Друштво
Деца из Житорађе похађају Летњу школу ЦК Србије у Багремари

Објављено
пре 6 месеци-
Објавио:
Клик на вести
Тридесетак деце из Житорађе, који у Одмаралишту Црвеног крста Бачка Паланка у Багремари бораве од 9. до 19. августа, обишао је у среду, 14. августа секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић.
Малишани бораве у Одмаралишту у Багремари по програму опоравка социјално угрожене деце. Том приликом је Миладиновић рекао да је у питању традиционална Летња школа подмлатка Црвеног крста Србије коју ће у наредном периоду похађати укупно 1.034 малишана у седам одмаралишта у Србији и Црној Гори. Конкретно, у Бачкој Паланци ће у две групе ће Летњу школу похађати укупно 60 малишана у две смене.
-У овој смени су деца из Житорађе, а у другој ће бити малишани из Бача и Ирига. У Багремари постоје максимални услови за пријатан боравак деце на опоравку социјално угрожене деце, односно у Летњој школи подмлатка Црвеног крста Србије. Овде се спроводе разне активности везане за рад Црвеног крста, а ту су и наши волонтери који раде са децом, рекао је Љубомир Миладиновић, секретар Црвеног крста Србије.
Малишани ће током десетодневног боравка у Бачкој Паланци имати низ едукативних радионица на тему свега онога што Црвени крст ради. од прве помоћи до борбе против трговине људима и болести зависности.
Љубомир Миладиновић је искористио прилику да похвали рад Црвеног крста Бачка Паланка који представља понос националног друштва.
-Локална организација у Бачкој Паланци није само светионик хуманости у добровољном давалаштву крви, већ и у другим активностима које се реализују у овом граду. Истакао бих и добру сарадњу Црвеног крста Бачка Паланка са локалном самоуправом и надамо се да ће се она на обострано задовољство наставити, додао је Миладиновић.
Летњу школу подмлатка Црвеног крста Србије су подржали Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Влада Србије.
Д. З.
Друштво
Како и када је настало Младеново

Објављено
пре 3 сата-
фебруар 18, 2025Објавио:
Клик на вести
Село у југозападном делу Бачке – Букин основано је указом угарског краља Беле IV у XII. веку. Назив насеља највероватније потиче од специфичне локације села на ушћу реке Мостонга – Bucca што у преводу значи ушће. У насељу се налазило утврђење са кулом.
Прва букинска жупа помиње се у угарским изворима 1332. Између Букина и суседних сремских села Опатовца и Шаренграда саобраћала је скела Дунавом. Од таксе за скелу прикупљани су значајни приходи. У изворима село се помиње 1448. године под именом Букин. Било је у власништву Пала Замбокија. Пошто је Замбокиј 1467. године умро без наследника, угарски краљ Матија Корвин дао је село на уживање. Ђерђу Шуљоку и његовим синовима. Насеље је у акту о преносу власништва евидентирано као Bwky (Bökeny). Указом угарског краља Лајоша II, село и његова околина предати су Ференцу Шуљоку и његовој браћи 1508. У наредној деценији, тачније 1521. године, име насеља забележено је на списку места у којима је убиран пореза у Краљевини Угарској.
Током политичке нестабилности која је уследила након Мохачке битке 29. августа 1526. село се кратко налазио под управом самопроглашеног цара Јована Ненада. До 1540. године Букин је под јурисдикцијм краља Јаноша Запоље. Од пролећа 1543. Османлије Букин укључују су у састав Бачке нахије Сегединског санџака. За време османског периода село је било претежно насељено српским становништвом. Постојање насеља потврђују турски извори.
По доласку Аустријанаца у некадашње Јужне крајеве Угарске, затекли су многа насеља запуштена, док је њихова околина током ратних година била обрасла растињем и шикаром. Године 1717. село Букин је укључено у новоформирану Бодрошку жупанију. Током 1731. године обновљена је парохија римокатоличке цркве у селу. Године 1750. дошло је до велике поплаве Дунава која је уништила село. Ново насеље измештено је 1,5 километар северније. Исте 1750. године у Букин почели су се досељавати Немци. Из пописа 1752. године сазнајемо да је у насељу живело 200 немачких и 20 српских породица. Нова разорна поплава погодила је село 1812. године. Становници су поново били принуђени да преселе насеље. Поплава је дала подстицај урбанизацији села. Dunabökény (мађарски назив за Букин) тада добија своју библиотеку, пошту, амбуланту и школу. Исте године подигнута је римокатоличка црква Светог Јована Крститеља.
Букин је од пољопривредног насеља полако прерастао у озбиљан занатски центар. Одлуком среских власти 1912. године Букин постаје самостална општина.
Насеље је наставило се да развија у међуратном периоду у оквиру нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. Од 1919. до 1941. припадао је Паланачком срезу са средиштем у Паланци. Мештани села у овом периоду често се помињу као излагачи на сајамским манифестацијама у Паланци и широм земље.
Никола Миливојевић
Друштво
Распоред сахрана за уторак, 18. фебруар

