објављен на сајту paragraf.rs

  • 1. и 2. јануар (среда и четвртак) – Нова година – нерадни дани
  • 7. јануар (уторак)- Божић – нерадни дан
  • 15, 16. и 17. фебруар (субота – понедељак)- Дан државности – нерадни дани
  • 30. март (недеља)- Први дан Рамазанског бајрама – за припаднике исламске заједнице нерадни дан
  • 18, 19, 20. и 21. април (петак – понедељак)- Васкршњи празници – православни – нерадни дани
  • 18, 19, 20. и 21. април (петак – понедељак) – Ускршњи празници – католички – за католике и припаднике других хришћанских верских заједница нерадни дани
  • 1. и 2. мај (четвртак – петак) – Празник рада – нерадни дани
  • 6. јун (петак) – Први дан Курбанског бајрама – за припаднике исламске заједнице нерадни дан
  • 2. октобар (четвртак) – Јом Кипур – за припаднике јеврејске заједнице нерадни дан
  • 11. новембар (уторак) – Дан примирја у Првом светском рату – нерадни дан
  • 25. децембар (четвртак) – Први дан Божића – за католике и припаднике других хришћанских верских заједница нерадни дан

Извор: paragraf.rs

Настави са читањем

Najčitanije