Фудбал, Пантелија и владика
Прати нас на мрежама

Друштво

Фудбал, Пантелија и владика

Клик на вести

Објављено

-

Фото: Храм Светог Великомученика Пантелејмона у Обровцу/Фејсбук

У Летопису храма Светог Пантелејмона, који се налази у књизи Леонарда Немета „Колекционар паланачких успомена“, у одломку „И то је живот“ описана је прослава храмовне славе у Обровцу 1972. године, када је поп био Стеван Крунић. Препричана је једна анегдота када је у посету Светог храма у Обровцу стигао православни епископ бачки Господин Никанор.

Црквена слава обровачког Св. храма и села је Свети Великомученик и Целебник Пантелејмон, то је најсвечанији и најважнији дан у години (и у комунистичко време, јер се традиција не може мењати декретима и наредбама), а људи у селу су се довијали на разне начине, наравно, увек инкогнито у односу на власт, да што свечаније и садржаније обележе и угосте многобројне посетиоце.

У те празничне дане, поред црквених и забавних садржаја, једна од најмасовнијих манифестација је турнир у малом фудбалу 10′-15 дана, а финале се играло на сам дан црквене и сеоске славе. Тако је и те 1972. године финална утакмица турнира одиграна ноћу – под рефлекторима, између екипа „Бели“ у саставу браћа Гајић – Рајко, Бошко, Неђо, Бранко и Станко, а са њима и Милорад Недељков, Владимир Шавија и легенде обровачког фудбала, браћа Максе и Дане Ђукић. Обровачко-паланачка екипа „Пантелија“, играла је у следећем саставу: браћа Спасан (Паја) и Бора Зечевић, Стевица Козомора-Цезар и кумови Љубомир Субашић и Леонард Немет и Паланчани, Милан Петковић, Жељо Николашевић и Милорад Станишић, који су били навални играчи. Екипа „Бели“ била је вишегодишњи победник овог, тада већ традиционалног турнира, на коме су учествовале многобројне екипе од Новог Сада до Сомбора и Сремске Митровице, Бачког Петровца и Шида.

Исте године, некако с јесени, у канонску посету Св. храма обровачког дође православни епископ бачки Господин Никанор, а поп Стеван Крунић, да би се похвалио високом госту, у погодном тренутку рече: – Преосвештени Господине Владико, у нашој парохији верни народ а посебно омладина, привржени су светој цркви и православној вери…

Показујући лист „Недељне новине“, на чијој спортској страни крупним словима пише: „Екипа „Пантелија“ победник је јубиларног 10. турнира у малом фудбалу у Обровцу“. Владика се пријатно изненади, али знајући стварно стање ствари, кад је реч о верском утицају, нарочито на „босанску омладину“, некако му брзо спласну одушевљење. Приметивши благу неверицу код Владике, поп Сгтева, а како га је Бог дао мудрог и вештог сваком марифетлуку, у повољном тренутку у најкраћем објасни црквењаку Неци Радивојкову, да окупи неколико дечака – мештана, који су иначе долазили на Св. литургију, како би их представио као „фудбалере“ са турнира. И стварно, после свете литургије, предложи поп Стева, Владици:

-Ако имате жељу чешнеши Владико да упознате наше фудбалере, радо бих вам их представио!

Црквењак Неца, већ по договору позва „екипу“ из црквене порте у ћелију, дечаци један за другим целивају Свету десницу Владици, уз пригодне и канонски прописане речи:

-Вама, нашем Епископу, упућујемо најискренију захвалност за Ваш Свети Архијерејски благослов, најпонизније молимо Ваше Преосвештенство да нас својом милошћу просветлите.

