Друштво
Фудбал, Пантелија и владика
У Летопису храма Светог Пантелејмона, који се налази у књизи Леонарда Немета „Колекционар паланачких успомена“, у одломку „И то је живот“ описана је прослава храмовне славе у Обровцу 1972. године, када је поп био Стеван Крунић. Препричана је једна анегдота када је у посету Светог храма у Обровцу стигао православни епископ бачки Господин Никанор.
Црквена слава обровачког Св. храма и села је Свети Великомученик и Целебник Пантелејмон, то је најсвечанији и најважнији дан у години (и у комунистичко време, јер се традиција не може мењати декретима и наредбама), а људи у селу су се довијали на разне начине, наравно, увек инкогнито у односу на власт, да што свечаније и садржаније обележе и угосте многобројне посетиоце.
У те празничне дане, поред црквених и забавних садржаја, једна од најмасовнијих манифестација је турнир у малом фудбалу 10′-15 дана, а финале се играло на сам дан црквене и сеоске славе. Тако је и те 1972. године финална утакмица турнира одиграна ноћу – под рефлекторима, између екипа „Бели“ у саставу браћа Гајић – Рајко, Бошко, Неђо, Бранко и Станко, а са њима и Милорад Недељков, Владимир Шавија и легенде обровачког фудбала, браћа Максе и Дане Ђукић. Обровачко-паланачка екипа „Пантелија“, играла је у следећем саставу: браћа Спасан (Паја) и Бора Зечевић, Стевица Козомора-Цезар и кумови Љубомир Субашић и Леонард Немет и Паланчани, Милан Петковић, Жељо Николашевић и Милорад Станишић, који су били навални играчи. Екипа „Бели“ била је вишегодишњи победник овог, тада већ традиционалног турнира, на коме су учествовале многобројне екипе од Новог Сада до Сомбора и Сремске Митровице, Бачког Петровца и Шида.
Исте године, некако с јесени, у канонску посету Св. храма обровачког дође православни епископ бачки Господин Никанор, а поп Стеван Крунић, да би се похвалио високом госту, у погодном тренутку рече: – Преосвештени Господине Владико, у нашој парохији верни народ а посебно омладина, привржени су светој цркви и православној вери…
Показујући лист „Недељне новине“, на чијој спортској страни крупним словима пише: „Екипа „Пантелија“ победник је јубиларног 10. турнира у малом фудбалу у Обровцу“. Владика се пријатно изненади, али знајући стварно стање ствари, кад је реч о верском утицају, нарочито на „босанску омладину“, некако му брзо спласну одушевљење. Приметивши благу неверицу код Владике, поп Сгтева, а како га је Бог дао мудрог и вештог сваком марифетлуку, у повољном тренутку у најкраћем објасни црквењаку Неци Радивојкову, да окупи неколико дечака – мештана, који су иначе долазили на Св. литургију, како би их представио као „фудбалере“ са турнира. И стварно, после свете литургије, предложи поп Стева, Владици:
-Ако имате жељу чешнеши Владико да упознате наше фудбалере, радо бих вам их представио!
Црквењак Неца, већ по договору позва „екипу“ из црквене порте у ћелију, дечаци један за другим целивају Свету десницу Владици, уз пригодне и канонски прописане речи:
-Вама, нашем Епископу, упућујемо најискренију захвалност за Ваш Свети Архијерејски благослов, најпонизније молимо Ваше Преосвештенство да нас својом милошћу просветлите.
Уз благодарну поуку деци и похвалу „фудбалистима“, за ревност цркви и православним свецима, Владика се на крају беседе обрати свештенику Стевану Крунићу: -Ваш пастирски потхват у вези са омладином, треба да се чује диљем наше епархије и да буде пример нашој браћи по Христу у раду са децом…
Наравно, није прошло много времена, прочује се по селу, а поп Стева то није крио, да је Владика био „јако егзалтиран“ што су деца дала име фудбалској екипи „Св. Пантелејмон“. Прича је дошла до ушију стварних чланова екипе „Пантелија“ који су у недостатку идеје за назив екипе, на предлог једног од играча дали име, али не из верских побуда, нити у пежоративном смислу, него једноставно тако зову славу у Обровцу, а то је прво пало напамет.
