Друштво
Доктор који воли сам да путује по свету
У Новој Гајдобри само ћете чути речи хвале за доктора Жељка Роквића. Увек је спреман да помогне, некад чак ни своју редовну паузу не користи како би испоштовао све пацијенте. Оно по чему га мештани још добро познају, то је његова страст према путовањима.
Жељко Роквић има 55 година, рођен је Дрвару, где је завршио основну и средњу школу. Студирао је Медицински факултет у Београду, а у току рата почео је да ради у Дому здравља у Дрвару, али само кратко, јер је дошло избеглиштво. Кад је дошао у нашу средину, запослио се одмах, најпре у Бачу, а затим у Оџацима. У Бачкој Паланци је званично од почетка 2001. године, а у Новој Гајдобри ради од 2005. године до данас.
Посетили смо овог симпатичног и насмејаног доктора и питали смо када се јавила страст према путовању?
-Од школских дана сам имао жељу да пробам да се возим авионом и да посетим иностранство. Међутим, то ми се није тада остварило. Кад сам имао 35 година, први пут сам се возио авионом, а кад сам имао 36 година први пут сам ишао у иностранство, односно тада у Египат. Ја сам соло-путник, и тек у 35. години сам се осмелио да идем сам. После тога је било: кад сам могао овај пут, могу и следећи пут. И тако је кренуло.
Колико сте земаља обишли и где сте се најбоље провели?
-Број држава које сам посетио је, тренутно, 26. Неке сам државе посетио неколико пута. Овде нису урачунате бивше југословенске републике. Не сматрам да сам рекордер. У Бачкој Паланци сигурно има неко ко је више пропутовао. Од далеких дестинација сам посетио: Бали, Сингапур, Мексико и Маурицијус. Једнако добро сам се провео свуда.
Где Вам је била најбоља храна и пиће, а где најлошије? Да ли можете издвојити неко локално јело које сте пробали у егзотичним земљама?
-С обзиром да живим сам, храна ми је једна од главних ствари на путовању. Волим шведски сто у хотелу. Најмање сам се најео на Сицилији, затим у Риму, Бечу, Паризу. И то не због квалитета хране, него због оскудности шведског стола. Допала ми се азијска и мексичка храна, али то све можете да пробате и овде.
Колико често путујете и да ли обилазите и места по Србији?
-Уназад неких двадесетак година у просеку путујем 2 пута годишње, и то најчешће авионом. Ретко кад путујем аутобусом, и то у неке европске дестинације. Раније сам посећивао бање и планине у Србији. Пошто тежим да посетим што више држава, нема се прилике за то. Неколико дана годишњег одмора што ми преостане искористим да посетим Београд.
Која Вам је следећа далека дестинација коју бисте обишли?
-Ни ја не знам унапред коју ћу дестинацију да посетим. А и кад решим, обично до последњег тренутка не откривам. Али сад ћу да направим изузетак, јер је све решено. За месец дана идем на Малдиве, јер тамо још нисам био.
Доктору смо пожелели срећан пут, а Новогајдобрани ће опет бити ускраћени за доброг доктора, обзиром да амбуланта у овом насељеном месту ради само два пута недељно у последње време, јер је доктор често на заменама у другим местима, па и у Бачкој Паланци, а од 4. до 10. јуна амбуланта у селу уопште неће радити.
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
