Друштво
Данас је Митровдан – ко не буде код своје куће, целе године ноћиваће код туђе
Српска православна црква слави дан Светог великомученика Димитрија, који је у народу познатији као Митровдан. У народу се помиње као хајдучки растанак и доба године када почиње зима. Једно од најважнијих веровања је да свако на Митровдан треба да буде код своје куће, јер ко не буде, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама.
Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства. Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.
И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.
И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа. У многим местима одржавају се заветине.
Обичаји
Народна веровања кажу да на Митровдан и Ђурђевдан треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем.
Обичај је код нашег народа и да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нове.
Негде се верује и да до Митровдана морају да буду завршени сви велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Верује се да после Митровдана зима може сваког часа да изненади, па се зато усталило мишљење да је лоша срећа ако се неки посао остави за после великог празника.
Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала крилатица: Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак.
Ако 8. новембра којим случајм пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, а верује се да ће се снежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра.
У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или била безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
Сељаци у Шумадији на Митровдан од давнина у сваки угао собе стављају белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.
Извор: РТС
Један од најважнијих датума које Црвени крст обележава сваке године је Светски дан волонтера (5. децембар).
Ова хуманитарна организација је основана управо на бази волонтеризма и волонтери чине њену базу. Снага волонтера и Црвеног крста се на најбољи могући начин могла видети у време катастрофалних поплава у Србији 2014. године и епидемије Ковида 2020-2022. године. Црвени крст Бачка Паланка има велики број волонтера, чак и основношколаца и средњошколаца, који у сваком тренутку могу да се у случају потребе ангажују. Бити волонтер пружа сатисфакцију. јер нема бољег и лепшег осећаја када помогнете старијој и немоћној особи или неком повређеном и тешко болесном лицу.
Црвени крст Бачка Паланка организује неколико година уназад дружење са најактивнијим волонтерима у 2024. години.
Д. З.
Пензионисани радници некадашње фирме АД „Житопродукт“ још од 1999. године имају једну лепу традицију. Од тада, сваке године редовно се састају на дружењима која су се временом проширила па су данас са њима и млади пекари. Састанци су и ове године одржани, један у мају у Бачкој Паланци, а други у Товаришеву 29. новембра.
На лето 1999. године, један од некадашњих запослених у Житопродукту предложио је заједничка дружења радника и тада се скупило око 10 најближих сарадника који су провели једно угодно поподне. Тако је све и почело и тада су се договорили да се сваке године састају пензионисани радници АД „Житопродукт“.
Сусрети пензионера у Бачкој Паланци тако су настављени, сваке године у мају месецу. Из године у годину број оних који су се окупљали и одлучили да наставе са лепом традицијом се проширио, данас око 30 пензионера нових генерација се редовно састаје. С обзиром да је било доста запослених и у Товаришеву, и они су изразили жељу да буду домаћини али током новембарских празника, тачније некадашњег Дана републике (29. новембар). Тако су се дружења организовала једне године у Бачкој Паланци, наредне у Товаришеву, да би последњих година одлучили да се сусрећу два пута годишње. На тај начин, бивши радници Житопродукта обележавају и два празника који су се славила у старој Југославији – 25. мај и 29. новембар.
Део овог друштва које жели неке старе приче да сачува од заборава, су и млађи људи, не само пензионери. Млади пекари су се придружили пензионерима те садашња дружења заиста представљају реткост у данашњем друштву. Мало је фирми које негују овакву традицију, састанке бивших и актуелно запослених већ 25 година, али они су решени да традицију сачувају и што је још важније, пренесу је на млађе генерације.
Д. Ј. Бујак
Драгоцену течност је на последњој, децембарској акцији добровољног давања крви (4.12.) донирало 110 хуманих суграђана, а њих десет је одбијено из медицинских разлога. Међу даваоцима крви је било четрнаест жена, а пет особа је први пут дало крв.
То свакако говори да је свест наших суграђана широка када треба помоћи некоме у невољи и да се хуманост дубоко урезала у Бачкопаланчане.
Задовољно бројем прикупљених јединица крви је било медицинско особље мобилне екипе Завода за трансфузију крви Војводине, а у реализацији целодневне акције су им помогли волонтери Црвеног крста Бачка Паланка.
Последња акција добровољног давања крви за ову годину у нашој општини одржава се 20. децембра у Младенову.
Д. З.
Друштвопре 2 данаЗахвалност за све људе великог срца
Друштвопре 2 данаОбележен Светски дан особа са инвалидитетом
Друштвопре 2 данаТоком целе године уз наш народ на Космету
Сервисне информацијепре 2 данаРаспоред сахрана за среду 4. децембар
Друштвопре 2 данаСанирана дивља депонија у Новој Гајдобри
Спортпре 2 данаЈош једна победа одбојкашица Меркура
Спортпре 2 данаНови спортски успеси ОШ „Здравко Челар“
Хроникапре 2 данаБачкопаланчанин осумњичен за нелегалну трговину наркотицима