Чикин бирцуз, већж су касни сати, на кафанским вратима поп Стева, све са Шубаром на глави и у мантији, поздравља друштво за првим столом до шанка, они устају и поздрављају га и позивају да седне са њима за сто, одмах наручују литру „Ружице“, и соду, омиљено пиће оца Стевана, који седа и наздравља:
-Пијте добра чедо моја, јер вино ће увек неко пити, а вас можда неће бити! Неко од присутних за столом одговара на здравицу:
-Мани се попе Оченаша, не исповеди лоле, док је празна чаша! Настаје смех и у добром расположењу наставља се прича и „тече као вино“…
…Мало се и ми за столом утишасмо и у повољном тренутку један од нас упита:
-Испричај ти нама оче Стеване, како си показао лажне фудбалере Владици, када је био у посети обровачкој цркви. -Е чеда моја, знао сам да ћете ме то питати!
Ми се сасвим утишасмо, а свештеник Стеван Крунић, милујући своју бујну браду настави:
-Била је згодна прилика, да у ова безбожничка времена нашег народа покажемо да нисмо сасвим клонули духом, па иако није све онако како је било, признаћете да је оставило добар утисак. Истина је оно у шта човек верује, а ја искрено верујем, да ћете и ви једног дана бити искрени верници, јер сте ви добри момци и спортисти. Добар спортиста мора да има веру, наду, сан, да не кажем имагинацију и висок степен морала, а то су све одлике доброг верника. Ево и сами судите колико сам грешан, што вас нисам представио Преосвештеном Владици, јер ваших врлина има много, али начина да их покажете, како то приличи високом госту, нема ни на видику.
Иако ни место, ни време није било за озбиљне разговоре, ми смо га врло пажљиво слушали и схватили да је у праву, јер стварно нисмо знали како се по црквеном канону пред Владику излази.
-Ваше верско образовање је на нивоу бикини знања, али без горњег дела, тако да вас не смем представити ни Неци црквењаку, а да се не огрешите о протокол – уз смех наздрављајући рече отац Стеван.
Крајем те 1972. године свештеник Стеван Крунић је премештен у парохију Бачког Петровог Села, а за њим је остала искрена жал и код верног народа обровачког, а Бога ми, и код комунистичко-атеистичког.
Аутор: Леонард Немет, одломак из књиге „Колекционар паланачких успомена“
Влада Републике Србије на седници одржаној у четвртак, 5. марта, усвојила је Нацрт закона о трговачким праксама за одређене врсте производа.
Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и представља значајан искорак у уређењу унутрашњег тржишта. Значај овог закона огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача/прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.
Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима. Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе док је у нашем Закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце. Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.
Примена Закона о трговачким праксама допринеће унапређењу функционисања унутрашњег тржишта, као и стварању предуслова за стабилније и транспарентније формирање цена. Овај Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси.
Извор: Влада Србије
Поремећаји у транспорту и осигурању танкера већ утичу на глобално тржиште нафте, а последице ће осетити и потрошачи у региону. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић упозорава да се нагли раст цена тешко може избећи уколико сукоб потраје.
Сукоб на Блиском истоку већ је изазвао озбиљне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Прекиди у транспорту, повећани трошкови осигурања и неизвесност у снабдевању утичу на раст цена, што ће се одразити и на цене горива у региону, преноси РТС.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.
„Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја“, истиче Мићовић.
Поремећаји у транспорту нафте
Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.
„Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене“, наглашава Мићовић.
Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.
„Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака“, објашњава Мићовић.
Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.
„САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама“, каже Мићовић.
Цене горива на удару глобалне кризе
Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.
„Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје“, упозорава Мићовић.
Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.
„Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.
„Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона“, истиче Мићовић.
Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.
„Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет“, објашњава Мићовић.
Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.
„Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива“, наглашава Мићовић.
Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.
„Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење“, каже Мићовић.
Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.
„Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте“, истиче Мићовић.
Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.
„Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно“, наводи Мићовић.
Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.
„Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот“, закључује Мићовић.
Извор: РТС
Самофинансирајући студенти државних високошколских установа још данас имају могућност да се пријаве за издавање студентске картице како би им био исплаћен повраћај 50 одсто школарине за 2024/25. годину.
Студенти могу да се пријаве путем портала Управе за трезор.
Министарство просвете је раније позвало све самофинансирајуће студенте који остварују право за повраћај 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана.
У размени података између Министарства просвете, Управе за трезор и Банке Поштанска штедионица утврђено је да још 7.100 самофинасирајућих студента који имају право на исплату средства, немају отворену Студентску картицу.
Од 7.221 студента којима је требало да буду уплаћена средства по основу повраћаја 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2024/2025. години, само 121 студент има Студентску картицу, односно отворен рачун код Поштанске штедионице који је повезан са Студентском картицом.
Имајући у виду да није могуће извршити додатне исплате по основу плаћених школарина за школску 2024/2025.годину, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, министарство је позвало студенте који имају право на повраћај средстава да се пријаве за отварање Студентске картице како би им средства била рефундирана, навело је Министарство.
Извор: РТВ
