Друштво
Данас је Видовдан
Српска православна црква 15. јуна по јулијанском, односно 28. јуна по грегоријанском календару данас обележава Видовдан, један од највећих српских празника.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум, а најзначајнији је Косовски бој, страдање Кнеза Лазара Хребељановића и тзв. пропаст Српског царства. Од тог дана се, поред Светог Амоса, од почетка двадесетог века 28. јун слави и као црквени празник Светог великомученика Кнеза Лазара и светих српских мученика.
Празник је посвећен Кнезу Лазару Хребељановићу и српским јунацима који су погинули на Косовском боју. Његовом заслугом окончан је вишегодишњи српско-грчки црквени раскол који је трајао још од времена Цара Душана. То је донело Кнезу Лазару велики углед у народу и међу свештенством.
Поред Косовског боја, на овај дан су се догодили многи важни догађаји, а између осталих и атентат на надвојводу Аустроугарске монархије Франца Фердинанда у Сарајеву, што је био повод за Први светски рат.
Након погибије султана Мурата 28. јуна 1389. године турска војска је кренула у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана поставили заседу Кнезу Лазару и успели да га убију. Његово тело је сахрањено у манастиру Раваница код Ћуприје. Почетком сеобе Срба, народ је свете мошти Кнеза Лазара преселио у манастир Врдник на Фрушкој Гори. Током Другог светског рата његове мошти су пренете у Београд где је почивао све до 1988. године када су пренете у Манастир Грачаницу на Косову. Годину дана касније су мошти Кнеза Лазара враћене у манастир Раваницу где и данас почивају.
Кнез Лазар Хребељановић је саградио многе цркве и манастире, а најпознатији су Раваница и Лазарица. Обновио је манастире Хиландар на Светој гори и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.
Народна веровања и обичаји
Видовдан је празник који је настао у част старог словенског Бога Световида, у кога су наши преци веровали пре примања хришћанства. У народним предањима Световид лечи очне болести и омогућава слепима да прогледају, па се Видовдан сматра и празником који „отвара очи“. Један од народних обичаја је да девојке уочи Видовдана под јастук ставе видову траву, парче хлеба и мало соли како би откриле будућег младожењу. На овај дан се не игра и не пева у знак поштовања према мртвима. На Видовдан се избегава сваки рад, а једе се зрело воће. Према традицији, на Видовдан се не започињу нови послови, јер се сматра да то може донети лошу срећу. Једно од традиционалних народних обичаја је умивање у води видовки у коју су стављене латице црвених ружа или лековитог биља. У неким местима у Мачви на тај дан су велике задушнице, а у Војводини и северозападној Србији се износи ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне. Постоји и веровање да на овај хришћански празник треба устати пре зоре, погледати према сунцу и изговорити „Ој Видо, Видовдане, дај ми вид док сам жив“.
Извор: Wikipedia.rs, Свет плус
Православни верници данас обележавају Велики петак, један од најтужнијих дана у хришћанском календару, посвећен сећању на страдање и распеће Исус Христос. Овај дан доноси посебну атмосферу тишине, сабраности и духовне рефлексије, у којој верници кроз молитву и пост изражавају поштовање према Христовој жртви.
Велики петак долази након Великог четвртка и представља врхунац страдалне недеље, непосредно пред највећи хришћански празник – Ускрс. Према јеванђељском предању, тог дана Исус је осуђен, разапет на крсту на Голготи и преминуо, подносећи патњу ради спасења човечанства.
У православним храмовима на Велики петак не служи се литургија, јер се сматра да је то дан када је сам Христос принео себе као жртву. Уместо тога, служе се царски часови и вечерње богослужење са изношењем плаштанице – платна које симболизује Христово тело. Верници у тишини прилазе, целивају плаштаницу и провлаче се испод стола на којем је положена, што симболизује поклоњење и учествовање у Христовом страдању.
Овај дан обележава и строги пост, најчешће без уља и вина, а многи верници се уздржавају од хране до вечерњих сати. Традиционално се избегавају весеље, музика и било какви облици славља, док се пажња усмерава на молитву, праштање и унутрашњи мир.
Велики петак носи снажну поруку жртве, љубави и наде. Иако је обојен тугом, он је увод у радост Васкрсења, подсећајући вернике да после страдања долази победа живота. Управо у тој супротности између бола и наде, овај дан заузима посебно место у духовном животу православних хришћана.
Редакција
Владе Републике Србије усвојила је на данашњој седници Уредбу о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години.
Изменама Уредбе опредељена су средства за подстицаје у сточарству, и то 24 милијарде динара за подстицаје за квалитетна приплодна грла, као и 5 милијарди динара намењених за подстицаје за тов јунади, јагњади, тов јаради и свиња.
Такође, средства у износу преко 4 милијарде динара расподељена су за први квартал премије за млеко у текућој години.
Расписивање јавних позива за наведене подстицаје у сточарству очекује се у наредним данима, а до краја априла, у складу са Календаром подстицаја који је објављен први пут ове године.
Овим мерама држава наставља са директном подршком обнови и унапређењу сточног фонда, повећању производње меса и млека, као и стабилности пословања пољопривредних газдинстава.
Наведеним изменама опредељена су и средства за посебне подстицаје, у укупном износу од 300 милиона динара, а намењена су за спровођење одгајивачких програма, производњу садног материјала, сертификацију и клонску селекцију, као и за промотивне активности у пољопривреди и руралном развоју.
Министарство наставља да прилагођава аграрну политику потребама произвођача, са јасним приоритетом јачања сточарства као једног од кључних сектора пољопривреде у Србији.
Извор: minpolj.gov.rs
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
Данас је Велики четвртак. Према предању, обележава се сећање на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и апостола. На овај дан установљена је и Света тајна причешћа. На вечерњем богослужењу чита се дванаест Јеванђеља о страдању Господа Исуса Христа.
На Велики четвртак Исус је са ученицима, на Тајној вечери, поделио хлеб и вино као симбол свог тела и крви, и на тај начин установио Свету тајну причешћа.
Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хлеб и поделивши га апостолима рекао: „Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова“.
Затим је узео чашу вина и рекао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“, што су речи које се могу чути у току свете литургије.
Потом је син Божији опрао ноге својим апостолима учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима.
Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“.
Јудина издаја
Исус је отворено говорио о предстојећем страдању. У току Тајне вечере је саопштио да ће га један од апостола издати. Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.
Зато се од данас до Ускрса у црквама не чују звона, симбол радости.
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје.
Када је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Данас се ваља причестити
У спомен на Тајну вечеру, ово је једини дан када је током Велике недеље дозвољено уље и вино. Велики четвртак је, по узору на прву причест Христову и његових апостола, један од дана одређених за причешће верника, који су, поштујући православни канон, „постили на води“.
Данас се ваља причестити, јер, верује се, и највећим грешницима на Велики четвртак све се опрашта. Свако доброчинство према сиромашнима бележи се на небу. На Велики четвртак у појединим деловима земље већ почиње фарбање васкршњих јаја.
Извор: РТС
