Галопом кроз војвођанску равницу
Прати нас на мрежама

Друштво

Галопом кроз војвођанску равницу

Клик на вести

Објављено

-

Време неминовно пролази и доноси са собом неке нове трендове. Оно што засигурно одолева времену, у Војводини, јесте љубав према коњима и то према раси липицанер.


Липицанерска раса коња настала је на тлу Хабзбуршке монархије, у Липицама (данашња Словенија), у XV веку. Идејни творац био је надвојвода Карло Хабзбуршки. Липицанерска раса створена је укрштањем шпанског, крашког и касније арапског коња. Ови коњи познати су по снежно белој боји, захвални су за тренажни процес и по чувеној каприоли коју праве.

Трагом липицанера нас прича води у Обровац, тачније на Бару, код породице Лазара Петровића која се деценијама бави узгојем коња, постиже веома завидне резултате због којих је веома цењена у коњоузгајивачким круговима. Породица Петровић има и своје наследнике, који се такође баве узгојем коња, а од којих је најстарија Невена, која ће и бити у центру ове наше приче.

Невена Петровић има четрнаест година, и како наводи, са коњима се први пут сусрела као сасвим мала девојчица од годину дана. Са поносом истиче да је љубав према овој племенитој животињи наследила од свог оца Лазара и деде Ђорђа, али да су јој они исто указали на обавезе које коњи изискују. Тако да Невени, како каже, није страно да коње напоји, нахрани и отимари.

Штала Петровић броји данас девет коњских грла, од којих седам расе липицанер. Међутим, Невена има и своју миљеницу, кобилу липицанерског порекла „5Батоста1“. Како нам је Невена објаснила, ово је њено право име у документима, док је њено радно име Фифа. Она воли да галопира са својом мезимицом овом нашом војвођанском равницом јер је то чини срећном, испуњеном и слободном.

Поред тога што се баве коњоузгојством, Петровићи, и учествују на разним такмичењима и ревијама које се тичу коњичког спорта, са којих су понели многа признања која красе њихов дом. Невени је, како истиче, у најлепшем сећању остала Фијакеријада у Дорослову 2020. године, када су освојили сат на којем су биле угравиране кобиле које воде порекло из њихове штале.

Породица Петровић је свесна колико је удруживање и припадност коњичким клубовима битна за опстанак коњоузгајивача. Стога су чланови коњичког клуба „Товаришки липицанер“ из Товаришева. Невени је велика част што је чланица клуба и има само речи хвале за своје другове из клуба који јој свесрдно помажу око коња на такмичењима и фијакеријадама. Посебно истиче Марка Петровића из Товаришева, који помаже њеном оцу у тренажном процесу коњских грла.

-Када помислим на клуб, схватам колико је лепо држати коње и водити бригу о тим племенитим животињама – истиче Невена.

Посебан догађај за ову несвакидашњу четрнаестогодишњакињу је Фијакеријада у Товаришеву. Као чланови клуба, они су и једни од организатора, стога им је и част да учествују. На овогодишњој Фијакеријади у Товаришеву понели су треће месту у категорији „Деца возачи запрега“.

Без обзира што је коњузгојство, поготово међу женском популацијом, веома редак хоби, Невена наводи да има подршку својих вршњака који је прате на разним догађајима који се тичу коњичког спорта.

На питање, да ли ће ово у будућности из хобија прерасти у животни позив, Невена истиче да је љубав према коњима јединствена, али да не планира у будућности да се бави коњузагајивачком делатношћу на професионалан начин.

Из разговора са овом надасве вредном и паметном девојчицом, можемо да закључимо да коњоузгојство и љубав према раси липицанер у Војводини неће изумрети, те да се здраве животне навике и вредности, које Невена Петровић заиста поседује, могу понети само из, једног несаломивог бастиона, породице.

Н.Недељков

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Реализоване акције давања крви у Силбашу и Челареву

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Црвени крст Бачка Паланка

У четвртак, 6. новембра Црвени крст Бачка Паланка спровео је две акције добровољног давања крви.


Прва је организована у Челареву, одазвало се 28 хуманих људи од којих је 25 дало крв. Друга акција је спроведена у Силбашу, одазвало се 5 давалаца и сви су дали крв.

Из Црвеног крста Бачка Паланка се захваљују свим хуманим грађанима и позивају на наредну акцију која ће се одржати у среду, 12. новембра у Бачкој Паланци од 8:00 до 12:00 часова и од 14:00 до 18:00 сати.

Извор: Црвени крст Бачка Паланка

Настави са читањем

Друштво

Хуманитарна журка за поклоне за децу са Космета

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: Срцем за Космет

Хуманитарна журка за новогодишње поклоне за децу са Косова и Метохије, одржаће се у петак, 28. новембра, у клубу „Roof“ у Бачкој Паланци, са почетком у 20:00 часова. 


Наступиће DJ Uzika, а присутни ће се забавити уз латино и dance хитове. Журку организују плесна група „Излазак“, „Помоћ од срца Бачка Паланка“ и удружење „Срцем за Космет“. Сав приход биће преусмерен удружење „Срцем за Космет“ за помоћ деци са Косова и Метохије.

Све информације на телефон 065/6241-651.

Редакција

Настави са читањем

Друштво

СПЦ сутра слави Митровдан

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.


Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму.

Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.

Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.

Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.

По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се верује у лековитост његових моштију.

Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.

Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.

По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.

Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом. У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.

Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму. Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“. У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји и још једно предање у вези са Митровданом – да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.

Извор: РТВ

Настави са читањем

Najčitanije