Како су тренутно актуелни годишњи одмори, у овом броју ћемо се осврнути на ову тему. Закон о раду посебну пажњу посвећује овој теми па су питања одмора и одсустава са рада детаљно обрађена. Тема је врло обимна па ћемо се фокусирати на нека основна питања за која смо у пракси приметили да су и даље непознаница и да су важна како за раднике тако и послодавце, нарочито, у овом делу године.
Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са законом.
Ко остварује право на годишњи одмор?
Право на годишњи одмор остварују само запослени – у радном односу (на одређено или неодређено време, са пуним или непуним радним временом). Како постоје и уговори ван радног односа (као што су допунски рад, привремено – повремени послови, уговор о делу), код ових уговора право на годишњи одмор се мора посебно уговорити.
Када запослени стиче право на коришћење годишњег одмора?
Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Притом, право на годишњи одмор стиче се чак и док је запослени на боловању, није од значаја само „ефективан рад“.
Колико дана траје годишњи одмор?
Минималан број дана годишњег одмора износи 20 радних дана. Међутим, уговором о раду и општим актом послодавца, овај број може бити увећан по основу: стручне спреме запосленог, радног искуства, услова рада и слично. Закон не прописује максималан број дана годишњег одмора, а то може бити дефинисано општим актом послодавца или уговором о раду.
Како се одређује дужина трајања годишњег одмора?
Дужина трајања годишњег одмора се одређује према времену за које је запослени засновао радни однос. Тако долазимо до појма „сразмерни део годишњег одмора“ који означава да запослени има право на дванаестину пуног годишњег одмора за сваких месец дана рада. Мишљење министарства је да се приликом утврђивања сразмерног дела годишњег одмора рачунају само „пуни“ календарски месеци проведени код истог послодавца. Дакле, рачуна се број пуних календарских месеци проведених код послодавца и тај број се множи са дванаестином пуног годишњег одмора. Како је законски минимум 20 радних дана, једна дванаестина износи 1,66 дана и то се множи са бројем месеци. Резултат се заокружује на пун број дана. Такође, може се посматрати и период за који је запослени засновао радни однос на одређено време, и у том случају запослени може да добије унапред дане годишњег одмора (за цео број месеци које ће провести код послодавца). Уколико запослени започне другу календарску годину код послодавца (као и сваку наредну) и запослен је на неодређено време, остварује право на цео годишњи одмор.
Како се користи годишњи одмор?
Годишњи одмор се користи једнократно или у два или више делова. Ако се користи у деловима, први део се користи у трајању од најмање 10 радних дана и то до краја календарске године. Остатак мора да се искористи најкасније до 30. јуна наредне године јер у супротном пропада (изузетак су запослене које се враћају са породиљског одсуства).
Шта се дешава уколико не искористимо годишњи одмор?
Право на годишњи одмор се не може заменити новчаном накнадом. Према томе, обавеза послодавца је да запосленом обезбеди коришћење годишњег одмора. Споразуми о одустајању од годишњег одмора су по закону неважећи и забрањени. Једино у случају престанка радног односа по било ком основу, где запослени није искористио сав годишњи одмор који му припада, послодавац је дужан да запосленом исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора.
Како се обрачунава накнада зараде за време коришћења годишњег одмора?
За време одсуствовања са рада због коришћења годишњег одмора, запослени има право на накнаду зараде. Износ накнаде представља просечну зараду запосленог у претходних 12 месеци. У тај просек улазе сва примања са карактером зараде (ефективан рад, ноћни рад, рад за време празника, радни учинак, прековремени рад, бонуси, минули рад, топли оброк, регрес…) али не улазе накнаде за боловања, годишње одморе, плаћена одсуства, државне празнике и слично, дакле сви сати одсуствовања не улазе у просек. Зато се у пракси дешава да износ зараде доста варира у месецима у којима се користи годишњи одмор.
Наш тим запослених у књиговодственој агенцији „Corporate finance office doo“ константно прати законе који се тичу права запослених, али и права и обавеза послодаваца. С обзиром на комплексност теме, за сва додатна питања будите слободни да нам се обратите на бројеве телефона 063/622-833, 063/622-834, на мејл адресу office@cfo.rs или лично у агенцији у Бачкој Паланци, на адреси Жарка Зрењанина или у Новом Саду у Васе Стајића 30/2.
Војка Рачић
Сервисне информацијепре 5 сати
Спортпре 4 сата
Сервисне информацијепре 6 сати
Хроникапре 5 сати
Друштвопре 3 сата
Хроникапре 5 сати
Културапре 2 сата
Спортпре 2 сата