Друштво
Данас је Духовски понедељак – добар дан за почетак послова
Српска православна црква и њени верници три дана празнују Силазак Светог Духа на апостоле. Овај празник, у народу назван Духови или Тројице, рођендан Христове цркве, изузетно је важан и поштован. Данас је Духовски понедељак.
И други дан празника Свете Тројице у црквеном календару обележен је црвеним словом, као и сутрашњи уторак
Док је јучерашњи дан посвећен јеванђељском догађају, силаску Светог Духа на Христове ученике, на данашњи дан слави се света и животворна Тројица.
Многе породице баш други дан обележавају као крсну славу.
Црквено празновање наставља се читаве седмице, током које се не пости, јер је ово такозвана „трапава“ недеља. Потом следи Петровски пост, ове године од 1. јула.
Духовски понедељак, према народном обичајном календару, добар је дан за почетак послова. Не ради се једино по њивама које су близу воде. Деци се брани купање у рекама, избегава се прелажење мостова.
У селима у којима се слави Духовски понедељак организују се литије, а свака кућа прима госте из других места.
Као градску славу обележавају га Врање, Ваљево, Крагујевац, Лесковац и Шабац.
Извор: РТВ
У четвртак, 6. новембра Црвени крст Бачка Паланка спровео је две акције добровољног давања крви.
Прва је организована у Челареву, одазвало се 28 хуманих људи од којих је 25 дало крв. Друга акција је спроведена у Силбашу, одазвало се 5 давалаца и сви су дали крв.
Из Црвеног крста Бачка Паланка се захваљују свим хуманим грађанима и позивају на наредну акцију која ће се одржати у среду, 12. новембра у Бачкој Паланци од 8:00 до 12:00 часова и од 14:00 до 18:00 сати.
Извор: Црвени крст Бачка Паланка
Хуманитарна журка за новогодишње поклоне за децу са Косова и Метохије, одржаће се у петак, 28. новембра, у клубу „Roof“ у Бачкој Паланци, са почетком у 20:00 часова.
Наступиће DJ Uzika, а присутни ће се забавити уз латино и dance хитове. Журку организују плесна група „Излазак“, „Помоћ од срца Бачка Паланка“ и удружење „Срцем за Космет“. Сав приход биће преусмерен удружење „Срцем за Космет“ за помоћ деци са Косова и Метохије.
Све информације на телефон 065/6241-651.
Редакција
Српска православна црква сутра слави празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Слава је посвећена Светом Димитрију Солунском, познатом по храбрости и вери, и симболизује снагу, заштиту и прелазак из јесени у зиму.
Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства.
Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу, где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви, а и данас се верује у лековитост његових моштију.
Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“.
Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. године изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви. И у Србији су Светом Димитрију посвећени многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, а у многим местима на овај дан одржавају се заветине.
По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.
Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом. У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.
Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму. Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“. У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји и још једно предање у вези са Митровданом – да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
Извор: РТВ
