Време неминовно пролази и доноси са собом неке нове трендове. Оно што засигурно одолева времену, у Војводини, јесте љубав према коњима и то према раси липицанер.

Липицанерска раса коња настала је на тлу Хабзбуршке монархије, у Липицама (данашња Словенија), у XV веку. Идејни творац био је надвојвода Карло Хабзбуршки. Липицанерска раса створена је укрштањем шпанског, крашког и касније арапског коња. Ови коњи познати су по снежно белој боји, захвални су за тренажни процес и по чувеној каприоли коју праве.

Трагом липицанера нас прича води у Обровац, тачније на Бару, код породице Лазара Петровића која се деценијама бави узгојем коња, постиже веома завидне резултате због којих је веома цењена у коњоузгајивачким круговима. Породица Петровић има и своје наследнике, који се такође баве узгојем коња, а од којих је најстарија Невена, која ће и бити у центру ове наше приче.

Невена Петровић има четрнаест година, и како наводи, са коњима се први пут сусрела као сасвим мала девојчица од годину дана. Са поносом истиче да је љубав према овој племенитој животињи наследила од свог оца Лазара и деде Ђорђа, али да су јој они исто указали на обавезе које коњи изискују. Тако да Невени, како каже, није страно да коње напоји, нахрани и отимари.

Штала Петровић броји данас девет коњских грла, од којих седам расе липицанер. Међутим, Невена има и своју миљеницу, кобилу липицанерског порекла „5Батоста1“. Како нам је Невена објаснила, ово је њено право име у документима, док је њено радно име Фифа. Она воли да галопира са својом мезимицом овом нашом војвођанском равницом јер је то чини срећном, испуњеном и слободном.

Поред тога што се баве коњоузгојством, Петровићи, и учествују на разним такмичењима и ревијама које се тичу коњичког спорта, са којих су понели многа признања која красе њихов дом. Невени је, како истиче, у најлепшем сећању остала Фијакеријада у Дорослову 2020. године, када су освојили сат на којем су биле угравиране кобиле које воде порекло из њихове штале.

Породица Петровић је свесна колико је удруживање и припадност коњичким клубовима битна за опстанак коњоузгајивача. Стога су чланови коњичког клуба „Товаришки липицанер“ из Товаришева. Невени је велика част што је чланица клуба и има само речи хвале за своје другове из клуба који јој свесрдно помажу око коња на такмичењима и фијакеријадама. Посебно истиче Марка Петровића из Товаришева, који помаже њеном оцу у тренажном процесу коњских грла.

-Када помислим на клуб, схватам колико је лепо држати коње и водити бригу о тим племенитим животињама – истиче Невена.

Посебан догађај за ову несвакидашњу четрнаестогодишњакињу је Фијакеријада у Товаришеву. Као чланови клуба, они су и једни од организатора, стога им је и част да учествују. На овогодишњој Фијакеријади у Товаришеву понели су треће месту у категорији „Деца возачи запрега“.

Без обзира што је коњузгојство, поготово међу женском популацијом, веома редак хоби, Невена наводи да има подршку својих вршњака који је прате на разним догађајима који се тичу коњичког спорта.

На питање, да ли ће ово у будућности из хобија прерасти у животни позив, Невена истиче да је љубав према коњима јединствена, али да не планира у будућности да се бави коњузагајивачком делатношћу на професионалан начин.

Из разговора са овом надасве вредном и паметном девојчицом, можемо да закључимо да коњоузгојство и љубав према раси липицанер у Војводини неће изумрети, те да се здраве животне навике и вредности, које Невена Петровић заиста поседује, могу понети само из, једног несаломивог бастиона, породице.

Н.Недељков