Друштво
До краја марта почеће путнички железнички саобраћај Београд-Будимпешта
БЕОГРАД – Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је данас да се очекује да до краја марта буде успостављен путнички саобраћај на железничкој прузи за велике брзине Београд-Будимпешта и навела да ће цена карте у једном правцу бити 25 евра, а да ће пасошка и царинска контрола бити убрзана.
Софронијевићева је рекла да је за релацију Београд-Будимпешта предвиђено осам пари возова са 16 полазака, пет српских „Соко“ возова и три мађарска „Таурус“ воза.
Навела је да су планиране и две директне линије, без заустављања, односно само са техничким заустављањем у станици Келебија које ће трајати 21 минут. Министарка је рекла да су на прузи испуњени сви највиши стандарди безбедности и сигурности, као и да је предвеђено да се убрза пасошка и царинска контрола.
„За возове који ће директно саобраћати између Београда и Будимпеште предвиђено је да српска страна граничну и царинску контролу обави у ‘Београд центру’ на Прокопу, а да мађарска страна то обави у Келебији, односно да у вожњи обаве пасошку и царинску контролу“, рекла је Софронијевићева за РТС.
Истакла је да ће то убрзати путовање и додала да је пре седам година, када је престао путнички саобраћај на тој деоници, путовање трајало више од осам сати, а да ће се сада на директним линијама трајати око три сата.
Министарка је нагласила да је српска страна у потпуности испунила све што се тражило и подсетила да је деоница пруге од Београда до Суботице у оперативној употреби од октобра прошле године и да је успостављен и теретни саобраћај, а да се очекује да мађарска страна заврши још неке техничке детаље.
Навела је да на деоници пруге кроз Србију предвиђена брзина до 200 км на сат, а кроз Мађарску 160 километара на сат. Софронијевићева је рекла да је од 2012. године изграђено 217 километара нових пруга и да је 844 километара пруга реконструисано, а да се тренутно раде 203 километра. Према њеним речима, паралелно се раде европски коридори који пролазе кроз Србију који су, како је рекла, кичма саобраћајног транспорта.
Софронијевићева је рекла да је у плану изградња регионалних пруга, пре свега деонице Врбас-Сомбор и Панчево-Зрењанин-Суботица, као и да ће бити завршено 18 километара брзе пруге од Националног стадиона до Прокопа, а да ће се након тога радити и деоница од Националног стадиона до Обреновца.
„То су ти неки локални, регионални правци који не значе толико у том међународном контексту, али много значе за грађане Србије. Ја бих рекла да се поново враћамо железници, то је тај велики инвестициони циклус који је започео 2012. године, да се поново враћамо железници као одрживом, модерном и еколошком саобраћају, чиме наравно растерећујемо и наше ауто-путске правце“, рекла је Софронијевићева.
Навела је да је у националној стратегији “Србија 2030-2035“, која је представљена у суботу, предвиђено нових 578 километара аутопутева и брзих саобраћајница у разним деловима земље, изградња и модернизација више од 1.000 км пруга.
Говорећи о планираној изградњи пруге од Београда до Ниша, Софронијевић је рекла да ЕУ донира 600 милиона евра и навела да је деоница Београд-Ниш веома захтевна деоница дужине 230 км.
„Поделили смо је у три деонице да бисмо могли да у фазама радимо како се решавају планско-техничка и имовинско-правна питања.
Навела је да за деоницу Сталаћ-Ђунис у децембру прошле године потписан уговор са турском компанијом Гулемарк и да је изабран стручни надзор, а да се чека издавање грађевинске дозволе и да ће радови почети ове године.
„Ако гледамо пругу Београд-Ниш, једини проблем у овом тренутку је у Јагодини зато што имамо групу грађана која захтева измештање трасе. Међутим, за реализацију овог пројекта је формирана радна група, ту су експерти из разних области и струка, представници Европске комисије и трудимо се да заједно са грађанима Јагодине нађемо решење које ће бити на обострано задовољство“, рекла је министарка.
Додала је да је урађена комплетна техничка документација и да ће до краја године бити завршен и просторни план подручја посебне намене за прву деоницу.
“Паралелно се ради и техничка документација и то нам говори да 2027. можемо да започнемо озбиљније радове и на овој деоници, уз почетак радова ове године на деоници Сталаћ-Ђунис“, рекла је Софронијевићева.
На питање о железничким станицама и станичним зградама од Београда до Суботице, Софронијевић је рекла да су све станице изграђене и да је грађевинска дозвола издавана за пругу од Новог Сада до Суботице, укључујући и станичне зграде.
„У то време нису важили неки прописи. Десило се, нажалост, што се десило и Републичка грађевинска инспекција је изашла на лице места и извршила накнадну проверу свих тих станица и наложила санацију станица Нови Сад, Бачка Топола и Суботица“.
Министарка је рекла да су промењени и појачани стандарди и да се примењују домаћи стандарди базирани на еурокодовима 6, 7 и 8.
„Ти услови нису важили у време издавања грађевинске дозволе. То је допринело да морамо ићи на санацију ових станичних зграда. Закључен је уговор, изабран је стручни надзор и све три споменуте станице биће у функцији до краја ове године“, рекла је министарка.
Додала је да ће у станичној згради Нови Сад радити само крила А и Д, а да крилима Б и Ц нијемогућ приступ док траје судски и истражни поступак.
„Крила А и Д су прошли статичку проверу, урађен је пројекат и до 1. децембра ћемо то имати“, казала је министарка.
Извор: РТВ
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