Уз благодарну поуку деци и похвалу „фудбалистима“, за ревност цркви и православним свецима, Владика се на крају беседе обрати свештенику Стевану Крунићу: -Ваш пастирски потхват у вези са омладином, треба да се чује диљем наше епархије и да буде пример нашој браћи по Христу у раду са децом…

Наравно, није прошло много времена, прочује се по селу, а поп Стева то није крио, да је Владика био „јако егзалтиран“ што су деца дала име фудбалској екипи „Св. Пантелејмон“. Прича је дошла до ушију стварних чланова екипе „Пантелија“ који су у недостатку идеје за назив екипе, на предлог једног од играча дали име, али не из верских побуда, нити у пежоративном смислу, него једноставно тако зову славу у Обровцу, а то је прво пало напамет.

Чикин бирцуз, већж су касни сати, на кафанским вратима поп Стева, све са Шубаром на глави и у мантији, поздравља друштво за првим столом до шанка, они устају и поздрављају га и позивају да седне са њима за сто, одмах наручују литру „Ружице“, и соду, омиљено пиће оца Стевана, који седа и наздравља:

-Пијте добра чедо моја, јер вино ће увек неко пити, а вас можда неће бити! Неко од присутних за столом одговара на здравицу:

-Мани се попе Оченаша, не исповеди лоле, док је празна чаша! Настаје смех и у добром расположењу наставља се прича и „тече као вино“…

…Мало се и ми за столом утишасмо и у повољном тренутку један од нас упита:

-Испричај ти нама оче Стеване, како си показао лажне фудбалере Владици, када је био у посети обровачкој цркви. -Е чеда моја, знао сам да ћете ме то питати!

Ми се сасвим утишасмо, а свештеник Стеван Крунић, милујући своју бујну браду настави:

-Била је згодна прилика, да у ова безбожничка времена нашег народа покажемо да нисмо сасвим клонули духом, па иако није све онако како је било, признаћете да је оставило добар утисак. Истина је оно у шта човек верује, а ја искрено верујем, да ћете и ви једног дана бити искрени верници, јер сте ви добри момци и спортисти. Добар спортиста мора да има веру, наду, сан, да не кажем имагинацију и висок степен морала, а то су све одлике доброг верника. Ево и сами судите колико сам грешан, што вас нисам представио Преосвештеном Владици, јер ваших врлина има много, али начина да их покажете, како то приличи високом госту, нема ни на видику.

Иако ни место, ни време није било за озбиљне разговоре, ми смо га врло пажљиво слушали и схватили да је у праву, јер стварно нисмо знали како се по црквеном канону пред Владику излази.

-Ваше верско образовање је на нивоу бикини знања, али без горњег дела, тако да вас не смем представити ни Неци црквењаку, а да се не огрешите о протокол – уз смех наздрављајући рече отац Стеван.

Крајем те 1972. године свештеник Стеван Крунић је премештен у парохију Бачког Петровог Села, а за њим је остала искрена жал и код верног народа обровачког, а Бога ми, и код комунистичко-атеистичког.

Аутор: Леонард Немет, одломак из књиге „Колекционар паланачких успомена“

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

На пијацу стигле прве јагоде, цена 650 динара

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

На максимална три степена изнад нуле, у среду, 19. фебруара на пијачни дан у Бачкој Паланци није било гужве. Да ли управо због хладноће или цена, продавци нису имали одговор, а цене, како кажу, се и нису мењале много у односу на претходне сезоне.


Најскупље је свакако оно воће и поврће ком тренутно није сезона, њега и нема у великим количинима. Када чују да црвена паприка кошта 550 динара по килограму, купци одмах негодују, али фебруар месец свакако није њено време, па стога цена и не чуди. Обрадовале су нас прве јагоде на бачкопаланачкој пијаци, али цена нам је убрзо скинула осмех са лица. За 600 грама јагода потребно је издвојити 650 динара. Корпица малина у којој стаје 150 грама, кошта 350 динара, док су боровнице исте грамаже 400 динара. И ова роба пронађе свог купца, мада ће већина купаца, бар кад су јагоде у питању, ипак још мало сачекати.

