Данас је Спасовдан
Прати нас на мрежама

Друштво

Данас је Спасовдан

Клик на вести

Објављено

-

Фото: СПЦ

Српска православна црква данас обележава Вазнесење Господње – Спасовдан. У црквеном календару овај празник је обележен црвеним словом. Слави се четрдесет дана након Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог.


На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс.

Вазнесење

Исус Христ је, три дана након што је распет на крст и сахрањен у гробници, васкрснуо из мртвих и јавио се својим ученицима. Са њима је провео 40 дана на земљи, учећи их како да шире веру. Након тога повео их је на Маслинску гору и рекао им: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.”

Да би у томе успели, обећао им је Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери (одакле назив Спасовдан).

Подигнутих руку Христос је ученике благословио и почео се узносити на небо, остављајући их да чекају Духа Светога. Апостоли су немо гледали за њим, док није ишчезао из погледа. Тада им се обратише анђели: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја.”

Градска слава

Спасовдану су посвећени Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница, а неким градовима је то крсна слава: Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.

Славећи Спасовдан, Београд тиме чува спомен на тај дан 1403. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Последња литија на Спасовдан у Београду након доласка на власт комуниста била је 1947. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993, када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве.

Извор: Политика

Остави коментар

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Друштво

Храмовна слава у Бачкој Паланци

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Епархија бачка

На празник Покрова Пресвете Богородице, у понедељак 14. октобра, прослављена је храмовна слава храма Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци. Прослављање престоног празника храма отпочело је празничним бденијем којим је началствовао протојереј Славко Стојисављевић, парох бачкопаланачки, уз саслужење свештенства Епархије бачке. По одслуженом празничном бденију, освећене су три свештеничке одежде које је даривао г. Ђорђе Шијаков из Бачке Паланке, кум овогодишње славе.


На дан празника, светом Литургијом је началствовао протојереј Бране Миловац, парох новосадски, уз саслужење свештенства Епархије бачке. После прочитаног јеванђелског зачала прота Бране је произнео беседу у којој је честитао житељима Бачке Паланке храмовну славу и објаснио колики је значај Пресвете Богородице у Домостроју спасења. После заамвоне молитве извршени су опход око храма и помен оснивачима, свештенослужитељима и парохијанима храма.

Вечерњим богослужењем је началствовао протојереј-стврофор Драгољуб Клисарић, парох бегечки, уз саслужење свештенства Епархије бачке. По завршеном вечерњем богослужењу извршен је чин благосиљања славских дарова, које је принео кум славе, а потом је протонамесник Лазар Мајсторовић, парох ветернички, произнео пригодну беседу. Кумство за наредну славу преузео је г. Саша Милошев са породицом из Бачке Паланке. На вечерњем богослужењу су појали чланови Црквеног хора „Свети Јован Крститељˮ којим диригује Снежана Жујић.

Извор: Епархија бачка

Настави са читањем

Друштво

Обележен Светски дан белог штапа

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Недељне новине

У понедељак, 14. октобра су чланови Међуопштинске организације слепих и слабовидих Бачка Паланка обележили Светски дан белог штапа (15. октобар).


Том приликом су се слепи и слабовиди традиционално окупили у својим просторијама, дружили и при томе су размењивали искуства и наводили са којим се све проблемима сусрећу у свакодневном животу.

-Ти проблеми су првенствено везани за физичке препреке којих ипак има иако се заједница труди да их смањи. Нема звучних семафора ни тактилних стаза, бицикли се паркирају на тротоару што нама пуно отежава кретање, а ту је и највећи проблем запошљавања. Иначе, суграђани нас доста разумеју и помажу нам, у продавници, банци, пошти итд. Доста су предусретљиви и заиста не могу да се пожалим на њих, каже нам Љубинко Рачић, председник МОСС Бачка Паланка, који има мали остатак вида на једном оку.

Мањи део слепих и слабовидих се доста сусреће и са психичким проблемима, али не сви. Услед губитка или битно смањеног вида затварају се у себе, међу четири зида и не излазе у заједницу. То је врло велики проблем са којим се суочавају, али је решив.

-Ту су најважнији јака воља за животом и упорност. Чланови ове организације се окупљају у нашим просторијама и учешћем у радионицама показују креативност, а истовремено се друже, каже наш саговорник.

