Данас се слави Свети Трифун, заштитник винограда и винара
Прати нас на мрежама

Друштво

Данас славимо Светог Трифуна, заштитник винограда и винара

Клик на вести

Објављено

-

Фото: СПЦ

Српска православна црква и верници данас (14.2.) прослављају Светог Трифуна, хришћанског великомученика из трећег века, који је у српском народу познат и као заштитник виноградара и винара који га славе и као славу.


Српска православна црква данас слави светог мученика Трифуна, заштитника виноградара, али и механџија, па и гушчара.

Свети Трифун се сматра заштитником воћа, посебно лозе, отуда и грожђа, али и других плодова. Рођен је у селу Кампсади у Фригији (данашња Турска) од сиромашних родитеља, у 3. веку. У детињству је чувао је гуске и, према предању, дата му је велика Божја благодат – могао је да исцељује и људе и стоку, али и изгони зле духове. Излечио ћерку римског цара Гордијана. Цар је богато наградио Трифуна, али дарове које је добио разделио је сиромашнима и вратио се чувању гусака.

Када је на римски престо дошао цар Декије, почели су прогони хришћана, страдање и мучење. Свети Трифун је прво био мучен, али је по предању сва мучења поднео са великом радошћу великом, говорећи: „О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ Зато су га мучитељи посекли мачем 250. године, када је светац имао само 18 година.

Сахрањен је у Кампсади где је и рођен. Не зна се тачно када, али мошти Светог Трифуна су из Кампсаде пренете у Цариград. Одатле је глава Светог Трифуна донета у Котор, у Цркву Светог Трифуна.

Обичаји на данашњи дан

Међу српским народом је Свети Трифун веома омиљен. Каже се: „На Тришиндан ведро, биће суше“ или: „Пашће киша ο Триши, биће родно“. Највише га славе виноградари. Одлази се данас у винограде, орезује и вином залива по који чокот. Верује се да се овим празником завршава зима. Почиње период од четири дана који се зову Тривунци.

Свети Трифун и Свети Валентин

Данашњи празник, Свети Трифун, кога славе православни верници, или Свети Валентин, који је део западне традиције, обележавају се истога дана, 14. фебруара, као заштитници искрене љубави свих хришћана.

Празник Светог Валентина потиче из времена старих Римљана. По најчешћој верзији, назван је по свештенику Валентину из трећег века нове ере, који је, упркос забрани, тајно венчавао заљубљене парове. Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије Други. Верује се да је погубљен јер је Клаудије сматрао да су неожењени мушкарци бољи војници и није желео да се они жене док трају ратови, док се бискуп Валентин противио томе и организовао тајна венчања за која је Клаудије сазнао. Због тога је бачен у тамницу и смртно кажњен 14. фебруара.

Извор: РТС

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Реализоване акције давања крви у Силбашу и Челареву

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Црвени крст Бачка Паланка

У четвртак, 6. новембра Црвени крст Бачка Паланка спровео је две акције добровољног давања крви.


Прва је организована у Челареву, одазвало се 28 хуманих људи од којих је 25 дало крв. Друга акција је спроведена у Силбашу, одазвало се 5 давалаца и сви су дали крв.

Из Црвеног крста Бачка Паланка се захваљују свим хуманим грађанима и позивају на наредну акцију која ће се одржати у среду, 12. новембра у Бачкој Паланци од 8:00 до 12:00 часова и од 14:00 до 18:00 сати.

Извор: Црвени крст Бачка Паланка

Настави са читањем

Друштво

Хуманитарна журка за поклоне за децу са Космета

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Извор: Срцем за Космет

Хуманитарна журка за новогодишње поклоне за децу са Косова и Метохије, одржаће се у петак, 28. новембра, у клубу „Roof“ у Бачкој Паланци, са почетком у 20:00 часова. 


Наступиће DJ Uzika, а присутни ће се забавити уз латино и dance хитове. Журку организују плесна група „Излазак“, „Помоћ од срца Бачка Паланка“ и удружење „Срцем за Космет“. Сав приход биће преусмерен удружење „Срцем за Космет“ за помоћ деци са Косова и Метохије.

Све информације на телефон 065/6241-651.

Редакција

Настави са читањем

Друштво

СПЦ сутра слави Митровдан

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.


Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму.

Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.

Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.

Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.

По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се верује у лековитост његових моштију.

Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.

Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.

По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.

Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом. У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.

Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму. Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“. У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји и још једно предање у вези са Митровданом – да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.

Извор: РТВ

Настави са читањем

Najčitanije