У ово доба године сезона је јужног воћа па се тако цена лимуна креће од 150 до 200 по килограму, банане су 200 динара, а поморанџе од 150 до 250 динара такође за килограм. Мандарине се на пијаци у Бачкој Паланци тренутно продају по цени од 200 до 250 динара, док је киви од 300 до 350 динара за килограм.

Стигла је и прва зелена салата, путерица, а једна главица свеже лепе салате стаје између 60 и 80 динара. За све оне који су се пожелели младог лука и он је стигао на пијацу, а струк кошта 80 динара. Сушна прошла година никако није пријала купусу, његова цена је била доста висока у време када су људи узимали веће количине за кисељење. Тренутно је цена свежег купуса 120 динара за килограм, а киселог 250 такође за килограм.

Парадајз и краставац, поврће ком такође није сезона, доста је скупо, али према речима продаваца, купци траже и купују по мало. И парадајз и краставац тренутно имају исту цену – 350 динара по килограму. Кромпир се креће од 100 до 130 динара, а црни лук кошта 100 динара за килограм.

Цене рибе и свињског меса

Среда је и дан поста, па се мала гужва направила испред рибарнице на бачкопаланачкој пијаци. Продавци кажу да се цене рибе нису мењале, нити ће бити значајних измена пред Велики пост који почиње 3. марта.

Шаран је тренутно 650 динара за килограм, скуша 500 динара, док је цена толстолобика 350 динара по килограму. Ослић се креће од 530 до 580 динара по килограму у зависности од крупноће, док су филети сома тренутно 600 динара по килограму.

Цена свињског меса крајем прошле године значајније је пала и тренутно мирује. Свињски бут кошта 598 динара по килограму, врат и каре имају исту цену – 528 динара за килограм. За килограм свеже сланине потребно је издвојити 628 динара. Јунећи пут тренутно кошта 1180 динара по килограму.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Друштво

Карађорђево: Окућнице у власништву Војске

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Држава последњих година на разне начине подстиче младе за живот на селу, разним субвенцијама како у области пољопривреде, тако и помоћи приликом куповине сеоске куће са окућницом. Међутим, евидентно је да многа села и даље имају бројне проблеме због којих се породице, поготово млади брачни парови, ипак не одлучују за живот на селу.


Насељена места општине Бачка Паланка у протеклом периоду била су врло атрактивна за куповину куће на селу уз субвенције државе. Много кућа је на тај начин продато, али једно од села које је породицама примамљиво а куповина куће уз програм Министарства за бригу о селу немогућа, јесте Карађорђево.

Наиме, ово село нема катастарску општину, куће су уписане на власника међутим окућница је у власништву Војске Србије. Према речима председника савета Месне заједнице Карађорђево, Милана Радошевића, овај имовински проблем је присутан годинама и исто толико дуго покушава да се реши.

-Још од деведесетих година надлежном министарству су се слали и данас се шаљу дописи да се тај проблем реши, да се окућнице упишу на власнике кућа, али никакву иницијативу од њихове стране нисмо добили. Ми се обратимо Општини Бачка Паланка, надлежни у Општини Министарству одбране, али нисмо наишли на разумевање, каже Радошевић.

Он додаје да је проблем био и када је олуја 2023. направила штету на објекту вртића у Карађорђеву. Тај објекат је такође у власништву Војске, по правилу није наша надлежност да се он санира, али Општина је то морала санирати јер је у питању образовна установа.

-Морам да кажем да без обзира на тај имовински проблем, у Карађорђеву се куће доста траже, махом од стране мало старијих породица које продају стан у Новом Саду или Бачкој Паланци, па свој мир пронађу код нас. Тражене су и од стране младих брачних парова који добијају субвенције од државе, али с обзиром да је немогуће на тај начин купити кућу у Карађорђеву јер немају уписану окућницу на власника, брзо одустану. Ипак, куће се продају, али мимо тог програма, истакао је Милан Радошевић.

