Друштво
Годишње 200 случајева злостављања животиња – тек десет одсто починилаца буде осуђено
Какав је то човек који може да повреди немоћну животињу, питамо се све чешће после снимака на друштвеним мрежама и вести које говоре о мучењу животиња. Да ли само казна од таквих особа може да направи људе? Насиље над животињама је видљивије захваљујући камерама и снимцима са мобилних телефона, али је стваран број случајева вероватно много мањи од броја пријављених насилника, и далеко мањи од броја осуђених починилаца. Тако, на годишњем нивоу у Србији буде пријављено 200 случајева, а осуђених насилника је тек десет одсто, преноси РТС.
Протеклих дана прича се о жени која је аутомобилом прегазила комшијиног пса. Да је то било намерно, како кажу комшије, доказује снимак на којем се види да жена није успорила ни зауставила ауто. Белка је некако успела да се извуче испод точкова, али са поломљеним предњим шапама. Особа која може да повреди животињу, може да повреди и човека.
„Сама чињеница да немаш у себи идеју да нешто што ти радиш може да угрози некога другога значи да неко није водио рачуна о теби у том смислу кад су деца у питању, тако да тај порив злостављања животиња у најранијем узрасту је заправо индикатор будуће психопатологије, врло озбиљно треба повести рачуна о томе, постоје истраживања и докази о томе да су серијске убице имали историју злостављања животиња“, каже Радмила Вулић Бојовић, психолог.
„Ухапшене су три особе, сумња се на убијање и злостављање паса“, „На десетине паса и мачака отровано на Космају“, „Пребио два од девет паса које је чувао“ – када чујемо овакве вести помислимо, какви су то људи.
Годишње се у Србији у просеку пријави 200 таквих кривичних дела. Само 10 одсто починилаца буде осуђено.
„Често су у питању непознати учиниоци или недостатак доказа да би могли да осудимо неко лице, тако да отприлике од тих 10 посто осуђених углавном су условне осуде, новчане казне, а изузетно затворске казне које су овим делом предвиђене у трајању до две године, а када је у питању убијање већег броја животиња, као и заштићене врсте онда је затворска казна до три године затвора“, каже проф. Владимир Нешић са Катедре за судску ветеринарску медицину.
Власници и очевици овакве случајеве углавном пријављују Комуналној милицији или удружењима за заштиту животиња. Међутим, како грађани тврде, сви им говоре да за то нису надлежни и да о томе треба да обавесте МУП, будући да је у питању кривично дело.
„Дешавало се да смо ми подносиоци неке пријаве, много чешће дајемо савете грађанима како да напишу пријаву, шта да ураде и да онда они сами покрену тужбу“, каже Сања Радосављевић из „Енимал рескју Србија“.
„У свим тим ситуацијама се обавезно обавештава полиција која упућује оштећене да се изврши обдукција на неком од факултета или Института ветерине у Србији и на тај начин обезбеде докази да би могли даље процесуирају ти осумњичени за то кривично дело“, додао је професор Нешић.
Прекршај је и занемаривање паса, а до тога често долази и због незнања власника.
„Када су биле ове велике врућине имали смо јако велики број упита коме грађани да се обрате јер виде власничке животиње које су везане на изузетно кратком ланцу од метар, два, где немају воде, хране, адекватно склониште од сунца. То је исто занемаривање које је кажњиво“, навела је Сања Радосављевић.
Пре више од 10 година постојала је иницијатива Градске управе да се, у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, оформи полиција за животиње, али то се није десило.
Извор: РТС
Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни.
То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести. Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…
Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.
Најчешће се спомиње како је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском. По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.
Извор: РТВ
У суботу, 17.маја у Београду одржано је финале прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције у Србији – NOAI Serbia 2025. Такмичење је организовала Comtrade Висока школа за ИТ (ITS) и Савез за вештачку интелигенцију Србије, уз подршку бројних партнера из индустрије и образовања.
Техничка школа „9. мај“ је имала три учесника финала, Марко Бороцки из 3-1 одељења, ментор Славуј Милић, Марко Руњо из 1-1 и Немања Золарек из 2-1 одељења, ментор Светлана Ерцег. Ученици бачкопаланачке Техничке школе су имали три фазе квалификација, први круг је био у марту месецу, други круг у априлу и трећи круг почетком маја месеца.
На такмичењу је учествовало преко 300 ученика из више од 60 школа. Финалиста је било 180 од којих ће четворо најбољих представљати национални тим Србије у Кини, у августу месецу, на светском такмичењу.
Честитамо ученицима и њиховим менторима!
Извор: ТШ „9. мај“
Дошли су да се друже, а однели признање за добар сач, одмах после гостију из Љубиња. Екипа „МЖ“, освојила је друго место на Сачијади, а „МЖ“ је скраћеница за „мужеви и жене“.
Седам другара, који су од малена заједно, прошли све радости и невоље заједно, одржали пријатељство упркос тешким временима, редовно се друже када им обавезе дозволе, неки су се и окумили. Синајска екипа, некима позната по надимцима, некима по именима, некима по пословима… Гљиви је био задужен за сач, а Пајта, Деја, Драшко, Рајко, Јоци и Боле су бринули за добро расположење. Дошли су у Нову Гајдобру породично, да се друже, а отишли кући са пехаром. Уствари, они нису ни хтели да се такмиче. Синиша Панић, звани Гљиви, открио је како је све то било:
-Све је кренуло из моје авлије. Волимо да се окупимо, да правимо нешто за јело, да се дружимо и да нам се деца играју и зближе и једног дана постану добри пријатељи као што смо ми ево већ три деценије. Мало по мало сам спремао сач за друштво, па се то често спремање претворило у искуство. Пајта, Деја и кум Драшко су ме убедили да пријавимо екипу, а ја сам рекао да може, али да нећу да се такмичим него идемо да се дружимо. Када сам завршио сач, Пајта и Деја су инсистирали да спакују узорак за судије, па су однели и нису направили никакав декоративни аранжман и добили смо два бода мање од првопласираног. Нисмо веровали да смо победили, чекали смо да још једном понове на разгласу – рекао је Панић за Недељне новине и портал Клик на вести.
Тада је кренуло истинско радовање међу пријатељима, чистог срца су победили, направили најбољи сач, иако нико херцеговачке крви нема. На наше питање која је тајна доброг сача, Синиша је рекао:
-Да би то све било лепо и укусно, потребна је љубав према храни, љубав према дружењу и инспирација у лепим женама. Наше жене су ипак најзаслужније за овај сач. Кад се све то упакује добије се овакав резултат и сви смо задовољни.
Д. Бабић
Друштвопре 1 данГлавни кувар није веровао у себе, али другови јесу
Спортпре 1 данДеформитети код деце све израженији
Културапре 2 данаЛазар Николић победник фестивала у Панчеву
Друштвопре 1 данУченици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције
Спортпре 1 данКошаркаш Страхиња Савић, нова нада Херцеговца
Сервисне информацијепре 2 данаРаспоред сахрана за среду, 21. мај
Друштвопре 1 данОбјављен јавни позив за подстицаје по кошници пчела
Спортпре 1 данФудбалери Херцеговца трећи у Равном Селу