Овом приликом је Маја Мишковиц из стручне службе МОСС Бачка Паланка прочитала Проглас Савеза слепих Србије у коме се, између осталог каже, да је Светски дан белог штапа симбол независности и самосталности слепих и слабовидих. На овај дан се указује прилика да се чује глас слепих и слабовидих и указује на проблеме приступачности, образовања и запошљавања.

Настави са читањем

Друштво

Горданине ручно шивене луткице

Клик на вести

Објављено

-

Објавио:

Фото: Приватна архива

Често се дешава да љубав према ручном и креативном раду стекнемо као деца, уз наше мајке или баке и да, без обзира на професију коју касније изаберемо, та љубав кад-тад поново преовлада нама и изнедри уникатне предмете.


Управо тако је Бачкопаланчанка Гордана Томичић и почела са израдом уникатних, слатких луткица чији једноставан, али необичан дизајн изазивају пријатну реакцију код деце, али и код родитеља. Свом малом бренду дала је име Littlefox, а поред троје деце и осмочасовног радног времена у сменама, Гордана стигне да идеје за нове луткице претвори у дело.

-Littlefox је настао не баш тако случајно. Током одрастања време сам често проводила код тетке која је шила и преправљала гардеробу. Често је знала да ми од рестлова материјала сашије хаљинице за лутке и пуштала ме да се играм са дугмићима које је држала у великој кутији за кексиће. Мама ми је такође сашила један комплетић али, иако је она поседовала машину за шивење, то јој није било толико занимљиво претпостављам, па је просто та машина стајала и заузимала простор. Када сам се удала и добила прво дете схватила сам да играчке које нуде велики произвођачи или су неквалитетне или су прескупе. Те прескупе играчке сматрам да не оправдавају толико цену квалитетом колико је у ту цену урачунато име бренда, прича Гордана за „Недељне новине“.

И тако је пожелела да направи лутку. Пре пет година направила је прву лутку и то ручно јер тада није имала машину. Од прве лутке до данас дели је, како каже, много искуства шивења на машини на којој је сама научила да шије и које је донела из своје девојачке куће.

-Инспирацију добијам из неколико извора. То су углавном свима добро познате бајке, пинтерест и и инстаграм. Често се деси да пожелим нешто да сашијем и једва чекам да уграбим прилику да то и остварим. Тако настану нове играчке и будем баш задовољна јер са сваком новом играчком научим по нешто ново. Заиста волим уникатне играчке и сматрам да су оне ванвременске, оне су нешто што би требало да се чува и преноси генерацијама, рекла нам је Гордана.

Она додаје да материјал бира пажљиво. Добар део играчака чине 100% природни материјали, а у зависности од тога која јој је намена и за који узраст је намењена, дешава се да због потреба користи и мешавине. Све играчке су пуњене силиконским куглицама које су антиалергене.

-У понуди такође имам и декоративне предмете за дечије собе, а планирам да понуду временом проширим и на аксесоаре за децу. Много тога имам у плану само што ми време није баш најбољи пријатељ па то све иде полако. Због недостатка времена тренутно не радим по поруџбини, по нека ствар је могућа, али за сад радим по принципу одмах доступних производа. Ускоро ћу учествовати први пут на некој манифестацији па радим пуном паром и сво слободно време посвећујем шивењу које заиста захтева много сати рада. Манифестација носи назив „Дунавски вез“ и одржаће се 26. октобра у Бачкој Паланци, па ако неко жели може да види и уживо како то све изгледа, додала је наша саговорница.

А како настаје једна лутка? Иза свега, прича она, стоји читав процес. Од идеје, прављења шеме, одабира материјала , кројења, машинског па ручног шивења и на крају додавања детаља. Некад је то у питању вез, а некад су аксесоари за које се такође прави шема и који се шију. Понуда је променљива јер Гордана не жели да прави серију истих играчака.

-Желим да људи који купе нешто, добију уникатну играчку која ће се правити у највише неколико комада. Изузетак чине мишићи, они су често у понуди али ниједан није у потпуности исти. На крају, мени је задовољство да осмислим играчку, направим је и да јој пожелим сретан пут код рукица које ће је грлити дуго, дуго, истакла је Гордана Томичић из Бачке Паланке.

Ако бисмо морали да ставимо целу причу о Littlefox авантури у једну реченицу то би вероватно било немогуће јер се преплитало много тога за све ове године, каже Гордана. Оно што представља Littlefox, то је ручни рад и шивење са душом.

Д. Ј. Бујак

Настави са читањем

Najčitanije