Друштво
Данас је Спасовдан

Објављено
пре 11 месеци-
Објавио:
Клик на вести
Српска православна црква данас обележава Вазнесење Господње – Спасовдан. У црквеном календару овај празник је обележен црвеним словом. Слави се четрдесет дана након Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог.
На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс.
Вазнесење
Исус Христ је, три дана након што је распет на крст и сахрањен у гробници, васкрснуо из мртвих и јавио се својим ученицима. Са њима је провео 40 дана на земљи, учећи их како да шире веру. Након тога повео их је на Маслинску гору и рекао им: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.”
Да би у томе успели, обећао им је Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери (одакле назив Спасовдан).
Подигнутих руку Христос је ученике благословио и почео се узносити на небо, остављајући их да чекају Духа Светога. Апостоли су немо гледали за њим, док није ишчезао из погледа. Тада им се обратише анђели: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја.”
Градска слава
Спасовдану су посвећени Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница, а неким градовима је то крсна слава: Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.
Славећи Спасовдан, Београд тиме чува спомен на тај дан 1403. године, када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Последња литија на Спасовдан у Београду након доласка на власт комуниста била је 1947. У летопису Вазнесенске цркве је записано да је литија била каменована од стране агилних скојеваца, а исте године је забрањена. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993, када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве.
Извор: Политика
Повезане вести
Друштво
Летњи Свети Никола – дан када не ваља радити и када се дарују деца

Објављено
пре 12 сати-
мај 22, 2025Објавио:
Клик на вести
Српска православна црква и верници прослављају младог Светог Николу, дан када су мошти најчешће слављеног и омиљеног светитеља у нашем народу, пренете из Ликије у Бари. Славе га многа места и породице као малу славу, заветину или преславу.
Данашњи празник спомен је на пренос моштију Светог Николе из Мире, древног града у античкој Ликији у Бари, где и данас почивају. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чудеса. Исцељени су болесни, хроми, слепи и глуви, бесомучни.
То се, кажу, и дан-данас дешава, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести. Сматран свецем још за живота, скроман и честит, помагао је сиромашнима, кришом чинећи доброчинства. Сматра се заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника…
Код нас овог свеца највише прослављају на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године. Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.
Иако календарски не припада лету, због најчешће лепог времена на данашњи дан, празник се у народу назива и летњи Свети Никола, понегде и Николице.
Најчешће се спомиње како је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Светом Стефану Дечанском. По обичајном календару, данас не ваља радити кућне послове. Понегде се, као и за зимски Никољан, дарују деца. Као градску славу обележавају га Кикинда и Шид.
Извор: РТВ
Друштво
Ученици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције

Објављено
пре 2 дана-
мај 21, 2025Објавио:
Клик на вести
У суботу, 17.маја у Београду одржано је финале прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције у Србији – NOAI Serbia 2025. Такмичење је организовала Comtrade Висока школа за ИТ (ITS) и Савез за вештачку интелигенцију Србије, уз подршку бројних партнера из индустрије и образовања.
Техничка школа „9. мај“ је имала три учесника финала, Марко Бороцки из 3-1 одељења, ментор Славуј Милић, Марко Руњо из 1-1 и Немања Золарек из 2-1 одељења, ментор Светлана Ерцег. Ученици бачкопаланачке Техничке школе су имали три фазе квалификација, први круг је био у марту месецу, други круг у априлу и трећи круг почетком маја месеца.
На такмичењу је учествовало преко 300 ученика из више од 60 школа. Финалиста је било 180 од којих ће четворо најбољих представљати национални тим Србије у Кини, у августу месецу, на светском такмичењу.
Честитамо ученицима и њиховим менторима!
Извор: ТШ „9. мај“
Друштво
Главни кувар није веровао у себе, али другови јесу

Објављено
пре 2 дана-
мај 21, 2025Објавио:
Клик на вести
Дошли су да се друже, а однели признање за добар сач, одмах после гостију из Љубиња. Екипа „МЖ“, освојила је друго место на Сачијади, а „МЖ“ је скраћеница за „мужеви и жене“.
Седам другара, који су од малена заједно, прошли све радости и невоље заједно, одржали пријатељство упркос тешким временима, редовно се друже када им обавезе дозволе, неки су се и окумили. Синајска екипа, некима позната по надимцима, некима по именима, некима по пословима… Гљиви је био задужен за сач, а Пајта, Деја, Драшко, Рајко, Јоци и Боле су бринули за добро расположење. Дошли су у Нову Гајдобру породично, да се друже, а отишли кући са пехаром. Уствари, они нису ни хтели да се такмиче. Синиша Панић, звани Гљиви, открио је како је све то било:
-Све је кренуло из моје авлије. Волимо да се окупимо, да правимо нешто за јело, да се дружимо и да нам се деца играју и зближе и једног дана постану добри пријатељи као што смо ми ево већ три деценије. Мало по мало сам спремао сач за друштво, па се то често спремање претворило у искуство. Пајта, Деја и кум Драшко су ме убедили да пријавимо екипу, а ја сам рекао да може, али да нећу да се такмичим него идемо да се дружимо. Када сам завршио сач, Пајта и Деја су инсистирали да спакују узорак за судије, па су однели и нису направили никакав декоративни аранжман и добили смо два бода мање од првопласираног. Нисмо веровали да смо победили, чекали смо да још једном понове на разгласу – рекао је Панић за Недељне новине и портал Клик на вести.
Тада је кренуло истинско радовање међу пријатељима, чистог срца су победили, направили најбољи сач, иако нико херцеговачке крви нема. На наше питање која је тајна доброг сача, Синиша је рекао:
-Да би то све било лепо и укусно, потребна је љубав према храни, љубав према дружењу и инспирација у лепим женама. Наше жене су ипак најзаслужније за овај сач. Кад се све то упакује добије се овакав резултат и сви смо задовољни.
Д. Бабић
Najčitanije
- Друштвопре 2 дана
Главни кувар није веровао у себе, али другови јесу
- Спортпре 2 дана
Деформитети код деце све израженији
- Културапре 2 дана
Лазар Николић победник фестивала у Панчеву
- Друштвопре 2 дана
Ученици ТШ „9. мај“ у финалу прве Националне олимпијаде из вештачке интелигенције
- Спортпре 1 дан
Кошаркаш Страхиња Савић, нова нада Херцеговца
- Сервисне информацијепре 2 дана
Распоред сахрана за среду, 21. мај
- Друштвопре 2 дана
Објављен јавни позив за подстицаје по кошници пчела
- Спортпре 1 дан
Фудбалери Херцеговца трећи у Равном Селу