Карађорђево и Младеново деле један вртић. Деца из Младенова у вртић иду у Карађорђево, а према речима председника Савета Месне заједнице Младеново, Слободана Манојловића, постоји идеја да се и тај проблем у наредном периоду реши.

-Постоји план да се објекат у ком се тренутно налази зграда Месне заједнице, Ватрогасни дом и биоскоп сруши и да се на том простору изгради објекат у ком би била смештена месна канцеларија, такође Ватрогасни дом, наша удружења жена и бораца, а оно што је најважније – вртић, изјавио је Манојловић за „Недељне новине.

Како каже, Младеново при школи има простор за предшколце, децу од шест година, а ту не постоји могућност да буду смештена и мања деца јер квадратура тог простора не испуњава законски минимум.

-Ја сам био на састанку у Јавном предузећу „Стандард“ на ком је било речи о припреми тог пројекта. Колико сам упућен, пројекат за изградњу тог објекта би требао бити урађен ове године, а изградња би онда почела следеће, 2026. године. Са таквим једним објектом заиста бисмо решили све најважније проблеме у нашем селу, додао је Слободан Манојловић из МЗ Младеново.

Према речима нашег саговорника и у Младенову има доста заинтересованих за куповину сеоске куће путем субвенција државе али је врло мало кућа са „чистим“ папирима.

-Много људи тражи куће у Младенову, нарочито од кад је почео тај програм Министарства за бригу о селу, али кућа све мање има. Тачније, има их, али је решавање имовинских односа на „дугом штапу“. Углавном су то ситуације када имате пет или више уписаних наследника, власника куће, па су неки од њих у иностранству и једноставно не желе тиме да се баве. То све кочи процес куповине куће и онда млади парови да би испоштовали рокове конкурса, нормално, кућу потраже на другом месту, каже Манојловић.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Друштво

Горан Бјелица наставио породичну традицију

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

Млади сточар из Нове Гајдобре, Горан Бјелица, наставио је породичну традицију својих родитеља у сточарству. Његови родитељи Велимир и Славојка су тај посао почели да раде још 1993. године када су набавили прво теле. Одатле је све кренуло и корак по корак стадо се ширило. Тренутно Бјелице држе пет крава музара, пет јунади старих око месец дана и преко 50 оваца.


-Краве су расе Холштајн црвене и црне због млечности, а овце Ил де франс. Овце су се сад почеле јагњити. Стадо је уматичено по свим прописима. Имамо регистровано пољопривредно газдинство на моје име. Пошто су краве уматичене, долазе нам редовно из Матичне службе за стоку и са Пољопривредног факултета да узимају узорке млека за контролу квалитета, прича Горан Бјелица.

Породица Бјелица дневно од крава добије понекад и до 100 литара млека, када су све краве музне и кад нема ниједна стеона, али буде и мање млека. Они млеко продају по селу, имају сталне муштерије. Мајка Славојка Бјелица прави и крављи сир који се такође лако продаје код њихових муштерија.

Бјелице обрађују укупно око 10 катастарских јутара земље с тим што су 2019. године добили и 2 хектара државне земље по праву пречег закупа на десет година. На 5 катастарских јутара посејали су детелину, док су преостале парцеле под јечмом, пшеницом и кукурузом.

-Прошле године нам је детелина подбацила због суше, практично нам је преполовљен принос. Зато смо принуђени да докупимо храну, додаје Горан Бјелица.

За обезбеђивање сточне хране током године је задужен отац Велимир Бјелица који се сналази и по селу коси траву.

-Краве хранимо луцерком и концентрованом храном коју правимо сами. Мељемо кукуруз, јечам, пшеницу и уз примесе правимо концентровану храну. Када су у питању овце поред репиног концентрата дајемо и резану кукурузовину и сојину сламу, додаје Горан Бјелица.

Наш саговорник додаје да планирају проширење стада оваца.

Д. З.

Настави са читањем

Najčitanije