Објављено
пре 4 сата-
фебруар 18, 2025Објавио:
Клик на вести
Ово је распоред сахрана које ће се обавити у уторак, 18. фебруар на гробљима у нашој општини која су ингеренцијом ЈКП „Комуналпројект“.
Градско гробље у Бачкој Паланци
12.00 – Ковачевић Ана (1935)
Католичко гробље у Бачкој Паланци
12.00 – Гајић Јован (1940)
Гробље у Гајдобри
12.00 – Радуловић Десанка (1938)

Празник посвећен заштитнику воћара, винара и виноградара, Свети Трифун, обележен је у петак, 14. фебруара у Нештину.
Том приликом је нештински парох Јеремија Дегенек прочитао молитву свецу, орезао чокот винове лозе у винограду и прелио га вином како би род ове године био што бољи.
-После паузе од две године поново смо се окупили да се поклонимо нашем свецу заштитнику. Ове године је присутан био мањи број него ранијих година, али било је пуно лепше. Било нас је стотинак, што чланова нашег удружења што гостију. Након Свете литургије у нештинском храму Светих Козме и Дамјана, уследио је црквени обред у самом винограду, а потом и традиционални виноградарски доручак, рекао је за „Недељне новине“ Јован Шкрбић из Удружења воћара, винара и виноградара „Нештин“.
Ово Удружење, додаје Шкрбић, постоји од 2002. године и тренутно окупља преко 40 чланова.
На сам помен имена Нештин, прва асоцијација су добро вино и ракија. Многи житељи наше општине на сремској обали Дунава имају викендице са виноградима и воћњацима, који сваке године доносе род грожђа, шљива, кајсија, крушака и другог воћа. Свети Трифун се у Нештину обележавао од средине 90-тих година прошлог века по виноградима, а од 2002. године прославља се под патронатом Удружења винара, воћара и виноградара „Нештин“, док се овај празник 2023. и 2024. године обележавао скромно по домаћинствима.
Великомученик Свети Трифун је током свог земаљског живота проповедао Христову веру, био чудотворац и исцелитељ и пострадао је када није желео да се одрекне Исуса Христа и хришћанске вере.
Након освећења винограда, организован је свечани ручак за госте.
Д. З.
Najčitanije
- Друштвопре 2 дана
Обележен Свети Трифун у Нештину
- Друштвопре 4 сата
Распоред сахрана за уторак, 18. фебруар
- Сервисне информацијепре 3 сата
Прекиди испоруке воде у Бачкој Паланци
- Сервисне информацијепре 1 сат
Планирана искључења струје у Обровцу 19. фебруара
- Друштвопре 3 сата
Како и када је настало Младеново
- Спортпре 1 сат
Нови неуспех Лавова БП, пресудило друго полувреме