Друштво
Девојка која је ујединила Бачкопаланчане: Како напредује Исидорин опоравак
Недавно је у Музеју града у Бачкој Паланци била организована хуманитарна продајна изложба слика, а приход од продаје био је намењен наставку лечења Исидоре Вучковић из Бачке Паланке.
Након њеног одласка у Немачку на лечење, готово сви смо били радосни знајући да је новац прикупљен и да ће Исидори, чија је прича дотакла срца многих, коначно бити боље. Циљ одласка у Немачку био је да Исидора самостално дише, у чему су лекари и успели.
-Исидора је сада добро, колико то може бити, самостално дише, прича, и од априла, када је коначно отпуштена из болнице у Немачкој, она је у својој кући са породицом. Добар део дана она седи, свакодневно има физикалне терапије, ту је и терапија коју мора да користи због јаких болова које има у рукама и ногама, рекла нам је Ранка Вучковић, Исидорина снаја.
Како каже Ранка, трошкове физикалне терапије и све остало што је Исидори свакодневно потребно, породица успева да финансира самостално, а новац који је на рачуну фондације „Буди хуман“ чувају за лечење вида.
-Исидори се не жури када је у питању одлазак у болницу, што је свакако разумљиво, али полако тражимо болницу у којој би могла да лечи вид. Дакле, још увек не знамо тачно ни где би ишла, ни каква операција би била рађена, напросто је и њој и нама битно да се она полако опоравља и привикава, додала је Ранка.
Исидориној снази и вољи за животом се треба заиста дивити. Поред свега што је доживела и болова које свакодневно трпи, она учи стране језике, енглески и немачки, и то јој тренутно представља велико задовољство.
Тог августа, 2022. године Исидора је задобила повреду грудног коша и вратног дела кичменог стуба када је на радном месту у погону фабрике чарапа у Челареву пригњечио виљушкар због чега остаје непокретна, губи вид и могућност да самостално дише. Њене повреде биле су тешке, лечење је започето у ургентном центру УКЦВ, а по стабилизацији стања због оперативног лечења смештена је у УКЦС након чега је лечење поново настављено у УКЦВ.
У контакту са клиником у иностранству, родитељи одлучују да Исидора тамо настави лечење како би се одвојила од респиратора и наставила самостално да дише. Уследила је лавовска борба јер је било неопходно прикупити велику суму новца, па су хумани грађани врло брзо кренули са хуманитарним акцијама. Базари, концерти, изложбе, журке, књижевне вечери, позоришне представе, све је то било посвећено Исидори и готово да није било јавног места у Бачкој Паланци где није била постављена кутија за донације.
Уследила је лепа вест – Влада Србије уплатила је износ неопходан за лечење Исидоре Вучковић и она са мајком, 16. августа 2023. године, одлази на лечење у Немачку.
Д. Ј. Бујак
Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни.
То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести. Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…
Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.
Најчешће се спомиње како је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском. По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.
Извор: РТВ
У суботу, 17.маја у Београду одржано је финале прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције у Србији – NOAI Serbia 2025. Такмичење је организовала Comtrade Висока школа за ИТ (ITS) и Савез за вештачку интелигенцију Србије, уз подршку бројних партнера из индустрије и образовања.
Техничка школа „9. мај“ је имала три учесника финала, Марко Бороцки из 3-1 одељења, ментор Славуј Милић, Марко Руњо из 1-1 и Немања Золарек из 2-1 одељења, ментор Светлана Ерцег. Ученици бачкопаланачке Техничке школе су имали три фазе квалификација, први круг је био у марту месецу, други круг у априлу и трећи круг почетком маја месеца.
На такмичењу је учествовало преко 300 ученика из више од 60 школа. Финалиста је било 180 од којих ће четворо најбољих представљати национални тим Србије у Кини, у августу месецу, на светском такмичењу.
Честитамо ученицима и њиховим менторима!
Извор: ТШ „9. мај“
Дошли су да се друже, а однели признање за добар сач, одмах после гостију из Љубиња. Екипа „МЖ“, освојила је друго место на Сачијади, а „МЖ“ је скраћеница за „мужеви и жене“.
Седам другара, који су од малена заједно, прошли све радости и невоље заједно, одржали пријатељство упркос тешким временима, редовно се друже када им обавезе дозволе, неки су се и окумили. Синајска екипа, некима позната по надимцима, некима по именима, некима по пословима… Гљиви је био задужен за сач, а Пајта, Деја, Драшко, Рајко, Јоци и Боле су бринули за добро расположење. Дошли су у Нову Гајдобру породично, да се друже, а отишли кући са пехаром. Уствари, они нису ни хтели да се такмиче. Синиша Панић, звани Гљиви, открио је како је све то било:
-Све је кренуло из моје авлије. Волимо да се окупимо, да правимо нешто за јело, да се дружимо и да нам се деца играју и зближе и једног дана постану добри пријатељи као што смо ми ево већ три деценије. Мало по мало сам спремао сач за друштво, па се то често спремање претворило у искуство. Пајта, Деја и кум Драшко су ме убедили да пријавимо екипу, а ја сам рекао да може, али да нећу да се такмичим него идемо да се дружимо. Када сам завршио сач, Пајта и Деја су инсистирали да спакују узорак за судије, па су однели и нису направили никакав декоративни аранжман и добили смо два бода мање од првопласираног. Нисмо веровали да смо победили, чекали смо да још једном понове на разгласу – рекао је Панић за Недељне новине и портал Клик на вести.
Тада је кренуло истинско радовање међу пријатељима, чистог срца су победили, направили најбољи сач, иако нико херцеговачке крви нема. На наше питање која је тајна доброг сача, Синиша је рекао:
-Да би то све било лепо и укусно, потребна је љубав према храни, љубав према дружењу и инспирација у лепим женама. Наше жене су ипак најзаслужније за овај сач. Кад се све то упакује добије се овакав резултат и сви смо задовољни.
Д. Бабић
Друштвопре 2 данаГлавни кувар није веровао у себе, али другови јесу
Спортпре 2 данаДеформитети код деце све израженији
Културапре 2 данаЛазар Николић победник фестивала у Панчеву
Друштвопре 2 данаУченици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције
Сервисне информацијепре 2 данаРаспоред сахрана за среду, 21. мај
Спортпре 1 данКошаркаш Страхиња Савић, нова нада Херцеговца
Друштвопре 2 данаОбјављен јавни позив за подстицаје по кошници пчела
Спортпре 1 данФудбалери Херцеговца трећи у Равном Селу
