Друштво
Дани Светог Пантелејмона у Обровцу
Храмовну славу Обровчани обележавају 9. августа када Српска православна црква прославља празник посвећен Светом великомученику Пантелејмону.
Од 28. јула па све до средине августа, у школском дворишту, играће се турнир у малом фудбалу. Екипе добијају име по улицама у којима живе играчи. Уочи славе, 3. и 4. августа, на стадиону „Борца“ биће одигран меморијални „Брацин турнир“.
На сам дан обележавања храмовне славе, у петак, 9. августа у Храму Светог великомученика Пантелејмона биће служена литургија, а у просторијама библиотеке ће бити одржана изложба слика хроничара Леонарда Немета, иначе рођеног Обровчанина.
У суботу 10. августа, у организацији удружења „Свилен конац“ биће одржан фестивал „исПИТАј се“. У питању је гастрономска манифестација у оквиру које ће бити организовано прављење, продаја и такмичење за најукуснију и најлепшу питу. Месна заједница Обровац, поводом сеоске славе, одржаће свечану седницу Савета месне заједнице.
Од 16. до 18. августа у дворишту ОШ „Жарко Зрењанин“ одржаће се турнир у баскету 3×3, а у другој половини августа нас очекује и традиционална манифестација Обровачка котлићијада која ће бити одржана у парку у центру села.
Д. Ј. Бујак
У четвртак, 6. новембра Црвени крст Бачка Паланка спровео је две акције добровољног давања крви.
Прва је организована у Челареву, одазвало се 28 хуманих људи од којих је 25 дало крв. Друга акција је спроведена у Силбашу, одазвало се 5 давалаца и сви су дали крв.
Из Црвеног крста Бачка Паланка се захваљују свим хуманим грађанима и позивају на наредну акцију која ће се одржати у среду, 12. новембра у Бачкој Паланци од 8:00 до 12:00 часова и од 14:00 до 18:00 сати.
Извор: Црвени крст Бачка Паланка
Хуманитарна журка за новогодишње поклоне за децу са Косова и Метохије, одржаће се у петак, 28. новембра, у клубу „Roof“ у Бачкој Паланци, са почетком у 20:00 часова.
Наступиће DJ Uzika, а присутни ће се забавити уз латино и dance хитове. Журку организују плесна група „Излазак“, „Помоћ од срца Бачка Паланка“ и удружење „Срцем за Космет“. Сав приход биће преусмерен удружење „Срцем за Космет“ за помоћ деци са Косова и Метохије.
Све информације на телефон 065/6241-651.
Редакција
Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму.
Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.
Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се верује у лековитост његових моштију.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.
По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.
Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом. У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.
Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму. Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“. У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји и још једно предање у вези са Митровданом – да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
Извор: РТВ
